Приношење ка̂да — да ли је неопходно у правом обожавању?
„БОГОВИ воле ароматичне мирисе.“ То је била уобичајена изјава међу старим Египћанима. Приношење ка̂да био је саставни део њиховог обожавања. Зато што су веровали да су им тако богови ближе, Египћани су сваки дан приносили ка̂д у храмовима и на кућним олтарима, чак и када су били заокупљени неким послом. И други народи су имали сличне обичаје.
Шта је ка̂д? Он се справља од ароматичних смола и каучука, као што су тамјан и балсам. Ти састојци се иситне у прах и обично се, да би произвели одређене мирисе за посебне намене, помешају са супстанцијама као што су зачини, кора од дрвета и цвеће.
Ка̂д је у древна времена био толико пожељан и драгоцен производ да су његови састојци постали веома важна трговачка роба. Каравани су ишли добро утврђеним трговачким путевима да би доносили те састојке из далеких земаља. Можда се сећаш да је Јаковљев млађи син Јосиф био продат исмаелским трговцима који ’иђаху из Галада с камилама натовареним мирисавога корења, тамјана и измирне што ношаху у Египат‘ (Постање 37:25). Потражња за ка̂дом је постала толико велика да је покренула трговину тамјаном, због чега се више путовало између Азије и Европе.
Приношење ка̂да се још и данас практикује у многим религијама приликом одређених церемонија и ритуала. Поред тога, све више и више људи пали ка̂д у својим домовима једноставно да би уживали у његовом пријатном мирису. Како треба хришћани да гледају на приношење ка̂да? Да ли Бог то сматра прихватљивим у обожавању? Хајде да истражимо шта Библија каже о томе.
„Нешто свето Јехови“
У старом Израелу, приношење ка̂да је имало веома важну улогу у дужностима свештеника у шатору од састанка. Cyclopedia од Маклинтока и Стронга наводи: „Изгледа да су Јевреји приношење ка̂да заиста сматрали чином обожавања или светим приносом, јер нигде не читамо да су га користили у неке друге сврхе.“
Јехова Бог је одредио следећа четири састојка која је требало помешати и спалити у шатору од састанка: „Узећеш мириса, [од] стакте, оникса, галбана и чистога тамјана на једнаке делове. Од тога начинићеш ка̂д, састављен мирисарском вештином чист и свет. Смрвићеш га на ситно и метнућеш га пред сведочанство у шатору од састанка“ (Излазак 30:34-36). Изучаваоци претпостављају да су јеврејски рабини касније додали и друге састојке који су се користили у храму.
Паљење ка̂да у шатору од састанка сматрало се светим и користило се искључиво у обожавању Бога. Јехова је заповедио: „Таквога ка̂да нећете за себе правити; ви ћете сматрати да је свет и само за Јехову [„као нешто свето Јехови“, NW]. Ко начини таквог када, да га сам мирише, тај ће се истребити из народа свога“ (Излазак 30:37, 38). Свештеници су на одређеном олтару двапут дневно палили ка̂д (2. Летописа 13:11). А на Дан помирења, првосвештеник је палио ка̂д у Светињи над светињама (Левитска 16:12, 13).
Није свако приношење ка̂да било прихватљиво Богу. Он је казнио оне који су се понашали дрско тиме што су приносили ка̂д, а нису били свештеници (Бројеви 16:16-18, 35-40; 2. Летописа 26:16-20). Ка̂д који је приносио јеврејски народ био је одвратан Јехови онда када су се они истовремено упуштали у криво обожавање и када су им руке биле упрљане крвљу. Њихово лицемерство је навело Јехову да каже: „На тамјан [„ка̂д“, NW] се гадим“ (Исаија 1:13, 15). Израелци су толико занемарили оно што им је било прописано у погледу обожавања Јехове да су затворили храм и приносили ка̂д на другим олтарима (2. Летописа 28:24, 25). Годинама касније, тај свети ка̂д се користио приликом изопаченог обожавања лажних богова. Такви обичаји су били одвратни Јехови (Језекиљ 16:2, 17, 18).
Ка̂д и први хришћани
Савез закона, укључујући и одредбу да свештеници приносе свети ка̂д, престао је да важи када је Христ 33. н. е. склопио нови савез (Колошанима 2:14). Не постоји извештај да су први хришћани палили ка̂д у религиозне сврхе. У погледу тога, Cyclopedia од Маклинтока и Стронга каже: „[Први хришћани] сигурно нису користили ка̂д. У ствари, коришћење ка̂да је било обележје паганских религија... Уколико би нека побожна особа ставила само неколико зрна ка̂да на неки пагански олтар то би се сматрало чином обожавања.“
Први хришћани такође нису хтели да приносе ка̂д у знак признавања римског императора као „бога“, чак иако их је то могло коштати живота (Лука 4:8; 1. Коринћанима 10:14, 20). С обзиром да се ка̂д у то време користио приликом идолопоклонства, није ни чудо што први хришћани нису хтели да учествују чак ни у трговини ка̂дом.
Приношење ка̂да у данашње време
Како се ка̂д користи у данашње време? У многим црквама хришћанства ка̂д се приноси приликом церемонија и литургија. Многе породице у Азији приносе ка̂д у храмовима и на кућним олтарима у част својих богова и за мртве. Ка̂д се у религиозним службама користи у различите сврхе, да би се нешто окадило, излечило, очистило и заштитило.
Недавно је ка̂д постао популаран чак и међу онима који нису припадници ниједне религије. Неки пале ка̂д приликом медитације. Један приручник предлаже коришћење ка̂да да би се достигли „истанчан ниво свести“ и „енергија“ који су изван физичког света. Такође, тај приручник препоручује ритуале приликом којих се контактира са „натприродним бићима“ и пали ка̂д да би се изнашла решења за проблеме у животу. Да ли су такви поступци за хришћане?
Јехова оштро осуђује оне који покушавају да мешају криве религиозне обичаје с чистим обожавањем. Апостол Павле је цитирао Исаијино пророчанство и применио га на хришћане, подстакавши их да се чувају нечистог утицаја криве религије. Исаија је написао: „’Изађите између њих, и одвојите се‘, каже Јехова, ’и не дотичите оно што је нечисто‘; ’и ја ћу вас примити‘“ (2. Коринћанима 6:17; Исаија 52:11). Прави хришћани се труде да избегавају све што је повезано с кривим обожавањем или окултизмом (Јован 4:24).
Да ли чињеница да се ка̂д користи приликом религиозних церемонија и у спиритизму значи да је паљење ка̂да у неке друге сврхе нешто неисправно? Не мора да значи. Можда особа жели да запали ка̂д у свом дому само да би уживала у његовом пријатном ароматичном мирису (Пословице 27:9). Чак и у том случају, један хришћанин треба приликом доношења одлуке да узме у обзир извесне чиниоце. Уколико будеш користио ка̂д, да ли ће други у твом крају повезати то с неким кривим религиозним обичајем? Да ли се у друштву у ком живиш ка̂д обично повезује са спиритистичким ритуалима? Или се најчешће користи у сврхе које нису религиозног карактера?
Уколико неки појединац одлучи да пали ка̂д, требало би пре одлуке да узме у обзир своју савест и осећања других (1. Коринћанима 10:29). Оно што је апостол Павле написао Римљанима може да се примени и у овом случају. Он је написао: „Тежимо за оним што доприноси миру и за оним што служи узајамном изграђивању. Престаните да рушите Божје дело само због јела. Истина, све је чисто, али штетно је за онога ко једе кад постоји могућност за спотицање. Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити ништа на шта се твој брат спотиче“ (Римљанима 14:19-21).
Молитве које су ’припремљене као ка̂д‘
То што су Израелци приносили ка̂д био је прикладан симбол молитви које Бог слуша. Због тога је псалмиста Давид певао Јехови: „Нека молитва моја буде припремљена као ка̂д пред тобом“ (Псалам 141:2, NW).
Верни Израелци нису на приношење ка̂да гледали као на неки испразни ритуал. Они су веома пажљиво припремали и палили ка̂д у складу са оним што је Јехова прописао. Уместо да користе дослован ка̂д, данашњи хришћани приносе молитве у којима показују дубоко цењење и поштовање према нашем небеском Оцу. Попут ка̂да пријатног мириса који су приносили свештеници у храму, Божја Реч нас уверава: ’Јехови је угодна молитва праведника‘ (Пословице 15:8).
[Слике на 29. страни]
Ка̂д који се приносио у шатору од састанка и у храму био је свет
[Слика на 30. страни]
Да ли хришћани могу да учествују у спаљивању ка̂да који је повезан с медитацијом?