Ослањај се на Божји дух док се суочаваш с променама у животу

„Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом“ (2. ТИМОТЕЈУ 2:15).

1. Које промене представљају изазове нашој духовној добробити?

СВЕТ око нас се непрестано мења. Сведоци смо импресивног научног и технолошког напретка који је пропраћен драстичним падом моралних вредности. Као што смо видели у претходном чланку, хришћани се морају одупирати безбожном духу света. Међутим, не мења се само свет већ и ми сами у много чему. Из детета стасавамо у одраслог човека. Можемо стећи или изгубити богатство, здравље или вољене особе. На многе од тих промена не можемо да утичемо и оне могу представљати нове и велике изазове нашој духовној добробити.

2. С каквим се све променама Давид суочавао у свом животу?

² Мало је људи у животу искусило тако велике промене као Јесејев син Давид. Он је као потпуно непознат младић који је био пастир, одједном постао славни херој у свом народу. Касније је постао бегунац ког је љубоморни краљ гонио као животињу. Након тога је постао краљ и освајач. На својој кожи је осетио болне последице озбиљног греха. Унутар породице доживео је трагедију и раздор. Стекао је богатство, остарио и доживео тегобе старости. Без обзира на све те промене, Давид се читавог живота уздао у Јехову и његов дух. Дао је све од себе да се покаже као „признат пред Богом“ и Он га је благословио (2. Тимотеју 2:15). Иако се наше околности разликују од Давидових, можемо учити из тога како је он излазио на крај с њима. Његов пример нам може помоћи да разумемо шта нам је потребно да бисмо и даље имали помоћ Божјег духа док се суочавамо с променама у животу.

Давидова понизност — изврстан пример

3, 4. Како је Давид од непознатог младог пастира постао славан у свом народу?

³ Док је био младић, Давид се није истицао чак ни у својој породици. Када је пророк Самуило дошао у Витлејем, Давидов отац је пред њега извео седморицу од својих осам синова. Давид, који је био најмлађи син, био је остављен да чува овце. Ипак, Јехова је Давида изабрао за будућег краља у Израелу. Позвали су га да дође из поља. У библијском извештају затим стоји: „Самуило узе рог с уљем и помаза га усред браће његове. Дух Јеховин обузе Давида и оста на њему од тог дана“ (1. Самуилова 16:12, 13). Давид се читавог живота ослањао на тај дух.

⁴ Овај млади пастир убрзо ће постати славан у свом народу. Био је позван да служи код краља и да свира за њега. Убио је Голијата, дива који је био толико суров да чак ни прекаљени војници у Израелу нису смели да се суоче с њим. Пошто је постао војни заповедник, Давид се са успехом борио против Филистеја. Народ га је волео и чак је испевао песме које су га величале. Једном ранијом приликом, саветник краља Саула је за младог Давида рекао да не уме само „ударати у харфу“ већ и да је ’јак и храбар човек, ратник, да лепо говори и лепо изгледа‘ (1. Самуилова 16:18; 17:23, 24, 45-51; 18:5-7).

5. Због чега је Давид могао да се узохоли, и како знамо да се то није десило?

⁵ Изгледа да је Давид имао све — славу, лепоту, младост; био је вешт говорник, музичар, добар војник и имао је Божју наклоност. Због било чега од овога могао је да се узохоли, али није. Запази шта је Давид рекао краљу Саулу који је желео да му да своју ћерку за жену. Са истинском понизношћу, рекао је: „Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мога у Израелу да постанем зет краљев?“ (1. Самуилова 18:18). Коментаришући овај стих, један изучавалац је записао: „Давид је хтео да каже да он, ни на основу личних заслуга, ни на основу статуса у друштву, ни због порекла, није имао ни најмање право да добије част да постане краљев зет.“

6. Зашто треба да стекнемо понизност?

⁶ Давид је био понизан зато што је био свестан да је Јехова у сваком погледу далеко надмоћнији од несавршених људи. Дивио се томе што Бог уопште и обраћа пажњу на људе (Псалам 144:3). Такође је знао да је славу стекао само зато што је Јехова показао понизност тиме што му је пружао подршку, заштиту и бринуо о њему (Псалам 18:35, NW). Какву изванредну поуку можемо извући из овога! Таленти које имамо, наша достигнућа и предности никада не треба да нас наведу да се узохолимо. Апостол Павле је написао: „Заиста, шта имаш што ниси примио? А ако си заиста примио, зашто се хвалиш као да ниси примио?“ (1. Коринћанима 4:7). Ако желимо да имамо Божји свети дух и његову наклоност, морамо стећи и задржати понизност (Јаков 4:6).

„Не освећујте се“

7. Која се прилика указала Давиду да убије краља Саула?

⁷ Давид није постао поносан због славе коју је стекао, али је та његова слава изазвала убилачку љубомору код краља Саула, од кога је одступио Божји дух. Иако Давид није учинио ништа лоше, морао је да бежи и да живи у дивљини како би спасао свој живот. Једном приликом, током немилосрдне потере за Давидом, краљ Саул је ушао у једну пећину не знајући да су се Давид и његови људи сакрили у њој. Давида су његови људи наговарали да искористи ту на изглед од Бога дату прилику да убије Саула. Можемо их замислити како у мраку шапућу Давиду: „Ево дана за који ти рече Јехова: Ево ти предајем непријатеља твога у руке да учиниш с њим што ти хоћеш“ (1. Самуилова 24:3-7).

8. Зашто Давид није хтео да се освети?

⁸ Давид није хтео да науди Саулу. Он је имао веру, био је стрпљив и спремно је препустио ствари у Јеховине руке. Након што је краљ изашао из пећине, Давид га је позвао и рекао му: „Јехова ће судити између мене и тебе, и осветиће ме од тебе; али се рука моја неће подигнути на тебе“ (1. Самуилова 24:13). Иако је знао да Саул није у праву, Давид се није осветио, нити се обратио Саулу увредљивим речима, нити је другима говорио о њему на такав начин. У још неколико прилика Давид није хтео да преузме ствари у своје руке. Напротив, уздао се у Јехову да ће он исправити ствари (1. Самуилова 25:32-34; 26:10, 11).

9. Зашто не треба да враћамо мило за драго ако доживљавамо противљење или прогонство?

⁹ Попут Давида, и ти можеш доспети у искушавајуће ситуације. Можда ти се противе или те прогоне школски другови, колеге с посла, чланови породице или други који не деле твоју веру. Немој да им враћаш мило за драго. Чекај на Јехову и моли га за помоћ његовог светог духа. Можда ће те особе бити задивљене твојим добрим понашањем и постати верници (1. Петрова 3:1). Било како било, буди сигуран да Јехова види ситуацију у којој се налазиш и да ће у своје време урадити нешто. Апостол Павле је написао: „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу вратити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:19).

„Слушајте поуку“

10. Како је Давид починио грех, и како је покушао да га заташка?

¹⁰ Прошле су године. Давид је постао веома омиљен и уважен краљ. На основу његовог живота који је био прожет изванредном верношћу и из прелепих псалама које је написао на хвалу Јехови, могло се закључити да је то човек који никада не би починио озбиљан грех. Па ипак, урадио је баш то. Овај краљ је једног дана с крова своје палате посматрао једну лепу жену како се купа и затим се распитао о њој. Кад је сазнао да се она зове Витсавеја и да је њен муж Урија у рату, Давид је послао по њу и имао је односе с њом. Касније је сазнао да је остала у другом стању. Какав би само скандал настао ако би се прочуло за то! Према Мојсијевом закону за прељубу је следила смртна казна. Краљ је очигледно мислио да би се тај грех могао заташкати. Зато је наредио да се Урија врати у Јерусалим, надајући се да ће он провести ноћ с Витсавејом. Али Урија то није учинио. Очајан, Давид је послао Урију натраг у рат с писмом за Јоава, војног заповедника. У том писму је стајало да Урију треба ставити у прве борбене редове како би погинуо. Јоав је извршио наређење и Урија је био убијен. Након што је прошао период током ког је Витсавеја у складу са обичајима жалила за својим мужем, Давид ју је узео за жену (2. Самуилова 11:1-27).

11. Шта је Натан испричао Давиду, и како је он реаговао?

¹¹ Изгледало је као да је план успео, премда је требало да Давид зна да је читава ствар била откривена пред Јеховом (Јеврејима 4:13). Месеци су прошли и дете се родило. Тада је пророк Натан, по Божјој заповести, отишао код Давида. Пророк је испричао краљу о једном богатом човеку који је, и поред тога што је имао много оваца, узео од једног сиромаха једину овчицу коју је тај имао и коју је много волео, и заклао је. Та прича је код Давида пробудила осећај за правду, али није ни помислио да она има скривено значење. Том богатом човеку је изрекао пресуду коју је требало извршити по кратком поступку. Разјарен, рекао је Натану: „Човек који је то урадио заслужује смрт“ (2. Самуилова 12:1-6).

12. Коју је пресуду Јехова изрекао Давиду?

¹² Пророк је одговорио: „Ти си тај човек!“ Пресуда коју је Давид изрекао односила се на њега самог. Његов гнев је несумњиво брзо устукнуо пред снажним осећањем срама и дубоком тугом. Пренеражен, саслушао је Натана који је изрекао Јеховину неизбежну пресуду. Ништа га није могло утешити. Тиме што је урадио оно што је лоше презрео је Јеховину реч. Зар није учинио да Урија погине од непријатељског мача? Зато се мач неће одмаћи од Давидовог дома. Зар није Уријину жену узео у тајности? Зато ће њега снаћи слично зло, али не у тајности већ јавно (2. Самуилова 12:7-12).

13. Како је Давид реаговао на Јеховину дисциплину?

¹³ У свему овоме Давид је учинио и нешто добро — признао је кривицу. При том, није се расрдио на пророка Натана. Није кривио друге, нити је тражио изговор за оно што је урадио. Суочен са својим гресима, Давид је прихватио одговорност и рекао је: „Сагреших Јехови!“ (2. Самуилова 12:13). Педесет први псалам показује колику је бол и дубину покајања осећао због своје кривице. Преклињао је Јехову: „Не одбиј ме од лица свога, светог духа свога не узми од мене!“ Веровао је да Јехова због своје милости неће одбацити ’срце које је скрушено и смерно [„скрхано“, NW]‘ због греха (Псалам 51:13, 19). Давид се и даље ослањао на Божји дух. Иако Јехова није заштитио Давида од горких последица његовог греха, опростио му је.

14. Како треба да реагујемо на поуку од Јехове?

¹⁴ Сви смо несавршени и сви грешимо (Римљанима 3:23). Понекад попут Давида можемо починити озбиљан грех. Баш као што отац пун љубави дисциплинује своју децу, тако Јехова исправља оне који желе да му служе. Међутим, иако је дисциплина корисна, није је лако прихватити. У ствари, понекад може изазвати „жалост“ (Јеврејима 12:6, 11). Па ипак, ако ’слушамо поуку‘, то јест ако прихватимо дисциплину, можемо се помирити с Јеховом (Пословице 8:33, NW). Да би нам Јехова и даље давао свој дух, морамо да прихватимо укор и уложимо труд да бисмо стекли његово признање.

Немојмо се уздати у несигурно богатство

15. (а) Како неки људи користе своје богатство? (б) Како је Давид желео да употреби своје богатство?

¹⁵ Не постоји неки показатељ на основу ког би се могло закључити да је Давид потекао из угледне или богате породице. Међутим, он је током своје владавине стекао огромно богатство. Познато је да многи гомилају своје богатство, похлепно настоје да га увећају или га себично троше. Други користе свој новац да би славили себе саме (Матеј 6:2). Давид је другачије располагао својим богатством. Жарко је желео да слави Јехову. Пророку Натану је саопштио да жели да Јехови сагради храм у који ће сместити ковчег савеза који је тада био у Јерусалиму „под шатором“. Јехови је било драго што је Давид имао ту намеру, али преко Натана му је рекао да ће храм саградити његов син Соломон (2. Самуилова 7:1, 2, 12, 13).

16. Шта је све Давид припремио за градњу храма?

¹⁶ Давид је прикупио материјал за овај огроман грађевински подухват. Соломону је рекао: „Припремио сам за дом Јеховин сто хиљада таланти злата, хиљаду пута хиљаду таланти сребра, а бакра и гвожђа толико да се не може ни измерити. Припремио сам и дрва и камена, и ти ћеш још да додаш.“ Од свог богатства дао је 3 000 таланата злата и 7 000 таланата сребраa (1. Летописа 22:14; 29:3, 4). Својом великодушношћу Давид није желео да истакне себе, већ је хтео да покаже веру и оданост Јехови Богу. Увиђајући ко је Извор његовог богатства, рекао је Јехови: „Све од тебе долази, и што ми теби приносимо, из твојих руку примамо“ (1. Летописа 29:14). Великодушно срце је подстакло Давида да учини све што је могао да би унапређивао чисто обожавање.

17. Како се савет из 1. Тимотеју 6:17-19 примењује и на богате и на сиромашне?

¹⁷ Попут Давида, трудимо се да своја материјална средства користимо за оно што је добро. Уместо да тежимо ка материјалистичком начину живота, боље је да тражимо Божје признање, јер то је пут истинске мудрости и среће. Павле је написао: „Богатима у садашњем систему ствари нареди да не буду уображени, и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје за уживање; да раде оно што је добро, да буду богати у добрим делима, да буду дарежљиви, спремни да деле, поуздано сакупљајући себи добар темељ за будућност, како би се чврсто ухватили правог живота“ (1. Тимотеју 6:17-19). Без обзира на наше материјално стање, ослањајмо се на Божји дух и трудимо се да живимо тако да будемо ’богати пред Богом‘ (Лука 12:21). Ништа није вредније од тога да будемо признати пред нашим небеским Оцем пуним љубави.

Покажимо се као признати пред Богом

18. У ком је смислу Давид оставио хришћанима изврстан пример?

¹⁸ Давид се током читавог живота трудио да буде признат пред Јеховом. У једној песми је изнео следећу молбу: „Боже, смилуј се на ме, јер се у те узда душа моја“ (Псалам 57:2). То што се уздао у Јехову није било узалудно. Давид је остарио и био је „сит живота“ (1. Летописа 23:1). Он јесте направио озбиљне грешке, али је ипак упамћен као један од многих Божјих сведока који су испољили изванредну веру (Јеврејима 11:32).

19. Како можемо да се покажемо као признати пред Богом?

¹⁹ Док се суочаваш с новим околностима у животу, упамти да је Јехова подржао, ојачао и исправио Давида и он то исто може урадити и када си ти у питању. И апостол Павле се попут Давида у животу суочио с многим променама. Упркос томе, остао је веран захваљујући томе што се ослањао на Божји дух. Он је написао: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:12, 13). Ако се ослањамо на Јехову, он ће нам помоћи да будемо успешни. Јехова жели да будемо успешни. Ако га слушамо и ако му се приближимо, даће нам снагу да вршимо његову вољу. И ако се непрестано ослањамо на његов дух, моћи ћемо да се ’покажемо као признати пред Богом‘, како сада тако и у читаву вечност (2. Тимотеју 2:15).

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Како се можемо чувати поноса?

• Зашто не треба да се светимо?

• Како треба да гледамо на дисциплину?

• Зашто треба да се уздамо у Бога, а не у богатство?

[Слика на странама 16, 17]

Давид се ослањао на Божји дух и трудио се да буде признат пред Богом. Да ли и ти чиниш тако?

[Слика на 18. страни]

„Све од тебе долази, и што ми теби приносимо, из твојих руку примамо“