Животна прича

Мала одрицања донела су нам велике благослове

ИСПРИЧАЛИ ЏОРЏ И ЕН ЕЛЏАН

Никада нисмо ни сањали да ћемо реч „учитељ“ једног дана заменити с речју „миш“. Нисмо ни помислили да ћемо у својим шездесетим пиљити у чудне знакове на папиру да бисмо научили да се споразумевамо с људима с Далеког Истока. Управо то смо крајем 1980-их Ен и ја радили. Дозволите нам да вам испричамо како су нам мала одрицања донела бројне благослове.

РОДИО сам се у породици јерменског порекла и припадао сам Јерменској цркви. Ен је била римокатоликиња. Обоје смо компромитовали своја религиозна убеђења када смо се 1950. венчали. Ја сам имао 27, а Ен 24 године. Настанили смо се у Џерси Ситију у држави Њу Џерси, у Сједињеним Државама, изнад моје радње за хемијско чишћење. До тада сам већ око четири године радио тај посао.

Године 1955, купили смо прелепу велику кућу у Мидлтауну, у држави Њу Џерси. Кућа се налазила на око 60 километара од моје радње, у којој сам радио шест дана у недељи. Сваке вечери сам се касно враћао кући. Једини контакт који сам имао с Јеховиним сведоцима био је када су ми долазили у радњу и давали библијску литературу. Читао сам је с великим занимањем. Иако ми је посао одузимао већину времена и пажње, почео сам веома да ценим Библију.

Убрзо сам сазнао да је радио-станица удружења Кула стражара, WBBR, емитовала библијска предавања баш у време када сам колима ишао на посао и враћао се кући. Пажљиво сам слушао та предавања и моје занимање је толико порасло да сам замолио Сведоке да ме посете. У новембру 1957, дошао је Џорџ Блантон и започео библијски студиј са мном.

Породица се уједињује у чистом обожавању

Шта је Ен мислила о свему овоме? Нека вам то она сама исприча.

„У почетку сам се жестоко противила студију. Толико сам пута узнемиравала Џорџа током библијског студија да је одлучио да проучава на неком другом месту, и то је чинио наредних осам месеци. Такође, Џорџ је почео недељом да иде на састанке у Дворану Краљевства. Тада сам схватила да му библијски студиј заиста значи јер му је недеља била једини слободан дан. И раније је био добар муж и отац, а сада је постао још бољи. Стога сам почела да мењам став. Штавише, понекад сам, док сам брисала прашину са сточића и док нико није гледао, узимала часопис Пробудите се! који је Џорџ увек ту држао и читала га. У неким приликама, Џорџ би ми читао чланке из Пробудите се! који се нису конкретно бавили доктринама, већ су само величали Створитеља.

„Једне вечери, док је Џорџ имао библијски студиј с братом Блантоном и због тога био ван куће, узела сам једну књигу коју је наш двогодишњи син Џорџ ставио на сточић покрај мог кревета. Књига је говорила о нади за мртве. Иако сам била уморна, почела сам да је читам јер ми је у то време бака умрла и била сам веома утучена. Одмах сам разумела библијску истину о томе да мртви не пате и да ће поново живети захваљујући ускрсењу које ће се одиграти у будућности. Убрзо више нисам лежала, већ сам седела на кревету и горљиво читала и подвлачила мисли које сам желела да покажем Џорџу када се буде вратио са библијског студија.

„Мој супруг је био затечен толиком променом. Када је излазио из куће, противила сам му се, а сада сам била усхићена предивним библијским истинама које сам сазнала! Остали смо до раних јутарњих сати и разговарали о Библији. Џорџ је објаснио која је Божја намера за земљу. Те исте вечери сам га питала да ли би могао да има библијски студиј код куће како бих и ја присуствовала.

„Брат Блантон је препоручио да нам на студију буду и синови. Мислили смо да су сувише мали, пошто је један имао само две, а други четири године. Међутим, брат Блантон нам је показао стих из Поновљених закона 31:12, где стоји: ’Сабраћеш народ, људе, жене, децу... да те чују и да се науче.‘ Ценили смо тај савет и чак смо се потрудили да на библијском студију и деца коментаришу. Заједно смо припремали коментаре, али им никада нисмо рекли шта тачно да кажу. Мислимо да је то помогло деци да лично усвоје истину. Увек ћемо бити захвални брату Блантону што нас је саветовао како да помогнемо својој породици да духовно напредује.“

Изазови захтевају одрицања

Сада када смо сви заједно проучавали Библију, суочили смо се с новим изазовима. Пошто ми је радња била тако далеко, углавном нисам стизао кући пре девет сати увече. Зато сам једино недељом могао да идем на састанке. Ен је тада већ присуствовала свим састанцима и веома брзо је напредовала. Ја сам такође желео да идем на све састанке, као и да имамо квалитетан породични студиј. Знао сам да морам нечега да се одрекнем. Тако сам одлучио да раније затварам радњу, чак и по цену тога да изгубим неке муштерије.

То је имало позитиван ефекат. На породични студиј смо гледали исто као и на свих пет састанака у Дворани Краљевства. Звали смо га шести састанак. Одредили смо дан и време одржавања — среда у 20.00. Понекад би после вечере, док смо завршавали с прањем судова, неко од нас рекао: „Скоро је време за ’састанак‘!“ Ако бих ја каснио с посла, Ен би почела студиј, а ја бих наставио да га водим чим бих стигао кући.

Још једна ствар која нас је ојачала и ујединила јесте то што смо сваког јутра заједно читали дневни цитат. Међутим, испочетка је постојао проблем. Сви смо устајали у различито време. Разговарали смо о томе и одлучили да устајемо у исто време, да доручкујемо у 6.30 и да заједно разматрамо дневни цитат. То се показало као веома корисно. Када су нам синови одрасли, одлучили су да се посвете бетелској служби. Мислимо да је то свакодневно разматрање цитата допринело њиховој духовности.

Одрицања и предности након крштења

Крстио сам се 1962, а након што сам 21 годину имао радњу, продао сам је и запослио се у нашем месту како бих био ближе породици и да бисмо могли заједно да служимо Јехови. То је отворило пут до многих благослова. Поставили смо циљ да сви започнемо с пуновременом службом. Тај циљ је почетком 1970-их први достигао наш старији син Едвард, када је одмах након средње школе постао пуновремени слуга, то јест општи пионир. Нешто касније, наш син Џорџ је постао пионир, а убрзо за њим и Ен. Све троје су ми били велики извор охрабрења јер су ми причали своја искуства из службе. Разговарали смо како као породица можемо поједноставити живот да бисмо сви могли да будемо у пуновременој служби. Одлучили смо да продамо кућу. У њој смо 18 година живели и подизали породицу. Заиста смо пуно волели свој дом, али Јехова је благословио нашу одлуку да га продамо.

Едвард је позван у Бетел 1972, а Џорџ 1974. Иако су нам недостајали, нисмо маштали о томе како би било лепо да су остали близу нас, оженили се и имали децу. Уместо тога, радовали смо се што наши синови служе Јехови у Бетелу.a Слажемо се с Пословицама 23:15, где стоји: „Ако буде, сине, срце твоје мудро, веселиће се срце моје у мени.“

Постајемо специјални пионири

Након што су синови отишли у Бетел, ми смо наставили с пионирском службом. Онда смо једног дана 1975. добили писмо којим смо позвани да служимо као специјални пионири на недодељеном подручју у округу Клинтон, у држави Илиноис. То нас је веома изненадило! Требало је да напустимо Њу Џерси, где смо били близу синова који су у Њујорку и где смо имали пријатеље и рођаке. Па ипак, то смо сматрали позивом од Јехове и начинили смо ту жртву која је водила до нових благослова.

Након неколико месеци рада на недодељеном подручју, почели смо да одржавамо састанке у месној заједници у Карлајлу, у Илиноису. Али, хтели смо да имамо стално место за састајање. Један тамошњи брат и његова супруга пронашли су имање с веома малом колибом коју смо могли да изнајмимо. Очистили смо је, укључујући и пољски ве-це, и направили од ње мало место за састајање. У лепој успомени остао нам је један радознали коњ, који је кроз прозор често гледао шта се дешава на састанку!

С временом је у Карлајлу оформљена скупштина и веома нам је драго што смо допринели томе. Помагао нам је један млади брачни пар пионира, Стив и Карил Томпсон, који су такође дошли да служе на недодељеном подручју. Томпсонови су неколико година били с нама, а онда су похађали библијску школу Гилеад Watchtower-а и као мисионари добили су доделу у источној Африци, где служе у путујућој служби.

Убрзо је наше мало место за састајање било крцато и требала нам је већа дворана. Онај исти брат и његова супруга поново су решили проблем и купили имање које је више одговарало за Дворану Краљевства. Како смо били срећни када смо неколико година касније били позвани на посвећење новоизграђене Дворане Краљевства у Карлајлу! Ја сам имао предност да одржим говор за посвећење. Наша додела у том месту била је дивно искуство, прави благослов од Јехове.

Пред нама се отвара ново поље за рад

Године 1979, добили смо нову доделу — Харисон, у држави Њу Џерси. Тамо смо служили око 12 година. Током тог времена, започели смо студиј с једном Кинескињом, што је водило до много других студија с Кинезима. У међувремену, сазнали смо да на нашем подручју живе хиљаде кинеских студената и породица. Зато смо били подстакнути да научимо кинески језик. Иако је то значило да свакодневно треба да одвајамо време за учење језика, то је довело до многих библијских студија с Кинезима на нашем подручју.

Током тих година, нашли смо се у многим комичним ситуацијама, посебно када смо покушавали да причамо на кинеском. Једном се Ен представила као библијски „миш“ уместо као библијски „учитељ“. Те речи су веома сличне. Станарка се насмејала и рекла: „Уђите, молим вас. Никада раније нисам разговарала с библијским мишем.“ Још увек морамо много да учимо кинески.

Затим смо добили доделу у једном другом месту у Њу Џерсију где смо могли да наставимо да проповедамо Кинезима. Касније смо позвани да се преселимо у Бостон, у држави Масачусетс, где је већ око три године постојала једна група на кинеском. За нас је предност што већ седам година сарађујемо с том групом и радосни смо што је 1. јануара 2003. од ње настала скупштина.

Благослови из живота пуног самоодрицања

У Малахији 3:10 налазимо позив којим Јехова подстиче свој народ да унесе приносе и жртве да би Он излио благослов колико год буде требало. Оставили смо посао који сам пуно волео. Продали смо кућу која нам је веома значила. Одрекли смо се и неких других ствари. Па ипак, та одрицања су мала у поређењу с благословима које смо добили.

Јехова је заиста излио велике благослове на нас! Срећни смо што смо гледали своју децу како се одазивају на истину и такође се радујемо што пуновремено служимо у животоспасавајућем делу и што видимо како се Јехова стара за наше потребе. Да, мала одрицања донела су нам велике благослове!

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Луиз и Џорџ Блантон са Ен, 1991.

[Слика на 26. страни]

Дворана Краљевства у Карлајлу, посвећена 4. јуна 1983.

[Слика на 27. страни]

У Бостону, с новооснованом кинеском скупштином

[Слика на 28. страни]

Са Едвардом, Кони, Џорџом и Грејс