Место где се право обожавање сукобило с паганизмом

РУШЕВИНЕ древног Ефеса, на западној обали Турске, јесу место које археолози интензивно истражују већ више од једног века. Неколико зграда је реконструисано, а научници су проучили и описали бројна налазишта. Као резултат тога, Ефес је постао једна од најпопуларнијих туристичких атракција у Турској.

Шта се зна о Ефесу? Како људи данас замишљају ову фасцинантну древну метрополу? Посета рушевинама Ефеса, као и Ефешком музеју у Бечу, у Аустрији, помоћи ће нам да разумемо како се у том граду право обожавање сукобило с паганизмом. Најпре да размотримо како је настао Ефес.

Пожељно место

У 11. веку пре н. е., у Евроазији је често долазило до немира и миграција. У то време су јонски Грци почели да насељавају западну обалу Мале Азије. Ови рани досељеници наишли су на људе који су били познати по обожавању мајке богиње, божанства које ће касније постати познато као ефешка Артемида.

Средином седмог века пре н. е., Кимеријци, који су били номадски народ, дошли су с Црног мора како би опљачкали Малу Азију. Касније, око 550. пре н. е., на сцену је ступио лидијски краљ Крез, моћни владар познат по свом баснословном богатству. Како се Персијско царство ширило, краљ Кир је покорио и градове Јоније, укључујући и Ефес.

Године 334. пре н. е., Александар Македонски започео је свој поход на Персију, и тако је постао нови владар Ефеса. Након што је Александар изненада умро 323. пре н. е., Ефес је постао укључен у борбу за превласт коју су водили његови генерали. Године 133. пре н. е., Атал III, пергамски краљ који није имао наследника, оставио је Ефес у наследство Римљанима, и тако је овај град постао римска провинција у Азији.

Право обожавање се сукобљава с паганизмом

Када је у првом веку н. е., при крају свог другог мисионарског путовања, апостол Павле дошао у Ефес, тај град је имао око 300 000 становника (Дела апостолска 18:19-21). Током свог трећег мисионарског путовања, Павле се вратио у Ефес и поново је са одважношћу говорио о Божјем Краљевству у синагоги. Међутим, након три месеца, Јевреји су се све више противили и Павле је одлучио да своје свакодневне говоре држи у Тирановој школској слушаоници (Дела апостолска 19:1, 8, 9). Његова проповедничка активност трајала је две године, а за то време је чинио и изванредна моћна дела, као што су чудесна излечења и истеривања демона (Дела апостолска 19:10-17). Није чудо што су многи постали верници! Заиста, Јеховина реч је преовладавала, тако да су многи који су се раније бавили магијом сада били спремни да спале своје скупоцене књиге (Дела апостолска 19:19, 20).

Павлово успешно проповедање није само покренуло многе да престану да обожавају богињу Артемиду већ је изазвало и гнев оних који су унапређивали овај пагански облик обожавања. Прављење малих сребрних Артемидиних храмова било је уносан посао. Увидевши да његовом послу прети опасност, извесни Димитрије покренуо је побуну међу кујунџијама (Дела апостолска 19:23-32).

Врхунац противљења био је када је мноштво два сата хистерично викало: „Велика је Артемида ефешка!“ (Дела апостолска 19:34). Када се метеж стишао, Павле је још једном охрабрио сухришћане а затим отишао (Дела апостолска 20:1). Међутим, иако је он отишао у Македонију, то није спречило пропаст култа Артемиде.

Артемидин храм уздрман

Култ Артемиде био је чврсто укорењен у Ефесу. Пре времена краља Креза, мајка богиња Кибела била је централни лик религиозног живота у том крају. Тврдећи да у митологији постоји родбинска веза између Кибеле и богова хеленског пантеона, Крез се надао да ће поставити религиозну фигуру која ће бити прихватљива како Грцима тако и другима. Уз његову подршку, средином шестог века пре н. е., почела је градња храма који је посвећен Кибелиној наследници, Артемиди.

Тај храм је био ремек-дело грчке архитектуре. Никада пре нису коришћени тако велики мермерни блокови за грађевину такве врсте и величине. Уништен је у пожару 356. пре н. е. Касније је поново изграђен храм, који је био исто толико величанствен, запошљавао многе и био велика атракција за ходочаснике. Подигнут на платформи која је била висока око 73 метра и широка око 127 метара, овај нови храм био је око 50 метара широк и око 105 метара дугачак. Сврстан је у једно од седам светских чуда. Међутим, нису сви били задовољни овим храмом. Филозоф Хераклит из Ефеса упоредио је мрачни приступ олтару с тамом која је везана за подлост, и сматрао је да морал који је владао у храму не приличи ни животињама. Међутим, многи су сматрали да Артемидино светилиште у Ефесу никада неће пасти у заборав. Историја је, ипак, доказала супротно. У књизи Ephesos—Der neue Führer (Ефес — нови водич) стоји: „У другом веку, изненада је престало обожавање Артемиде и других божанстава из пантеона.“

У трећем веку н. е., Ефес је био погођен једним јаким земљотресом. Надаље, баснословно богатство Артемидиног храма опљачкали су Готи, поморци с Црног мора, који су затим спалили храм. У малочас поменутој књизи стоји: „Како би Артемида могла и даље да буде сматрана заштитницом града, када је била поражена и када се видело да не може да заштити ни своје сопствено пребивалиште?“ (Псалам 135:15-18).

На крају је крајем четвртог века н. е. цар Теодосије I прогласио „хришћанство“ за државну религију. Ускоро су се камени блокови некада угледног Артемидиног храма користили као каменолом одакле се узимао грађевински материјал. Обожавање Артемиде пало је у заборав. Незнани посматрач прокоментарисао је епиграм који је хвалио храм као чудо древног света: „Сада је то једно најпустије и најбедније место.“

Од Артемиде до „мајке Божје“

Павле је упозорио старешине у скупштини у Ефесу да ће се након његовог одласка појавити „окрутни вукови“ и да ће између њих устати људи који ће „говорити изопачене ствари“ (Дела апостолска 20:17, 29, 30). Управо се то и десило. Историја показује да је криво обожавање завладало у Ефесу у облику отпадничког хришћанства.

Године 431. н. е., у Ефесу је одржан трећи екуменски сабор, на ком је размотрено питање Христове природе. У књизи Ephesos—Der neue Führer стоји: „Победа Александринаца, који су сматрали да је Христова природа јединствена, наиме божанска... била је потпуна.“ Последице су биле далекосежне. „Ова одлука стигла је до Ефеса, због чега је Марија с положаја Христове родитељке уздигнута на положај Божје родитељке, чиме не само што је положен темељ за култ Марије, већ је и настала прва велика подела у цркви... Та расправа наставља се до дан-данас.“

Тако је обожавање Кибеле и Артемиде замењено обожавањем Марије као „Божје родитељке“, то јест „мајке Божје“. Као што стоји у поменутој књизи, „култ Марије у Ефесу... до дан-данас остао је жива традиција, што се не може објаснити ако се не узме у обзир култ Артемиде.“

Заборављено у историји

Након што је пропало обожавање Артемиде, приближила се и пропаст Ефеса. Земљотреси, маларија и све више наноса муља у луци чинили су живот у граду све тежим.

У седмом веку н. е., ислам је почео надалеко да се шири. Исламска религија није се задовољила само тиме да под свој барјак уједини арапска племена. Током седмог и осмог века н. е., арапске флоте су пљачкале Ефес. Судбина Ефеса била је једном засвагда запечаћена када се лука потпуно заглибила у муљ и када је град постао гомила рушевина. Од те некада величанствене метрополе, остало је само једно мало насеље по имену Аја Солук (сада Селџук).

Шетња по рушевинама Ефеса

Да би себи дочарала како је изгледала стара слава Ефеса, особа треба да посети његове рушевине. Ако своју шетњу кроз рушевине започнете од горњег улаза, одмах ћете бити награђени величанственим погледом на Куретеову улицу која води до Целзусове библиотеке. Затим ће вашу пажњу заокупити Одеон — мало позориште саграђено у другом веку н. е. — који се налази на десној страни улице. С капацитетом од око 1 500 места за седење, Одеон се вероватно није користио само као већница већ и као јавно место за забаву. Са обе стране Куретеове улице налазе се грађевине, као што је агора, где су разматрана питања која су била значајна за државу, затим Хадријанов храм, неке јавне фонтане као и куће угледних Ефешана на обронцима брда.

Елегантна Целзусова библиотека саграђена у другом веку н. е., импресионираће вас својом лепотом. Њени бројни свици чувани су у нишама које су се налазиле у великој читаоници. Четири статуе које се налазе на величанственој фасади представљале су особине које су се обично очекивале од високог римског званичника какав је био Целзус. Те четири статуе биле су: Софија (мудрост), Арети (врлина), Енија (преданост) и Епистими (знање и разумевање). Оригиналне статуе изложене су у Ефешком музеју у Бечу. Монументална капија која се налази у близини библиотеке води вас до Тетрагонове агоре, то јест пијаце. На овом огромном тргу, који је био окружен наткривеним шеталиштем, људи су обављали своје свакодневне послове.

Затим наилазите на Мермерни пут који води до великог позоришта. Ово позориште, које је последњи пут проширено за време Римског царства, могло је да прими 25 000 гледалаца. Његова фасада била је упадљиво украшена стубовима, рељефима и статуама. Можете живописно себи представити какав је метеж Димитрије кујунџија изазвао међу мноштвом које се ту окупило.

Улица која се протеже од великог позоришта до градске луке заиста је величанствена. Дуга је око 500 метара, а широка око 11 метара и са обе стране је оивичена стубовима. Позоришна и лучка гимназија, обе намењене за физичко вежбање, налазиле су се такође дуж ове улице. У дну улице налази се импресивна капија која води у луку, а која је представљала капију према свету, и то је место где се завршава наш кратак обилазак најфасцинантнијих рушевина на свету. У Ефешком музеју у Бечу налази се дрвена макета ове историјске метрополе, као и бројних споменика.

Када обилазећи музеј наиђемо на статуу ефешке Артемиде, не можемо а да се не сетимо истрајности коју су показали рани хришћани из Ефеса. Морали су да живе у граду чији су становници били дубоко уплетени у спиритизам и заслепљени религиозним предрасудама. Обожаваоци Артемиде снажно су се противили поруци о Краљевству (Дела апостолска 19:19; Ефешанима 6:12; Откривење 2:1-3). У таквом негостољубивом окружењу, учврстило се право обожавање. Право обожавање истинитог Бога такође ће преовладати када крива религија дође свом крају, што се десило и с древним обожавањем Артемиде (Откривење 18:4-8).

[Мапа/Слика на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МАКЕДОНИЈА

Црно море

МАЛА АЗИЈА

Ефес

Средоземно море

ЕГИПАТ

[Слика на 27. страни]

Остаци Артемидиног храма

[Слике на странама 28, 29]

1. Целзусова библиотека

2. Поглед изблиза на Арети

3. Мермерни пут, који води до великог позоришта