Следимо Исусов пример и покажимо бригу према сиромашнима

СИРОМАШТВО и угњетавање постоје скоро колико и људски род. Иако је Божји закон дат Израелу штитио сиромашне и ублажавао њихову патњу, тај Закон се често занемаривао (Амос 2:6). Пророк Језекиљ је осудио начин на који се поступало са сиромашнима. Он је рекао: „Народ из земље предаје се насиљу, отима, угњетава убогога и сиромаха и странцу криво чини“ (Језекиљ 22:29).

Ситуација није била много другачија ни када је Исус био на земљи. Религиозне вође нису нимало мариле за сиромашне и оне који су били у оскудици. Описани су као „љубитељи новца“ који су ’прождирали удовичке куће‘ и више били заинтересовани за предање него за бригу око остарелих и убогих (Лука 16:14; 20:47; Матеј 15:5, 6). Занимљиво је запазити да су у Исусовом поређењу о добром Самарићанину, свештеник и Левит, видевши рањеног човека, продужили даље другом страном пута уместо да застану и помогну му (Лука 10:30-37).

Исус је показао бригу према сиромашнима

Извештај из Јеванђеља о Исусовом животу показује да је он у потпуности разумео невољу сиромашних и да је био изузетно осетљив на њихове потребе. Иако је живео на небу, одрекао се самог себе, узео обличје човека и ’постао сиромашан због нас‘ (2. Коринћанима 8:9). Када је видео народ, Исус се ’сажалио на њих, јер су били измучени и расејани као овце без пастира‘ (Матеј 9:36). Извештај о сиромашној удовици показује да Исуса нису задивили великодушни дарови богаташа који су давали „од свог вишка“, већ скроман прилог сиромашне удовице. Оно што је она учинила дирнуло је његово срце, јер је ’од своје сиротиње ставила све што је имала за живот‘ (Лука 21:4).

Исус није само осећао самилост према сиромашнима већ је био и лично заинтересован за њихове потребе. Он и његови апостоли имали су заједнички новац који су давали сиромашним Израелцима (Матеј 26:6-9; Јован 12:5-8; 13:29). Исус је подстицао оне који су желели да буду његови следбеници да увиде своју обавезу да помажу сиромашнима. Он је младом богатом поглавару рекао: „Продај све што имаш и раздели сиромашнима, и имаћеш благо на небесима; па дођи и буди мој следбеник.“ Чињеница да тај човек није био спреман да се одрекне своје имовине показује да је његова љубав према богатству била већа од љубави према Богу и ближњима. Зато није имао особине које су се захтевале од Исусових ученика (Лука 18:22,23).

Христови следбеници су заинтересовани за сиромашне

Након Исусове смрти, апостоли и други Христови следбеници и даље су показивали бригу према сиромашнима међу собом. Око 49. н. е., апостол Павле се састао са Јаковом, Петром и Јованом да би разговарали о задатку који је добио од Господа Исуса Христа, наиме да проповеда добру вест. Сложили су се с тим да Павле и Варнава треба да иду „нацијама“ и да пре свега проповедају незнабошцима. Међутим, Јаков и његови сарадници подстакли су Павла и Варнаву ’да имају на уму сиромашне‘. Павле се ’ревно трудио да ради‘ управо то (Галатима 2:7-10).

У време владавине цара Клаудија, у многим деловима Римског царства завладала је велика глад. Зато, хришћани из Антиохије „свако према својим могућностима, одлучише да послуже браћи која живе у Јудеји тако што ће им послати помоћ; то и учинише, пославши је старешинама преко Варнавине и Савлове руке“ (Дела апостолска 11:28-30).

Данашњи прави хришћани такође разумеју да Исусови следбеници морају показивати бригу према сиромашнима и онима у оскудици, а нарочито према суверницима (Галатима 6:10). Зато су искрено заинтересовани да збрину материјалне потребе оних којима је потребна помоћ. На пример, 1998. североисточни део Бразила опустошила је тешка суша. Уништени су усеви пиринча, пасуља и кукуруза, што је довело до највеће глади у задњих 15 година. У неким местима је чак понестало воде за пиће. Јеховини сведоци из других делова земље одмах су оформили одборе за пружање хуманитарне помоћи и за кратко време сакупили тоне хране и новац за превоз тих намирница.

Сведоци који су учествовали у пружању помоћи написали су: „Веома смо срећни што смо у могућности да помогнемо својој браћи, нарочито због тога што смо уверени да смо тиме обрадовали Јеховино срце. Увек имамо у мислима речи из Јакова 2:15, 16.“ Ту стоји: „Ако су брат или сестра голи и немају храну потребну за тај дан, а неко од вас им каже: ’Идите с миром, грејте се и добро се наједите‘, али им не дате оно што им је потребно за тело, од какве је то користи?“

У једној скупштини Јеховиних сведока у Сао Паулу, једна понизна и ревна сестра која је сиромашна једва успева да састави крај с крајем. Она каже: „Иако живим у крајњем сиромаштву, библијска порука ми даје прави смисао живота. Не знам шта би се десило са мном да ми не помажу други Сведоци.“ Пре извесног времена, ова марљива хришћанка је морала да се оперише, али није могла да плати трошкове лечења. У овој посебној ситуацији, браћа и сестре из скупштине изашли су јој у сусрет и платили трошкове операције. Хришћани широм света пружају помоћ суверницима којима је то потребно.

Међутим, без обзира на то колико су дивна та искуства, јасно је да таква искрена настојања неће искоренити сиромаштво. Чак ни моћне владавине и велике међународне хуманитарне организације, иако су постигле известан успех, не могу решити овај вековни проблем. Стога се намеће следеће питање: Које је коначно решење за сиромаштво и друге проблеме који муче човечанство?

Библијска учења пружају трајну помоћ

У извештајима из Јеванђеља видимо да је Исус Христ често чинио добра дела у корист сиромашних и других којима је била потребна помоћ (Матеј 14:14-21). Али, која активност му је била најважнија? Једном приликом, након што је неко време помагао сиромашнима, Исус је својим ученицима рекао: „Пођимо негде другде, у оближња места, да и тамо проповедам.“ Зашто је Исус прекинуо да помаже болеснима и сиромашнима и наставио да проповеда? Објаснио је то рекавши: „Јер сам зато [да бих проповедао] изашао“ (Марко 1:38, 39; Лука 4:43). Иако је чињење добрих дела за људе којима је потребна помоћ било важно за Исуса, проповедање о Божјем Краљевству био је његов главни задатак (Марко 1:14).

Пошто Библија подстиче хришћане да ’тачно следе Исусове стопе‘, они данас имају јасно вођство у постављању приоритета док настоје да помажу другима (1. Петрова 2:21). Попут Исуса, они помажу сиромашнима. Међутим, као што је то чинио и Исус, преношење библијске поруке о Божјем Краљевству јесте најважнија активност у њиховом животу (Матеј 5:14-16; 24:14; 28:19, 20). Зашто проповедање поруке из Божје Речи треба да буде важније од осталих начина на које можемо помоћи другима?

Животна искуства из разних делова света показују да су људи, када разумеју и следе практичне библијске савете, способнији да се носе са свакодневним животним проблемима, укључујући и сиромаштво. Осим тога, библијска порука о Божјем Краљевству коју данас проповедају Јеховини сведоци пружа људима наду у будућност — наду која живот чини вредним живљења, чак и под најтежим околностима (1. Тимотеју 4:8). Која је то нада?

Божја Реч нам пружа сигурну наду у будућност: „Према [Божјем] обећању ми очекујемо нова небеса и нову земљу, а у њима ће пребивати праведност“ (2. Петрова 3:13). Када Библија говори о ’земљи‘, понекад се то односи на људе који живе на нашој планети (Постање 11:1). Према томе, праведна ’нова земља‘ која ће доћи према Божјем обећању представља људско друштво које је по његовој вољи. Божја Реч још обећава да ће под Христовом владавином они који имају Божје признање примити дар вечног живота и живети срећно у рају на земљи (Марко 10:30). Свима се пружа прилика да доживе такву будућност, укључујући и сиромашне. У тој ’новој земљи‘, проблем сиромаштва биће заувек решен.

[Оквир/Слика на 7. страни]

КАКО ЋЕ ИСУС „ИЗБАВИТИ УБОГОГА“? (Псалам 72:12)

ПРАВДА: „Нек суди невољнима у народу, нек помогне синовима убогих, нек обори насилника!“ (Псалам 72:4). Током Христове владавине над земљом сви ће живети у праведности. Неће бити корупције, зла које је довело до сиромаштва многих земаља које су могле бити богате.

МИР: „Процветаће праведник у његово време, и биће мира у изобиљу све док је месеца“ (Псалам 72:7, NW). Светско сиромаштво је у великој мери последица људских сукоба и ратова. Христ ће успоставити савршен мир на земљи и тако уклонити један од главних узрока сиромаштва.

МИЛОСРЂЕ: „Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти. Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим“ (Псалам 72:12-14). Убоги, сиромашни и невољни постаће део срећне људске породице, уједињене под вођством Краља Исуса Христа.

БЛАГОСТАЊЕ: „Биће пшенице у земљи изобиља“ (Псалам 72:16). Током Христове владавине, биће свега у изобиљу. Људи неће патити због несташице хране и глади, што је данас често узрок сиромаштва.

[Слика на странама 4, 5]

Исус је био лично заинтересован за потребе сиромашних

[Слика на 6. страни]

Библијска порука пружа реалну наду