Они су од рођења били део Божјег изабраног народа
„Тебе је изабрао Јехова, Бог твој, да му будеш народ“ (ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 7:6).
1, 2. Која је моћна дела Јехова извршио у корист свог народа, и какав су положај Израелци од тада имали пред Богом?
ЈЕХОВА је 1513. пре н. е. омогућио својим слугама да уђу у један нов однос с њим. Те године је понизио једну светску силу и ослободио Израелце из ропства. Тиме је постао њихов Спаситељ и Власник. Пре тога, Бог је рекао Мојсију: „Кажи синовима Израеловим: Ја сам Јехова и ја ћу вас ослободити бремена египатских тегоба, опростићу вас ропства њихова и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим. Узећу вас као свој народ и ја ћу вама бити Бог“ (Излазак 6:6, 7; 15:1-7, 11).
2 Убрзо након што су изашли из Египта, Израелци су ушли у савез са својим Богом, Јеховом. Од тада, Јехова више није обраћао пажњу само на појединце, породице или племена, него је на земљи имао организован народ, нацију (Излазак 19:5, 6; 24:7). Дао им је законе који су регулисали свакодневни живот и, што је још важније, њихово обожавање Бога. Мојсије им је рекао: „Који је велики народ коме је Бог близу, као што је Јехова, Бог наш, нама, кад га год дозовемо? И који је велики народ који има законе и уредбе праведне, као што је сав овај закон који ја данас пред вас износим?“ (Поновљени закони 4:7, 8).
Народ који ће сведочити за Бога
3, 4. Из којег важног разлога су Израелци постојали као народ?
3 Вековима касније, Јехова је преко пророка Исаије подсетио Израелце да они постоје као народ из једног важног разлога. Исаија је рекао: „Овако говори Јехова који те створи, Јакове! онај који те сазда, Израелу! Не бој се, јер те ја откупљујем, именом те твојим називам: Мој си! Јер сам ја, Јехова, Бог твој, Светац Израелов, избавитељ твој... Из далека доведи ми синове, кћери моје из крајева земље, све који се мојим именом зову, које створих ја себи на славу, које саздах и начиних. Ви сте моји сведоци, вели Јехова, ви и слуга мој, кога изабрах... Народ који себи саздах прогласиће хвалу моју“ (Исаија 43:1, 3, 6, 7, 10, 21).
4 Као народ који носи Јеховино име, Израелци ће служити као сведоци који подупиру његов суверенитет пред другим народима. Требало је да буду народ ’створен на Јеховину славу‘. Требало је да ’прогласе Јеховину хвалу‘, да говоре о његовим чудесним делима спасења и да тако славе његово свето име. Једноставно речено, требало је да буду народ који ће сведочити за Јехову.
5. У ком смислу је Израел био народ предан Богу?
5 У 11. веку пре н. е., краљ Соломон је показао да је Јехова одвојио Израел од других народа. У молитви Јехови, он је споменуо: „Ти [си их] одвојио себи за наслеђе од свих народа земље“ (1. Краљевима 8:53). Осим тога, и сваки Израелац је као појединац био у посебном односу с Јеховом. Раније им је Мојсије рекао: „Ви сте синови Јехове, Бога свога... Јер си ти народ свет за Јехову, Бога свога“ (Поновљени закони 14:1, 2). Зато млади Израелци нису морали да предају живот Јехови. Они су се рађали као чланови Божјег преданог народа (Псалам 79:13; 95:7). Свака нова генерација била је поучавана Јеховиним законима и обавезна да их се придржава због савеза којим су се Израелци обавезали према Јехови (Поновљени закони 11:18, 19).
Слободни да изаберу
6. Који је избор морао да направи сваки Израелац?
6 Иако су Израелци по рођењу припадали народу који је био предан Богу, сваки појединац је морао лично да одлучи да ли ће му служити. Пре него што су ушли у Обећану земљу, Мојсије им је рекао: „Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Избери живот да живиш ти и потомство твоје, да љубиш Јехову, Бога свога, да слушаш глас његов, и да се њега држиш; јер од тога зависи живот твој, и продужење дана твојих, и само ћеш тако моћи да останеш у земљи, за коју се Јехова заклео да ће је дати оцима твојим, Аврахаму, Исаку и Јакову“ (Поновљени закони 30:19, 20). Дакле, ниједан Израелац није био присиљен да воли Јехову, слуша његов глас и њега се држи. Била је то ствар личног избора. Пошто су Израелци имали слободну вољу, морали су да сносе последице свог избора (Поновљени закони 30:16-18).
7. Шта се догодило након смрти генерације којој је припадао Исус Навин?
7 Време када су у Израелу владале судије јасно показује какав је био исход када је народ био веран, а какав када је био неверан. Непосредно пре тог периода, Израелци су следили добар пример Исуса Навина и били су благословљени. „Народ служи Јехови свега века Исусова и свега века старешина који надживеше Исуса, и који беху видели велика дела што Јехова учини Израелу.“ Међутим, неко време након смрти Исуса Навина, „наста други нараштај који не познаваше Јехову, ни дела која он беше учинио Израелу. Синови Израелови чинише оно што се не допада Јехови“ (Судије 2:7, 10, 11). Изгледа да млађа, неискусна генерација није ценила наследство које су имали као чланови народа преданог Богу, за који је у прошлости њихов Бог Јехова извршио моћна дела (Псалам 78:3-7, 10, 11).
Да ли су живели према свом предању Богу
8, 9. (а) Шта је омогућавало Израелцима да покажу да су предани Јехови? (б) Шта су стицали они који су добровољно приносили жртве?
8 Јехова је пружио свом народу различите прилике да покажу да живе према предању које су извршили. На пример, Закон је омогућавао приношење жртава, од којих су неке биле обавезне, док су друге биле добровољне (Јеврејима 8:3). Добровољне жртве су биле жртве паљенице, принос од жита и жртве заједништва — и све су биле дарови за Јехову, прилике да се придобије његова наклоност и изрази захвалност (Левитска 7:11-13).
9 Јехова је био задовољан тим добровољним жртвама. За жртву паљеницу и принос од жита било је речено да су „угодни мирис Јехови“ (Левитска 1:9; 2:2). Што се тиче жртве заједништва, крв и сало животиње приносили су се Јехови, док су месо јели свештеници и особа која је приносила жртву. Тако се тим оброком симболизовао мир који је особа имала с Јеховом. У Закону је стајало: „Ако приносите Јехови жртву заједништва, принесите је тако да стекнете његову наклоност“ (Левитска 19:5, NW). Премда су сви Израелци били предани Јехови од самог рођења, они који су му заиста били предани тако што су приносили добровољне жртве ’стицали су његову наклоност‘ и били су богато благословљени (Малахија 3:10).
10. Како је Јехова изразио своје незадовољство у време Исаије и Малахије?
10 Међутим, иако је израелски народ био предан Јехови, често му је био неверан. Јехова му је преко пророка Исаије рекао: „Јагањаца својих ниси ми на жртву ти принео, нити ме жртвама својим почастио. Нисам да ми служиш тебе нагонио“ (Исаија 43:23). Осим тога, жртве које нису приношене драговољно и из љубави нису имале вредност у Јеховиним очима. На пример, три века након Исаије, у време пророка Малахије, Израелци су приносили жртве с манама. Зато им је Малахија рекао: „Ништа ми од вас угодно није, говори Јехова над војскама, и приноси из руку ваших нису ми угодни... Доносите што је отето, хромо и болесно, и то су приноси које ви чините! Могу ли они да су ми из ваших руку угодни?- говори Јехова“ (Малахија 1:10, 13; Амос 5:22).
Одбачени као Богу предан народ
11. Која је прилика била пружена Израелу?
11 Када су Израелци постали Јехови предан народ, он им је обећао: „Ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа, јер је сва земља моја. Ви ћете за мене бити краљевство свештеника и свет народ“ (Излазак 19:5, 6). Обећани Месија ће доћи из њихових редова и најпре ће њима пружити прилику да постану чланови владавине Божјег Краљевства (Постање 22:17, 18; 49:10; 2. Самуилова 7:12, 16; Лука 1:31-33; Римљанима 9:4, 5). Међутим, велика већина Израелаца није живела према свом предању (Матеј 22:14). Одбацили су Месију и на крају су га убили (Дела апостолска 7:51-53).
12. Које Исусове изјаве показују да је Јехова одбацио Израел као свој предани народ?
12 Неколико дана пре смрти, Исус је јеврејским верским вођама рекао: „Зар никад нисте читали у Писму: ’Камен који градитељи одбацише, тај постаде главни угаони камен. То би од Јехове, и дивно је у нашим очима‘? Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се нацији која доноси његове плодове“ (Матеј 21:42, 43). Указујући на то да их је Јехова одбацио као њему предан народ, Исус је изјавио: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су послани к теби — колико сам пута хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели. Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена“ (Матеј 23:37, 38).
Нов народ предан Богу
13. Шта је Јехова прорекао у време пророка Јеремије?
13 У време пророка Јеремије, Јехова је прорекао нешто ново о свом народу: „Ево иду дани, говори Јехова, кад ћу чинити с домом Израеловим и с домом Јудиним нов савез. Не ко савез који с оцима њиховим учиних, кад их за руку узех да их из земље египатске изведем, а који они прекршише, мада сам им ја господар био, говори Јехова; него ево савеза који ћу са домом Израеловим уредити после ових дана, говори Јехова: Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом и бићу њихов Бог и они ће мој народ бити“ (Јеремија 31:31-33).
14. Када и на основу чега је настао нов народ који је предан Јехови? Ко је тај нови народ?
14 Темељ за тај нови савез био је положен 33. н. е. када је Исус умро и затим представио вредност своје проливене крви Оцу (Лука 22:20; Јеврејима 9:15, 24-26). А са изливањем светог духа на Пентекост 33. н. е. и рођењем новог народа, ’Израела Божјег‘, тај нови савез је и ступио на снагу (Галатима 6:16; Римљанима 2:28, 29; 9:6; 11:25, 26). Пишући помазаним хришћанима, апостол Петар је објавио: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, света нација, народ за посебну својину, да бисте надалеко објавили врлине‘ онога који вас је из таме позвао у своје чудесно светло. Јер некад нисте били народ, а сад сте Божји народ“ (1. Петрова 2:9, 10). Више није постојао посебан однос између Јехове и израелског народа. Јехова је 33. н. е. пренео свој благослов са земаљског Израела на духовни Израел, то јест хришћанску скупштину, ’нацију која доноси плодове‘ Месијанског Краљевства (Матеј 21:43).
Лично предање Богу
15. На какво крштење је Петар подстакао своје слушаоце током Пентекоста 33. н. е.?
15 Након Пентекоста 33. н. е., сваки појединац, Јеврејин или нејеврејин, морао је лично да се преда Богу и да се крсти „у име Оца и Сина и светог духа“a (Матеј 28:19). На Пентекост, апостол Петар је рекао послушним Јеврејима и прозелитима: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете бесплатни дар светог духа“ (Дела апостолска 2:38). Ти Јевреји и прозелити морали су да се крсте и тиме покажу не само да су предали живот Јехови него и да су прихватили Исуса као онога преко кога ће им Јехова опростити грехе. Морали су да га признају као Јеховиног Првосвештеника и свог Вођу, Поглавара хришћанске скупштине (Колошанима 1:13, 14, 18).
16. Како су у Павлово време исправно наклоњене особе — и Јевреји и нејевреји — постајале чланови духовног Израела?
16 Годинама касније, апостол Павле је рекао: „Прво [сам] онима у Дамаску, па онда и онима у Јерусалиму, и по целој земљи Јудеји, и нацијама доносио поруку да се покају и да се обрате Богу чинећи дела која доликују покајању“ (Дела апостолска 26:20). Након што је уверио људе — и Јевреје и нејевреје — да је Исус заправо Христ, то јест Месија, Павле им је помагао да се предају и крсте (Дела апостолска 16:14, 15, 31-33; 17:3, 4; 18:8). Тиме што су се обратили ка Богу, ти нови ученици су постали чланови духовног Израела.
17. Које дело печаћења се приводи крају, и које друго дело се брзо обавља?
17 Данас је близу завршно печаћење преосталих духовних Израелаца. Када то буде довршено, „четири анђела“ који задржавају ветрове уништења „велике невоље“ добиће наређење да их пусте. У међувремену, са хитношћу се обавља дело сакупљања ’великог мноштва‘ које се нада вечном животу на земљи. Те „друге овце“ добровољно бирају да показују веру у ’Јагњетову крв‘ и крштавају се у знак предања Јехови (Откривење 7:1-4, 9-15; 22:17; Јован 10:16; Матеј 28:19, 20). Међу њима су и многи млади које подижу хришћански родитељи. Ако спадаш у такве особе, сигурно ћеш желети да прочиташ следећи чланак.
[Фуснота]
За понављање
• Зашто Израелци нису морали да се предају Јехови?
• Како су Израелци могли да покажу да живе према свом предању?
• Зашто је Јехова одбацио Израел као свој предани народ, и ко је дошао на њихово место?
• Шта су од Пентекоста 33. н. е. и Јевреји и нејевреји морали да ураде како би постали чланови духовног Израела?
[Слика на 21. страни]
Израелци су рођењем постајали чланови Божјег изабраног народа
[Слика на 23. страни]
Сваки Израелац је морао да донесе личну одлуку да ли ће служити Богу
[Слика на 23. страни]
Добровољне жртве пружале су Израелцима прилику да покажу своју љубав према Јехови
[Слика на 25. страни]
Након Пентекоста 33. н. е., Христови следбеници су морали да изврше лично предање Богу и да то симболизују крштењем