Ебла — древни град се диже из заборава

У лето 1962, Паоло Матије, млади италијански археолог, истраживао је равнице северозападне Сирије, немајући представу о томе да ли ће уопште нешто успети да нађе. Сматрало се да је унутрашњост Сирије сиромашна археолошким налазиштима. Међутим, ископавања која су започела две године раније у Тел Мардиху, око 60 километара јужно од Алепа, допринеће томе да буде откривено оно што многи сматрају ’најважнијим археолошким налазиштем XX века‘.

ДРЕВНИ списи сведоче у прилог постојању града који се звао Ебла. Међутим, нико није знао на ком се од многих брежуљака раштрканих по Средњем истоку налазио тај град. У једном запису се говори о победи Саргона, акадског краља који је владао над ’Маријем, Јармутијем и Еблом‘. У једном другом запису, сумерски краљ Гудеа поменуо је скупоцену дрвну грађу коју је добио из „планинске Ибле [Ебле]“. Име Ебла такође се појављује у Карнаку, у Египту, на списку древних градова које је освојио фараон Тутмос III. Онда можемо разумети зашто су се археолози трудили да нађу Еблу.

Међутим, тек су каснија ископавања донела резултате. Године 1968. откривен је део статуе Ибит-Лима, краља Ебле. На њој се налазио заветни натпис на акадском језику који открива да је статуа посвећена богињи Иштар, која је била „славна у Ебли“. Заиста, археолошки налази су почели да откривају „нов језик, нову историју и нову културу“.

Када су 1974/75. откривене плочице исписане клинастим писмом на којима се више пута помиње овај град, потврђено је да се Ебла налазила на месту Тел Мардиха. Ископине су такође потврдиле да је тај град постојао најмање у два периода. Након што је у једном периоду био утицајан, град је био разорен. Затим је Ебла опет изграђена, али је поново била разорена и пала је у заборав из ког није изашла вековима.

Један град, много историја

Већина древних градова градила се на алувијалним равнима, као што је она између Тигра и Еуфрата, где је тло било погодно за земљорадњу. Први градови поменути у Библији налазили су се у Месопотамији (Постанак 10:10). Изгледа да име Ебла значи „бела стена“, што се односи на слој кречњака на коме је град лежао. То место је очигледно изабрано због тога што је слој кречњака пружао гаранцију да ће увек бити природног извора воде, пошто се град налазио далеко од великих река.

Мала количина падавина на подручју Ебле омогућавала је да се у већој мери узгајају само житарице, винова лоза и маслине. Подручје је такође било погодно за узгој стоке, а посебно оваца. Стратешки положај Ебле — између месопотамске равнице и Медитерана — омогућавао је трговину дрвном грађом, полудрагим камењем и металима. Ебла је била најутицајнији град на подручју на коме је живело 200 000 људи, од којих је десетина живела у самом граду.

Остаци велике палате говоре о сјају овог периода у ком је постојала Еблина цивилизација. У палату се улазило кроз портал висок 12-15 метара. С временом је палата проширивана како би се удовољило већим потребама све моћније администрације. Званичници су радили под сложеном хијерархијом — краљу и краљици су помагали „главари“ и „намесници“.

Пронађено је више од 17 000 глинених плочица и фрагмената. У почетку је вероватно било више од 4 000 целих плочица, пажљиво послаганих на дрвене полице. Ти документи пружају доказ да је Ебла имала веома развијену трговину. На пример, град је трговао са Египтом, као што показују владалачки симболи двојице фараона. Плочице су углавном биле написане на сумерском клинастом писму. Међутим неке су биле писане на ебланском, древном семитском језику који је дешифрован захваљујући овим документима. Оријенталисти су били изненађени када су открили тај стари семитски језик. Интересантно је да се на некима од тих плочица налазио текст на два језика — на сумерском и ебланском. У књизи Ebla—Alle origini della civiltà urbana тај документ се назива „најстаријим познатим речником“.

Ебла је очигледно била војна сила, јер резбарије које су пронађене приказују њене ратнике како убијају непријатеље или како у рукама држе одрубљене главе. Међутим, Еблином сјају је дошао крај у периоду у ком се њена историја преклапа са историјом Асирије и Вавилона, сила које су тада биле у успону. Није лако прецизно утврдити те догађаје, али изгледа да су најпре Саргон I (то није Саргон који је поменут у Исаији 20:1), а затим и његов унук Нарам-Син напали Еблу. Археолошки докази показују да су ти окршаји били жестоки, а упади брутални.

Међутим, као што је већ речено, град је после неког времена поново изграђен и чак је постао значајан на подручју где се налазио. Нови град је изграђен по прецизном плану који ће нагласити његову величанственост. У доњем делу града налазило се подручје које је било посвећено богињи Иштар, коју су Вавилонци сматрали богињом плодности. Можда сте чули за познату капију богиње Иштар, пронађену у рушевинама Вавилона. Изгледа да су се у једној нарочито импозантној грађевини у Ебли налазили свети лавови богиње Иштар. Тако долазимо до религије Ебле.

Религија у Ебли

Као и на другим местима на древном Истоку, у Ебли је постојао пантеон богова. Неки од њих су били Вал, Адад (чије се име појављује као део имена неких сиријских краљева) и Даган (1. Краљевима 11:23; 15:18; 2. Краљевима 17:16). Становници Ебле су обожавали све те богове. Чак су обожавали и богове других народа. Археолошка налазишта указују на то да су се посебно у другом миленијуму пре н. е. осим тих богова обожавали и краљевски наследници који су сматрани божанствима.

Становници Ебле нису баш имали велико поуздање у своје богове. Нова Ебла је имала два реда импресивних зидина, које су остављале дубок утисак на сваког непријатеља. Обим спољашњих зидина износио је скоро три километара. Зидине се још увек могу јасно видети.

Међутим, и поново изграђена Ебла је дошла свом крају. Вероватно су Хетеји око 1600. пре н. е. задали коначни ударац овој некадашњој сили. Према једној древној поеми, Ебла је била „размрскана попут керамичке вазе“. Убрзо је нестала из историје. У документу који су написали крсташи који су ушли у Јерусалим 1098. помиње се место где се некада налазила Ебла, и на њега се указује као на забачено упориште у земљи које се звало Мардих. Ебла је практично била заборављена, да би поново била откривена тек након много векова.

[Оквир на 14. страни]

ЕБЛА И БИБЛИЈА

Чланак објављен 1976. у часопису Biblical Archeologist изазвао је радозналост код изучавалаца Библије. Изучавалац који је дешифровао плочице из Ебле нагласио је да је могуће да су, између осталог, на тим плочицама наведена имена људи и места која су вековима касније поменута у Библији. Можда су неки ишли даље од оног што је тај чланак заиста говорио, тако да су почели да пишу да је Ебла допринела археолошким доказима у прилог поузданости извештаја из Постанка.a Језуит Мичел Дехуд тврдио је да „глинене плочице [из Ебле] расветљавају нејасноће које постоје у Библији“. На пример, он је сматрао да оне могу открити „откада се у Израелу користило Божје име“.

Сада су ти текстови објективније истражени. Ако се узме у обзир чињеница да и хебрејски и еблански припадају семитским језицима, могуће је да су имена неких градова или особа слична или иста као имена која се помињу у Библији. Међутим, то није доказ да се ради о истим местима и људима. Колико ће открића у Ебли утицати на студије о Библији остаје да се види. Што се тиче Божјег имена, писац чланка у часопису Biblical Archeologist, порекао је да је икада тврдио да се име „Јахве“ појављује у текстовима из Ебле. Неки су сматрали да знак на клинастом писму који се интерпретира као ја указује на само једно од многих божанстава пантеона Ебле, док многи други стручњаци то тумаче као обичан језички симбол. Било како било, то се не односи на јединог истинитог Бога, Јехову (Поновљени закони 4:35; Исаија 45:5).

[Фуснота]

[Мапа/Слика на страни 12]

(За комплетан текст, види публикацију)

ВЕЛИКО МОРЕ

ХАНАН

СИРИЈА

Алеп

Ебла (Тел Мардих)

Еуфрат

[Извор]

Археолог: Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’

[Слика на странама 12, 13]

Златна огрлица из око 1750. пре н. е.

[Слика на 13. страни]

Остаци велике палате

[Слика на 13. страни]

Уметнички приказ глинених плочица које су се чувале у архиви

[Слика на 13. страни]

Плочице исписане клинастим писмом

[Слика на 13. страни]

Египатски краљевски печати, 1750-1700. пре н. е.

[Слика на 13. страни]

Ратници Ебле и главе непријатеља

[Слика на 14. страни]

Стела посвећена богињи Иштар

[Извор]

Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’

[Извор слике на 13. страни]

Све слике (осим рушевина палате): Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’