Развијајмо особине које ће нам помоћи да будемо добри учитељи
„Идите и стварајте ученике од људи из свих народа“ (МАТЕЈ 28:19)
1. Које су вештине и ставове морале да поседују неке Божје слуге у прошлости?
ЈЕХОВИНЕ слуге понекад морају развијати вештине и ставове који ће им помоћи да врше његову вољу. На пример, Аврахам и Сара су по Божјој заповести напустили богати град Ур и с временом су морали да стекну особине и способности потребне за живот под шатором (Јеврејима 11:8, 9, 15). Да би одвео Израелце у Обећану земљу, Исус Навин је морао да буде храбар, да има поуздање у Јехову и да добро познаје Божји Закон (Исус Навин 1:7-9). Веселеило и Елијав су вероватно већ имали неке вештине, али им је Божји дух помогао да их побољшају и још више развију како би успешно надгледали градњу шатора састанка и учествовали у том послу и другим активностима повезаним с тим (Излазак 31:1-11).
2. Која ће се питања размотрити у вези са стварањем ученика?
2 Вековима касније, Исус Христ је својим следбеницима дао следеће опуномоћење: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа... учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Никада раније људима није био дат тако важан задатак. Које особине су потребне за дело стварања ученика? Како можемо развити такве особине?
Показујмо дубоку љубав према Богу
3. Коју прилику имамо док испуњавамо заповест да стварамо ученике?
3 Да бисмо проповедали људима и на темељу Писма их подстакли да обожавају истинитог Бога, потребно је да имамо дубоку љубав према Јехови. Израелци су своју љубав према Богу могли доказати тако што су били свим срцем послушни његовим заповестима, приносили прихватљиве жртве и величали га у песмама (Поновљени закони 10:12, 13; 30:19, 20; Псалам 21:13; 96:1, 2; 138:5). Док стварамо ученике, послушни смо Божјим законима, али своју љубав према Јехови показујемо и тако што другима говоримо о њему и његовој намери. Тада треба да говоримо с уверењем и да бирамо праве речи које ће пренети наша искрена осећања о нади коју имамо (1. Солуњанима 1:5; 1. Петрова 3:15).
4. Зашто је Исус уживао у томе да другима говори о Јехови?
4 Будући да је имао дубоку љубав према Јехови, Исус је уживао у томе да говори о Божјој намери, о Краљевству и о обожавању које Бог прихвата (Лука 8:1; Јован 4:23, 24, 31). Заправо, Исус је рекао: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело“ (Јован 4:34). На Исуса се односе следеће псалмистине речи: „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје, и закон је твој дубоко у мени. Усред великог мноштва окупљеног објављујем добру вест о праведности. Усне своје не затварам. Јехова, ти то добро знаш“ (Псалам 40:8, 9; Јеврејима 10:7-10).
5, 6. Која је главна особина потребна за стварање ученика?
5 Покренуте љубављу према Богу, особе које су тек сазнале библијску истину понекад говоре о Јехови и Краљевству с таквим уверењем да врло успешно подстичу друге да сазнају шта научава Свето писмо (Јован 1:41). Љубав према Богу је главна особина која нас покреће да стварамо ученике. Зато одржавајмо нашу љубав живом тако што ћемо читати Божју Реч и размишљати о томе (1. Тимотеју 4:6, 15; Откривење 2:4).
6 Љубав према Јехови је без сумње помогла Исусу Христу да буде реван учитељ. Али, то није била једина особина захваљујући којој је он био делотворан објавитељ Краљевства. Која је онда друга особина помогла Исусу да буде успешан у делу стварања ученика?
Покажимо искрено занимање за људе
7, 8. Како је Исус гледао на људе?
7 Исус је бринуо о другима и био је искрено заинтересован за њих. Чак и док је живео на небу као Божји „вешт градитељ“, он је имао наклоност према људима и свему што је повезано с њима (Пословице 8:30, 31). Док је био на земљи, Исус је био самилостан према људима и пружао је окрепу онима који су долазили код њега (Матеј 11:28-30). Он је одражавао Јеховину љубав и самилост, и то је привлачило људе да служе једином истинитом Богу. Особе различитог порекла и животног доба слушале су Исуса, јер је показивао искрено занимање за њих и њихове животне околности (Лука 7:36-50; 18:15-17; 19:1-10).
8 Када је један човек питао шта мора да ради како би наследио вечни живот, ’Исус га је погледао с наклоношћу‘ (Марко 10:17-21). У вези с неким људима које је Исус поучавао у Витанији, читамо: „Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара“ (Јован 11:1, 5). Исусу је толико било стало до других да је био спреман да се одрекне неопходног одмора како би их поучавао (Марко 6:30-34). Захваљујући тако снажном и искреном занимању за друге, Исус је привлачио људе ка обожавању правог Бога и био је успешнији у томе од било ког другог.
9. Какав је став имао Павле док је стварао ученике?
9 Апостол Павле је такође био искрено заинтересован за људе којима је проповедао. На пример, Солуњанима који су постали хришћани рекао је: „Пуни љубави према вама, били [смо] спремни да вам дамо не само Божју добру вест него и свој живот, јер смо вас заволели.“ Захваљујући Павловим искреним настојањима, неки Солуњани су се ’од својих идола обратили Богу, да би робовали живом Богу‘ (1. Солуњанима 1:9; 2:8). Ако смо попут Исуса и Павла искрено заинтересовани за људе, и ми можемо доживети радост док посматрамо како добра вест допире до срца оних ’који исправно гледају на вечни живот‘ (Дела апостолска 13:48).
Будимо самопожртвовани
10, 11. Зашто је потребна самопожртвованост док стварамо ученике?
10 Хришћани који су успешни у делу стварања ученика имају самопожртвован став. Они сигурно не мисле да је стицање богатства нешто најважније. У ствари, Исус је својим ученицима рекао: „Како ће тешко богати ући у Божје краљевство!“ Ученици су били изненађени када су то чули, али Исус је додао: „Децо, како је тешко ући у Божје краљевство! Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство“ (Марко 10:23-25). Исус је својим следбеницима саветовао да воде једноставан живот како би се могли усредсредити на дело стварања ученика (Матеј 6:22-24, 33). Како нам самопожртвованост помаже у делу стварања ученика?
11 Да бисмо друге поучили свему што је Исус заповедио, потребно је уложити доста труда. Хришћанин који поучава друге углавном настоји да сваке седмице проучава Библију са заинтересованом особом. Да би имали више могућности да пронађу искрене особе, неки објавитељи Краљевства су напустили посао с пуним радним временом и пронашли посао са скраћеним радним временом. На хиљаде хришћана научили су неки други језик како би проповедали неким етничким групама у својој средини. Неки су напустили свој дом и преселили се у друго подручје или земљу како би више учествовали у жетви (Матеј 9:37, 38). За све то је потребна самопожртвованост. Али, да бисмо били успешни док стварамо ученике, потребно је још нешто.
Будимо стрпљиви не губећи време
12, 13. Зашто је стрпљење толико важно док стварамо ученике?
12 Стрпљење је још једна особина која нам помаже у делу стварања ученика. Док се хришћанска порука мора преносити с хитношћу, када стварамо ученике често је потребно доста времена и стрпљења (1. Коринћанима 7:29). Исус је био стрпљив са својим полубратом Јаковом. Иако је Јаков по свему судећи био добро упознат са Исусовим проповедањем, неко време га је нешто спречавало да постане његов ученик (Јован 7:5). Међутим, у кратком периоду између Христове смрти и Педесетнице 33. н. е., Јаков је очигледно постао ученик јер Свето писмо указује на то да се молио заједно са својом мајком, браћом и другим апостолима (Дела апостолска 1:13, 14). Јаков је духовно напредовао и касније је преузео многе одговорности у хришћанској скупштини (Дела апостолска 15:13; 1. Коринћанима 15:7).
13 Попут ратара, хришћани узгајају плодове који често споро расту. Ти духовни плодови су разумевање Божје Речи, љубав према Јехови и дух налик Христовом. За то им је потребно стрпљење. Јаков је написао: „Браћо, будите стрпљиви до Господове присутности. Гле! Ратар стрпљиво чека драгоцени плод са земље, док не добије кишу рану и кишу касну. И ви будите стрпљиви и нека ваше срце буде чврсто, јер се приближило време Господове присутности“ (Јаков 5:7, 8). Јаков је подстицао сувернике да ’буду стрпљиви до Господове присутности‘. Када ученици нису нешто разумели, Исус је то стрпљиво објаснио или приказао у поређењима (Матеј 13:10-23; Лука 19:11; 21:7; Дела апостолска 1:6-8). Сада када је Господ присутан, потребно је слично стрпљење док стварамо ученике. Данас је потребно стрпљиво поучавати оне који постају Исусови следбеници (Јован 14:9).
14. Иако смо стрпљиви, како можемо мудро користити време док стварамо ученике?
14 Иако смо стрпљиви, код већине људи с којима смо почели да проучавамо Библију реч о Краљевству неће уродити плодом (Матеј 13:18-23). Стога, пошто смо уложили довољно труда да бисмо им помогли, било би мудро да више не губимо време с таквим особама и да потражимо оне који више цене библијску истину (Проповедник 3:1, 6). Наравно, чак је и особама које цене библијску истину потребна додатна помоћ како би промениле своја гледишта, ставове и приоритете у животу. Зато будимо стрпљиви као што је Исус био стрпљив с ученицима којима је било потребно више времена да развију исправан став (Марко 9:33-37; 10:35-45).
Развијајмо вештину поучавања
15, 16. Зашто су једноставност и добра припрема важни док стварамо ученике?
15 Љубав према Богу, брига за друге, самопожртвованост и стрпљење јесу важни чиниоци који нам помажу да будемо успешни у стварању ученика. Исто тако, потребно је да развијамо вештине поучавања, јер нам оне помажу да наша објашњења буду јасна и једноставна. На пример, многе изјаве Великог Учитеља, Исуса Христа, биле су посебно снажне због своје једноставности. Вероватно се сећаш Исусових изјава попут следећих: „Скупљајте себи благо на небу“, „Не дајте псима оно што је свето“, „Мудрост оправдавају њена дела“, „Дајте... цару царево, а Богу Божје“ (Матеј 6:20; 7:6; 11:19; 22:21). Наравно, Исус није поучавао користећи само кратке изјаве. Његове поуке су биле јасне, а када је било прикладно био је спреман да пружи додатна објашњења. Како можемо опонашати Исусов начин поучавања?
16 Да бисмо поучавали на једноставан и јасан начин, неопходна је добра припрема. Неприпремљен објавитељ обично превише прича. Тиме што превише прича и каже све што зна о тој теми, он заправо може замаглити главне мисли. Насупрот томе, добро припремљен објавитељ размишља о особи коју поучава, промишља о теми и затим јасно износи само оно што је потребно (Пословице 15:28; 1. Коринћанима 2:1, 2). Он узима у обзир то колико студент већ зна и које мисли треба нагласити током проучавања. Објавитељ можда зна много занимљивих детаља о тој теми, али да би био јасан потребно је да избегава непотребне информације.
17. Како можемо помоћи студентима да логично размишљају о библијским истинама?
17 Исус није само износио чињенице, већ је помагао другима да логично размишљају. На пример, једном приликом је питао: „Шта мислиш, Симоне? Од кога краљеви земаљски добијају таксе или порез? Од својих синова или од туђих?“ (Матеј 17:25). Можда смо толико одушевљени када објашњавамо нешто из Библије да је потребно да се савладамо како бисмо дозволили студенту да изрази своје мишљење или објасни оно што се осматра током проучавања Библије. Наравно, не треба да засипамо студенте питањима. Уместо тога, помоћу чињеница, ефикасних поређења и промишљених питања можемо им помоћи да разумеју библијске истине које се износе у нашим публикацијама.
18. Шта све подразумева ’вештина поучавања‘?
18 Свето писмо говори о ’вештини поучавања‘ (2. Тимотеју 4:2). Такво поучавање подразумева много више од тога да се особи помогне да запамти чињенице. Студенту Библије треба да помогнемо да увиди разлику између истине и лажи, доброг и лошег, мудрости и безумности. Док то чинимо и настојимо да у срцу те особе развијемо љубав према Јехови, она ће вероватно схватити зашто треба да му буде послушна.
Ревно учествујмо у делу стварања ученика
19. Како сви хришћани доприносе стварању ученика?
19 Цела хришћанска скупштина доприноси стварању ученика. Када неко постане ученик, Јеховин сведок који је пронашао ту особу и помогао јој да сазна шта Библија научава није једини који има разлога да се радује. На пример, када се организује потрага како би се пронашло изгубљено дете, највероватније ће само један члан из те групе пронаћи дете. Али, када се дете поново сретне с родитељима, радују се сви који су учествовали у потрази (Лука 15:6, 7). Слично томе, дело стварања ученика је заједнички подухват целе скупштине. Сви хришћани су укључени у потрагу за онима који ће можда постати Исусови ученици. Када новозаинтересована особа почне да долази на састанке у Дворану Краљевства, сви присутни јој помажу да изгради цењење према обожавању Бога (1. Коринћанима 14:24, 25). Према томе, сви хришћани се радују томе што се сваке године крсти на стотине хиљада нових ученика.
20. Шта треба да учинимо ако имамо жељу да поучавамо друге библијској истини?
20 Многи верни хришћани би били радосни да некога поуче о Јехови и о томе како да га обожава на исправан начин. Ипак, и поред најискреније жеље, они можда то не могу учинити. Ако је то случај и с нама, и даље јачајмо своју љубав према Јехови, показујмо бригу за друге, будимо самопожртвовани, стрпљиви и потрудимо се да побољшамо своје вештине поучавања. Изнад свега, своју жељу да поучавамо друге изразимо у молитви (Проповедник 11:1). Пронађимо утеху у сазнању да све што чинимо у служби Јехови доприноси делу стварања ученика које слави Бога.
Можеш ли објаснити?
• Зашто је стварање ученика испит наше љубави према Богу?
• Које су особине потребне док стварамо ученике?
• Шта све подразумева ’вештина поучавања‘?
[Слика на 21. страни]
Стварајући ученике, хришћани показују своју дубоку љубав према Богу
[Слика на 23. страни]
Зашто хришћани који стварају ученике морају бити заинтересовани за људе?
[Слика на 24. страни]
Које су особине потребне хришћанима док стварају ученике?
[Слика на 25. страни]
Сви хришћани се радују добрим резултатима стварања ученика