Особе са исправним ставом одазивају се на добру вест
„Сви који су исправно гледали на вечни живот постали су верници“ (ДЕЛА 13:48)
1, 2. Како су први хришћани поступали у складу са Исусовим пророчанством да ће се добра вест проповедати по целом свету?
У ДЕЛИМА АПОСТОЛСКИМ налази се упечатљив извештај о томе како су први хришћани поступали у складу са Исусовим пророчанством да ће се добра вест о Краљевству проповедати по целом свету (Мат. 24:14). Ревни објавитељи су утрли пут за све који ће поћи њиховим стопама. Захваљујући томе што су Исусови ученици са жаром проповедали у Јерусалиму, на хиљаде људи, укључујући и ’многе свештенике‘, постали су део скупштине (Дела 2:41; 4:4; 6:7).
2 Мисионари из првог века помогли су још многима да прихвате хришћанство. На пример, Филип је проповедао у Самарији, где је мноштво људи пажљиво пратило оно што је говорио (Дела 8:5-8). Павле је с многим сарадницима путовао свуда, проповедајући добру вест на Кипру, у неким деловима Мале Азије, Македонији, Грчкој и Италији. У градовима где је он проповедао, многи Јудејци и Грци постали су верници (Дела 14:1; 16:5; 17:4). Тит је служио на Криту (Титу 1:5). Петар је имао пуне руке посла у Вавилону, и у време када је написао своју прву посланицу, око 62-64. н. е., за добру вест се знало у Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији (1. Петр. 1:1; 5:13). Како су то била узбудљива времена! Хришћани из првог века били су толико ревни објавитељи да су непријатељи за њих рекли да су „побунили цео свет“ (Дела 17:6; 28:22).
3. Које резултате постижу објавитељи Краљевства својим проповедањем и како се осећаш када сазнаш за то?
3 И у савремено доба је хришћанска скупштина благословљена великим порастом. Зар нисмо охрабрени када читамо годишњи извештај Јеховиних сведока и када видимо резултате који се постижу широм света? Зар нисмо радосни што су објавитељи Краљевства током службене 2007. године водили више од шест милиона библијских студија? Поред тога, број присутних приликом обележавања Христове смрти прошле године указује на то да има око десет милиона људи који нису Јеховини сведоци али су заинтересовани за добру вест бар у тој мери да су дошли на ову важну свечаност. То значи да има још много посла.
4. Ко се одазива на поруку о Краљевству?
4 И данас, као и у првом веку, ’сви који исправно гледају на вечни живот‘ одазивају се на поруку истине (Дела 13:48). Јехова такве особе доводи у своју организацију. (Прочитати Агеја 2:7.) Какав став према хришћанској служби треба да негујемо да бисмо потпуно учествовали у овом делу сакупљања?
Проповедајмо свим врстама људи
5. Какве људе Јехова прихвата?
5 Хришћани из првог века разумели су да „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела 10:34, 35). Да ли ће особа имати добар однос с Јеховом зависи од тога да ли показује веру у Исусову откупну жртву (Јов. 3:16, 36). Јехова жели да се „све врсте људи спасу и да добро упознају истину“ (1. Тим. 2:3, 4).
6. Чега се објавитељи Краљевства морају чувати и зашто?
6 Било би погрешно ако би објавитељи добре вести имали предрасуде према људима због њихове расе, положаја у друштву, изгледа, религије или било чега другог. Размисли на тренутак: зар ниси захвалан што особа која је први пут разговарала с тобом о библијској истини није имала предрасуде према теби? Зашто би онда ти ускратио поруку која има моћ да спасе живот било коме ко би је можда саслушао? (Прочитати Матеја 7:12.)
7. Зашто не смемо судити онима којима проповедамо?
7 Јехова је поставио Исуса за Судију. Ми немамо право да судимо никоме. То је сасвим на месту, пошто ми можемо судити само ’по ономе што видимо‘ или ’по ономе што чујемо‘, док Исус може читати и најскривеније мисли и размишљања срца (Иса. 11:1-5; 2. Тим. 4:1).
8, 9. (а) Какав је био Савле пре него што је постао хришћанин? (б) Шта учимо из онога што се десило с апостолом Павлом?
8 Људи свих врста постају Јеховине слуге. Један истакнут пример је Савле из Тарса, касније познат као апостол Павле. Савле је био фарисеј и заклети противник хришћана. Био је убеђен да су на погрешном путу и због тога је прогонио хришћанску скупштину (Гал. 1:13). Гледано из људског угла, нико за њега не би рекао да ће постати хришћанин. Међутим, Исус је видео нешто добро у Савловом срцу и изабрао га је за један посебан задатак. Тако је Савле постао један од најревнијих и најактивнијих чланова хришћанске скупштине првог века.
9 Шта учимо из онога што се десило с апостолом Павлом? Можда на нашем подручју постоје групе људи које су непријатељски расположене према нашој поруци. Премда нам изгледа невероватно да ће било ко од њих икада постати прави хришћанин, треба и даље да покушавамо да разговарамо с њима. Понекад нашу поруку прихвате чак и они за које мислимо да то никада неће учинити. Наш задатак је да проповедамо свима „без престанка“. (Прочитати Дела апостолска 5:42.)
Благослови за оне који проповедају „без престанка“
10. Зашто не треба да се устежемо да проповедамо људима који изгледају застрашујуће? Испричај неко искуство из твог краја.
10 Изглед уме да превари. На пример, Игнасиоa је почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима док је био у затвору у Јужној Америци. Људи су га се плашили због његове насилне нарави. Зато су га неки затвореници ангажовали за наплаћивање дугова од оних који су од њих куповали разне ствари. Међутим, како је Игнасио духовно напредовао и примењивао оно што учи, тај некадашњи насилник постао је мирољубив човек. Више не наплаћује дугове и срећан је што је захваљујући библијској истини и Божјем духу у потпуности променио своју личност. Такође је захвалан објавитељима Краљевства који нису имали предрасуде и који су уложили труд да би проучавали Библију с њим.
11. Зашто увек изнова посећујемо људе?
11 Један од разлога због којих увек изнова посећујемо људе с којима смо већ разговарали о доброј вести јесте тај што се њихове околности и ставови мењају. Од када смо последњи пут били на њиховим вратима, неки су се можда озбиљно разболели, изгубили посао или им је умрла нека вољена особа. (Прочитати Проповедника 9:11.) Светски догађаји могу покренути људе да озбиљно размишљају о будућности. Због свега тога, особа која је раније била равнодушна или се чак противила сада може добро реаговати. Зато не треба да оклевамо да делимо добру вест с другима кад год имамо прилику за то.
12. Како треба да гледамо на људе којима проповедамо и зашто?
12 Људи су склони томе да суде другима и да их сврставају у неке групе. Међутим, Јехова гледа људе као појединце. Он у свакоме види потенцијал. (Прочитати 1. Самуилову 16:7.) Требало би да се трудимо да у служби имамо исто такво гледиште. Многа искуства показују да долази до добрих резултата када имамо позитиван став према свима којима проповедамо.
13, 14. (а) Зашто је једна пионирка имала негативан став према жени коју је срела у служби? (б) Шта можемо научити из овог искуства?
13 Сандра, једна пионирка, била је у служби од куће до куће на једном карипском острву када је наишла на Рут, жену која је с одушевљењем учествовала у карневалима. Два пута је Рут била крунисана за краљицу карневала. Показала је велико интересовање за оно што је Сандра говорила, тако да су се договориле да проучавају Библију. Сандра се сећа: „Када сам ушла у њену дневну собу, одмах сам угледала велику фотографију на којој је Рут била у карневалској одори, као и трофеје које је освојила. Погрешно сам претпоставила да је немогуће да једна тако популарна особа, толики љубитељ карневала, буде озбиљно заинтересована за истину. Зато сам престала да је посећујем.“
14 Нешто касније, Рут се појавила у Дворани Краљевства и након састанка упитала Сандру: „Зашто си престала да долазиш да проучаваш Библију са мном?“ Сандра се извинила и договориле су се да наставе с проучавањем. Рут је брзо напредовала, склонила своје карневалске фотографије, почела да иде на све састанке и да учествује у проповедању, и касније је извршила предање Јехови. Наравно, Сандра је схватила да је њена почетна реакција била погрешна.
15, 16. (а) Шта се десило када је једна сестра сведочила свом рођаку? (б) Зашто треба да сведочимо рођацима, без обзира на њихове околности и начин живота?
15 Добре резултате су имали и многи који су сведочили рођацима, иако се тешко могло претпоставити да ће они позитивно реаговати. Узмимо за пример оно што се десило једној сестри из Сједињених Држава по имену Џојс. Њен зет је био у затвору још док је био тинејџер. Она прича: „Људи су говорили да је његов живот тотални промашај пошто се дрогирао, крао и чинио још много лоших ствари. И поред свега тога, читавих 37 година истрајно сам настојала да му пренесем библијску истину.“ Њено стрпљење и труд уродили су плодом када је он почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и затим начинио велике промене у животу. Недавно се Џојсин зет у својој 50. години живота крстио на једном обласном конгресу у Калифорнији. Џојс каже: „Плакала сам од радости. Тако ми је драго што никада нисам дигла руке од њега!“
16 Можда оклеваш да разговараш с неким рођацима о библијској истини због њихових околности и начина живота. Али Џојс није дозволила да је то спречи да разговара са својим зетом. На крају крајева, како можемо знати шта је у нечијем срцу? Можда особа са свом искреношћу трага за религиозном истином. Зато немојмо да јој ускратимо могућност да је нађе. (Прочитати Пословице 3:27.)
Ефикасно средство за проучавање Библије
17, 18. (а) Шта извештаји из целог света говоре о вредности књиге Шта Библија заиста научава? (б) Која си лепа искуства имао користећи ту књигу?
17 Извештаји из целог света показују да су многе искрене особе добро реаговале на књигу Шта Библија заиста научава? Пени, једна пионирка из Сједињених Држава, започела је неколико студија помоћу ове публикације. Два студија била су са старијим особама које су биле предани чланови својих цркава. Пени се бринула како ће реаговати на библијска учења која су објашњена у књизи Шта Библија научава. Међутим, касније је написала: „Због тога што су информације изнесене веома јасно, логично и сажето, особе су спремно признале да је оно што су училе истина, без неке расправе и узбурканих емоција.“
18 Пет, сестра из Велике Британије, почела је да проучава Библију са женом која је била избеглица из једне азијске земље. Она је морала да напусти своју земљу када су јој побуњенички војници одвели мужа и синове, након чега их више никад није видела. Живот јој је био у опасности, кућа јој је спаљена и силовали су је чланови једне банде. Због свега тога осећала је да више нема разлога да живи и више пута је размишљала о самоубиству. Међутим, захваљујући проучавању Библије добила је наду. „Једноставна објашњења и илустрације у књизи Шта Библија научава дубоко су утицали на њу“, пише Пет. Та жена је брзо напредовала, постала некрштени објавитељ и изразила жељу да се крсти на следећем покрајинском састанку. Каква је радост помагати искреним особама да разумеју и прихвате наду из Светог писма!
„Не посустајмо у чињењу добра“
19. Зашто је дело проповедања тако хитно?
19 Са сваким новим даном наш задатак да проповедамо и стварамо ученике све је хитнији. Сваке године се на хиљаде особа са исправним ставом одазову на добру вест. „Велики Јеховин дан“ је близу, што значи да они који остају у духовној тами „посрћући иду на погубљење“ (Соф. 1:14; Посл. 24:11).
20. Шта свако од нас треба да буде одлучан да чини?
20 Још увек можемо помоћи тим људима. Да бисмо успели у томе, важно је да се угледамо на хришћане из првог века, који су „без престанка поучавали и објављивали добру вест о Христу, Исусу“ (Дела 5:42). Следимо њихов пример тако што ћемо истрајати упркос противљењу, трудити се да будемо вешти у поучавању и непристрано проповедати свима! „Не посустајмо у чињењу добра“ јер ћемо ако истрајемо пожњети богате благослове — Бог ће бити задовољан нама (2. Тим. 4:2; прочитати Галатима 6:9).
[Фуснота]
a Нека имена су промењена.
Како би одговорио?
• Ко се одазива на добру вест?
• Зашто не треба да имамо предрасуде према људима којима проповедамо?
• Какви се резултати постижу коришћењем књиге Шта Библија заиста научава?
[Слике на 13. страни]
На хиљаде искрених људи одазивају се на добру вест
[Слике на 15. страни]
Шта можемо научити из тога што је апостол Павле начинио велике промене?
[Слика на 16. страни]
Објавитељи добре вести немају предрасуде према људима