Допустимо Исусовим поукама да обликују наше ставове
„Онај кога је Бог послао говори Божје речи“ (ЈОВ. 3:34)
1, 2. С чиме се могу упоредити Исусове речи из Проповеди на гори и зашто можемо рећи да се та Проповед темељи на ’Божјим речима‘?
ЈЕДАН од највећих брушених дијаманата за које се данас зна јесте Звезда Африке, дијамант од 530 карата. То је заиста драгуљ велике вредности. Међутим, далеко вреднији су драгуљи у духовном смислу, који се могу наћи у Исусовој Проповеди на гори. То није нимало чудно, јер Христове поуке потичу од Јехове! Библија о Исусу каже: „Онај кога је Бог послао говори Божје речи“ (Јов. 3:34-36).
2 Иако је Проповед на гори можда изнета за мање од пола сата, Исус је 21 пут цитирао из осам књига данашњег хебрејског дела Светог писма. Дакле, она се чврсто темељи на ’Божјим речима‘. Видећемо како можемо применити неке од бројних непроцењивих поука које се налазе у тој изванредној Проповеди, коју је одржао Божји вољени Син.
„Прво се помири са својим братом“
3. Који је савет Исус дао након што је упозорио своје ученике на последице дуготрајног гнева?
3 Као хришћани, ми смо срећни и тежимо ка миру зато што имамо Божји свети дух, а његов плод обухвата радост и мир (Гал. 5:22, 23). Исус није желео да његови ученици изгубе мир и срећу и зато их је упозорио на смртоносне последице дуготрајног гнева. (Прочитати Матеја 5:21, 22.) Затим је рекао: „Ако, дакле, донесеш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар“ (Мат. 5:23, 24).
4, 5. (а) Шта је био „дар“ на који је Исус указао у Матеју 5:23, 24? (б) Колико је важно помирити се с увређеним братом?
4 „Дар“ који је Исус споменуо односио се на жртве које су се приносиле у храму у Јерусалиму. На пример, животињске жртве су биле веома важне, јер их је народ приносио као део свете службе Јехови. Међутим, Исус је нагласио да је важније било помирити се с увређеним братом, и то пре него што се принесе дар Богу.
5 „Помирити се“ значи „обновити, успоставити мир, пријатељство“. С обзиром на то, шта можемо научити из ових Исусових речи? Сасвим је јасно да наше опхођење према другима директно утиче на наш однос с Јеховом (1. Јов. 4:20). Заиста, ако се онај који је у древна времена приносио жртве Богу није добро опходио према ближњима, његове жртве су биле безначајне. (Прочитати Михеја 6:6-8.)
Важност понизности
6, 7. Зашто је понизност потребна да бисмо се помирили с братом ког смо увредили?
6 Помирити се с увређеним братом често представља испит наше понизности. Понизне особе се не препиру и не свађају са суверницима како би се избориле за нека наводна права. Тако нешто би створило нездраву атмосферу, попут оне која се појавила међу хришћанима у древном Коринту. У погледу тога, апостол Павле је дао следећи поучан савет: „Крајње је поразно за вас што се парничите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?“ (1. Кор. 6:7).
7 Исус није рекао да треба да приђемо брату да бисмо га убедили да смо ми у праву и да нам је он нанео неправду. Циљ треба да нам буде да се помиримо. Да бисмо се помирили, треба да отворено кажемо како се осећамо. Такође морамо признати и да је наш брат повређен. А уколико смо погрешили, сигурно ћемо желети да се понизно извинимо.
„Ако те твоје десно око наводи на грех“
8. Изнеси суштину Исусових речи из Матеја 5:29, 30.
8 Исус је у Проповеди на гори дао добар савет у погледу моралности. Он је знао да наше несавршено тело може погубно утицати на нас. Зато је рекао: „Ако те твоје десно око наводи на грех, ископај га и баци од себе. Јер боље ти је да изгубиш један од својих удова него да цело твоје тело буде бачено у гехену. И ако те твоја десна рука наводи на грех, одсеци је и баци од себе. Јер боље ти је да изгубиш један од својих удова него да цело твоје тело оде у гехену“ (Мат. 5:29, 30).
9. Како нас наше ’око и рука могу навести на грех‘?
9 „Око“ о ком је Исус говорио представља способност да усмеримо своју пажњу на нешто, а „рука“ означава оно што радимо. Ако нисмо пажљиви, ти удови нас могу ’навести на грех‘ и довести до тога да престанемо ’ходити с Богом‘ (Пост. 5:22; 6:9). Према томе, када смо у искушењу да будемо непослушни Јехови, треба да одлучно поступимо и, фигуративно речено, ископамо око или одсечемо руку.
10, 11. Шта нам може помоћи да избегнемо полни неморал?
10 Како можемо имати контролу над својим очима тако да не гледамо оно што је неморално? Побожни Јов је рекао: „Савез сам склопио са очима својим. Како бих онда за девојком гледао?“ (Јов 31:1). Он је био ожењен човек који је био одлучан да не прекрши Божји закон. И ми треба да имамо исто гледиште, без обзира на то да ли смо у браку или не. Да бисмо избегли полни неморал, треба да нас води Божји свети дух, који помаже онима који воле Бога да показују самосавладавање (Гал. 5:22-25).
11 Да бисмо избегли полни неморал, добро је да се питамо: ’Да ли дозвољавам својим очима да у мени пробуде жељу за неморалним материјалом, који се лако може наћи у књигама, на телевизији или на Интернету?‘ Добро је и да имамо на уму речи ученика Јакова: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт“ (Јак. 1:14, 15). У ствари, свако ко служи Богу, а „пожудно гледа“ неку особу супротног пола мора да направи драстичне промене, које су равне томе да се око ископа и баци. (Прочитати Матеја 5:27, 28.)
12. Који Павлов савет нам може помоћи у борби против неморалних, телесних жеља?
12 Будући да коришћење руку с непристојним намерама може водити до озбиљног кршења Јеховиних моралних мерила, морамо бити одлучни да останемо чисти у погледу морала. Зато треба да послушамо Павлов савет: „Усмртите... оно што је земаљско у вашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство“ (Кол. 3:5). Реч „усмртите“ истиче колико су оштре мере које се морају предузети у борби против неморалних телесних жеља.
13, 14. Зашто је важно да избегавамо неморалне мисли и поступке?
13 Неко би вероватно пристао да му се хируршким путем одстрани неки део тела како би остао у животу. Да бисмо избегли неморално размишљање и поступке због којих можемо изгубити Јеховину наклоност, веома је важно да, фигуративно речено, ’бацимо од себе‘ око или руку који нас наводе на грех. Само ако смо ментално, морално и духовно неупрљани, можемо избећи вечно уништење које је представљено гехеном.
14 Пошто смо наследили грех и несавршеност, морамо се трудити како бисмо сачували своју моралну чистоћу. Павле је рекао: „Бијем своје тело и држим га у покорности као роба, да не бих и сам био одбачен након што сам проповедао другима“ (1. Кор. 9:27). Стога, будимо одлучни да примењујемо Исусов савет о моралу, никада не дозвољавајући себи да поступимо на начин који би показао да смо незахвални за његову откупну жртву (Мат. 20:28; Јевр. 6:4-6).
Вредност великодушног давања
15, 16. (а) Зашто је Исус поставио добар пример у давању? (б) Шта значе Исусове речи које су записане у Луки 6:38?
15 Исусове поуке и изванредан пример подстичу нас да радо дајемо другима. Исус је дао највише што је могао када је дошао на земљу да би помогао несавршеном човечанству. (Прочитати 2. Коринћанима 8:9.) Он се драговољно одрекао небеске славе како би постао човек и дао живот за грешне људе, од којих ће неки стећи благо на небу и постати сунаследници с њим у Краљевству (Римљ. 8:16, 17). Нема сумње да је подстицао на сличан став када је рекао:
16 „Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Лука 6:38). Израз ’сипати у крило‘ односи се на обичај када је продавац купцу сипао купљену робу у набор горње хаљине, коју је купац везао напред за појас тако да је изгледала попут вреће у којој је могао да носи ствари. Наша спонтана великодушност може довести до тога да за узврат добијемо „добру меру“, можда када нама то буде било потребно (Проп. 11:2).
17. Зашто можемо рећи да је Јехова најбољи пример у давању и у каквом духу треба да дајемо?
17 Јехова воли и награђује оне који радосно дају. Он је поставио најбољи пример када је дао свог јединорођеног Сина „да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јов. 3:16). Павле је написао: „Ко обилно сеје, обилно ће и жети. Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Кор. 9:6, 7). Када издвајамо време, снагу и материјална средства у служењу правом Богу, то ће нам сигурно донети радост и богате благослове. (Прочитати Пословице 19:17 и Луку 16:9.)
„Не труби пред собом“
18. У ком случају ’нећемо имати плату‘ од нашег небеског Оца?
18 „Пазите да праведна дела не чините пред људима, да вас они виде, јер нећете имати плату од свог Оца који је на небесима“ (Мат. 6:1). Када је споменуо „праведна дела“, Исус је имао на уму дела која су у складу с Божјом вољом. Он није мислио да добра дела нипошто не треба чинити јавно, будући да је својим ученицима рекао да ’њихово светло треба да светли пред људима‘ (Мат. 5:14-16). Међутим, ако чинимо добра дела само да би ’нас људи видели‘ и да би нам се дивили, као што то чине глумци на позорници, ’нећемо имати плату‘ од нашег небеског Оца. Ако имамо такве мотиве, не можемо имати близак однос с Јеховом и нећемо доживети вечне благослове под влашћу Краљевства.
19, 20. (а) На шта је Исус мислио када је говорио о томе да не треба да ’трубимо пред собом када дајемо милостињу‘? (б) На који начин не дозвољавамо левици да зна шта ради десница?
19 Ако имамо исправан став, послушаћемо Исусов савет: „Кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то раде лицемери у синагогама и на улицама, да би их славили људи. Заиста, кажем вам, већ су примили своју плату“ (Мат. 6:2). ’Милостиња‘ је представљала прилоге који су се давали за сиромашне. (Прочитати Исаију 58:6, 7.) Исус и апостоли су заједнички издвајали средства како би помагали сиромашнима (Јов. 12:5-8; 13:29). Када је рекао да не треба да ’трубимо‘ пред собом када ’дајемо милостињу‘, Исус је очигледно мислио да не треба да скрећемо пажњу на себе. Не треба да се хвалимо пред другима оним што дајемо, као што су то радили фарисеји. Исус их је назвао лицемерима, јер су истицали своје новчане прилоге „у синагогама и на улицама“. Ти лицемери су ’већ примили своју плату‘. Сва награда коју су добили било је признање од људи и можда прва места крај чувених рабина у синагоги, пошто им Јехова није дао ништа (Мат. 23:6). Међутим, како је требало да поступају Христови ученици? Исус им је дао следећи одговор који се односи и на нас:
20 „Кад дајеш милостињу, нека твоја левица не зна шта ради твоја десница, да би твоја милостиња била у тајности. Тада ће ти твој Отац, који види у тајности, узвратити“ (Мат. 6:3, 4). Када нешто радимо, обично користимо обе руке. Према томе, не дати левици да зна шта ради десница значи да нећемо истицати милостињу коју чинимо, чак и онима с којима тесно сарађујемо као што тесно сарађују лева и десна рука.
21. Како нам узвраћа Онај „који види у тајности“?
21 Ако се не хвалимо оним што дајемо другима, наша „милостиња“ ће остати тајна. Тада ће нам наш Отац „који види у тајности“ узвратити. Пошто живи на небу, наш небески Отац пребива „у тајности“, то јест невидљив је за људске очи (Јов. 1:18). Јехова, Онај који види у тајности, узвраћа нам тако што нам омогућује да будемо блиски с њим, опрашта нам грехе и омогућује вечни живот (Посл. 3:32; Јов. 17:3; Еф. 1:7). То је много боље него да добијемо хвалу од људи!
Драгоцене поуке које треба ценити
22, 23. Зашто треба да ценимо Исусове поуке?
22 Проповед на гори је несумњиво пуна духовних драгуља. У њој се неоспорно налазе вредне мисли које нам могу донети радост чак и у овом несрећном свету. Бићемо срећни ако ценимо Исусове поуке и дозволимо им да обликују наше ставове и начин живота.
23 Свако ко ’чује и извршава‘ оно што је Исус научавао, биће благословљен. (Прочитати Матеја 7:24, 25.) Стога, будимо одлучни да применимо Исусове савете. У закључном разматрању ове серије чланака биће речи о још неким његовим поукама из Проповеди на гори.
Како би одговорио?
• Зашто је важно помирити се с увређеним братом?
• Како можемо избећи да нас наше ’десно око‘ наведе на грех?
• С каквим ставом треба да дајемо другима?
[Слика на 11. страни]
Заиста је похвално када се помиримо с увређеним суверником
[Слике на странама 12, 13]
Јехова благосиља оне који радосно дају