Библија мења животе

КАКО је једна самохрана мајка из Русије успела да се ослободи зависности од дроге и зближи са својом децом? Како је бескућник из Кјота, у Јапану, смогао снаге и храбрости да се избори с личним слабостима које су га довеле до сиромаштва? Шта је помогло аустралијском каубоју да престане да се опија? Погледајте шта су они рекли.

„Схватила сам да је на мени одговорност да зарађујем за себе“ — НЕЛИ БАЈМАТОВА

ГОДИНЕ: 45

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: РУСИЈА

У ПРОШЛОСТИ: ЗАВИСНИК ОД ДРОГЕ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрасла сам у Владикавказу, главном граду Републике Северне Осетије (сада Аланија). Моја породица је била релативно имућна. Али, и поред свих материјалних погодности, нисам била срећна. До своје 34. године сам иза себе већ имала два пропала брака. Десет година сам била зависник од дроге, због чега сам се два пута лечила на једној клиници. Иако сам имала двоје деце, у то време нисам ништа осећала према њима. Нисам имала праве пријатеље ни добре односе с породицом.

Моја мајка је постала Јеховин сведок и често сам је чула како плаче због мене и моли Јехову да ми помогне. Размишљала сам: ’Мама је стварно наивна! Како ми Јехова може помоћи?‘ Није да нисам покушавала да прекинем с дрогом, али нисам имала довољно снаге да успем у томе сама. Једном приликом два дана нисам узела дрогу. Онда сам пожелела да изађем из куће и скочила сам кроз прозор. Нажалост, била сам на спрату и услед пада сам сломила руку и ногу и повредила леђа. Због тога сам више од месец дана била везана за кревет.

Током опоравка, мајка се бринула о мени ништа не приговарајући. Разумела је да сам била у тешком емоционалном и психичком стању. Међутим, остављала ми је поред кревета часопис Пробудите се!a Читала сам један број за другим и били су врло занимљиви и поучни. Тада сам одлучила да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Из Библије сам између осталог научила да треба да будем одговорна. Схватила сам да не треба да очекујем да ме мајка издржава већ да је на мени одговорност да зарађујем за себе и своју децу. Након што сам дуго радила само оно што сам желела, није ми било лако да почнем са сталним послом.

Такође су ми пуно помогле речи из Поновљених закона 6:5-7, где се родитељи подстичу да поучавају децу о Богу. Увидела сам да сам пред Богом одговорна за то како васпитавам своју децу. Та чињеница ме је навела да им посветим време и будем приснија с њима.

Из дубине срца сам била захвална Јехови што ми је омогућио да сазнам истину о њему. Зато сам му предала живот и крстила се као Јеховин сведок.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Будући да сам научила да обуздам своју наглу нарав, боље се слажем с мајком. Такође сам се зближила с децом.

Пошто сам развила снажну одбојност према неисправним поступцима, нестали су многи проблеми које сам имала због пређашњег начина живота. Сада налазим велику радост у помагању другима да сазнају истину о нашем брижном Богу, Јехови.

„Живот ми је дословно спасен“ — МИНОРУ ТАКЕДА

ГОДИНЕ: 54

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: ЈАПАН

У ПРОШЛОСТИ: БЕСКУЋНИК

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрастао сам у граду Јамагучију где сам живео са оцем и баком. Никада нисам упознао мајку. Бака је умрла када сам имао 19 година и остао сам само са оцем. Радио сам као кувар а отац је такође радио у прехрамбеној индустрији. Били смо у различитим сменама па смо се врло ретко виђали. Прешло ми је у навику да остајем дуго на послу и пијем с пријатељима.

С временом ми је посао досадио. Свађао сам се са шефом и све више пио. На крају, када сам имао скоро 30 година, одлучио сам да одем од куће и путујем. Након што сам остао без новца, запослио сам се у коцкарници где се играо пачинко (игра слична флиперу). Упознао сам једну девојку и венчао се с њом. Међутим, растали смо се после само две и по године.

Био сам депресиван и безвољан. Осим тога, дуговао сам много новца зеленашима и бежао од утеривача дугова. Кратко време сам живео у родном граду са оцем. Али, лагао сам га и тако изгубио његово поверење. Такође сам узео новац од њега и неко време зарађивао на коцки. На крају сам толико осиромашио да сам једно време живео на железничкој станици. Преселио сам се у Хакату, затим у Химеџи и потом у Кјото. Неколико година сам живео на улици.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Године 1999, у парку у близини реке Камогава у Кјоту пришле су ми две жене. Једна од њих ме је упитала: „Да ли бисте желели да проучавате Библију?“ Рекао сам да бих. Зрели хришћани из оближње скупштине Јеховиних сведока проучавали су Библију са мном и помагали ми да увидим колико је важно да примењујем њена начела. Саветовали су ме да покушам да пронађем посао и стан. Да бих им удовољио, отишао сам на неколико разговора за посао али у почетку нисам баш био упоран. Међутим, касније сам почео да се молим за помоћ и озбиљније покушавао да пронађем посао, што ми је на крају пошло за руком.

Молитва ми је такође помогла у једном веома тешком периоду. Зеленаши од којих сам бежао су ме пронашли и захтевали да вратим дуг. Био сам веома узнемирен. Затим сам током свакодневног читања Библије наишао на Исаију 41:10. У том стиху Бог је обећао својим верним слугама: „Помоћи ћу ти.“ То обећање ми је улило снагу и храброст. Својски сам се трудио да решим новчане проблеме и на крају сам успео у томе. Након што сам испунио услове за крштење, постао сам Јеховин сведок 2000. године.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Поуке из Библије су у мени пробудиле жељу да се помирим са оцем и он ми је опростио све раније грешке. Био је врло срећан што сам почео да живим по библијским мерилима. Мислим да ми је примењивање библијских начела дословно спасло живот.

Сада имам посао и у стању сам да подмирим своје потребе (Ефешанима 4:28; 2. Солуњанима 3:12). Такође сам стекао праве пријатеље у хришћанској скупштини (Марко 10:29, 30). Дубоко сам захвалан за поуке које ми је Јехова пружио.

„Није ми било лако да се променим“ — ДЕЈВИД ХАДСОН

ГОДИНЕ: 72

ЗЕМЉА РОЂЕЊА: АУСТРАЛИЈА

У ПРОШЛОСТИ: ЧЕСТО СЕ ОПИЈАО

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Био сам једанаесто дете у породици. С мојим родитељима, Вилијем и Луси, живео сам у абориџинском насељу Орукан, које се налазило на крајњем северу Квинсленда. Орукан је подигнут на обалама прелепе реке Арчер у близини мора. Родитељи су нас научили да ловимо и пецамо како бисмо се прехранили. У то време влада није дозвољавала нама Абориџинима да располажемо својим новцем и могли смо да живимо само на одређеном подручју.

Отац и мајка су давали све од себе да у нас децу усаде добре особине и поучавали су нас да поштујемо старије у насељу и делимо оно мало што имамо. Захваљујући томе, на све старије смо гледали као на мајке, очеве и ближе рођаке.

Отац је умро када сам имао седам година и ми смо се преселили у абориџинско насеље код Мапуна, око 150 километара северно од Орукана. Са 12 година сам почео да радим на сточним фармама, и скоро до своје педесете године сам радио на више њих као гонич стоке, каубој. Такав начин живота није био нимало лак. Пио сам пуно и често. То је водило до многих главобоља и недаћа.

Када сам се једном напио, изашао сам из хотела тетурајући се и пао под точкове аута који је ишао великом брзином. Наредне две године сам провео на рехабилитацији и физиотерапији — био је то крај мојих каубојских дана.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Док сам био на рехабилитацији, једна пријатељица ми је донела часописе Стражарску кулу и Пробудите се! Међутим, пошто сам имао скромно образовање, нисам баш добро читао. Касније ме је једног веома топлог дана посетио 83-годишњи господин. Позвао сам га у кућу на чашу хладне воде. Он ми је дао библијску литературу и питао да ли може да поново наврати и објасни ми о чему се говори у њој. На крају смо почели редовно да проучавамо Библију. Увидео сам да морам променити и себе и свој начин живота уколико желим да угодим Богу.

Није ми било лако да се променим. Међутим, захваљујући мајчином васпитању, веома сам поштовао тог старијег човека који ме је поучавао Библији, као и учења која ми је преносио. Али и поред тога, оклевао сам да предам свој живот Богу. Сматрао сам да најпре морам знати све што је написано у Библији.

Један колега који је био Јеховин сведок помогао ми је да променим то гледиште. Он ми је указао на подстицај који се налази у Колошанима 1:9, 10. Тамо стоји да треба да ’све боље упознајемо Бога‘. Објаснио ми је да ћу увек учити нове ствари и да зато нема разлога да ограничено знање буде препрека мом духовном напретку.

Био сам посебно одушевљен када сам почео да долазим на састанке Јеховиних сведока. Лично сам могао да видим како људи из различитих култура уједињено служе Богу. То јединство ме је потпуно уверило да сам пронашао праву религију, тако да сам се 1985. крстио као Јеховин сведок.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Сада пуно боље читам и сваке седмице проводим многе сате помажући другима да науче да читају и проучавају Библију. Поред тога, пријатељица која ми је први пут донела Стражарску кулу и Пробудите се! такође је почела да проучава са Сведоцима, крстила се и сада је моја вољена супруга. Нас двоје смо веома радосни што можемо помагати и другим Абориџинима да упознају Јехову Бога.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 21. страни]

Моја супруга и ја смо веома радосни што можемо помагати и другим Абориџинима да упознају Бога