Када је древни Јерусалим уништен? — други део

Шта заиста откривају записи на глиненим плочицама

Ово је други од два чланка у узастопним издањима Стражарске куле који осматрају научне расправе у вези са датумом првог уништења древног Јерусалима. У овим чланцима се налазе одговори на питања која збуњују неке читаоце. Информације су детаљно истражене и темеље се на Светом писму.

У првом делу је утврђено следеће:

▪ Историчари говоре да је Јерусалим уништен 587. пре н. е.

▪ Библијска хронологија указује да се уништење одиграло 607. пре н. е.

▪ Историчари темеље своје закључке на записима древних историчара и Птолемејевом канону

▪ Неки списи древних историчара садрже озбиљне грешке и нису увек у сагласности са записима на глиненим плочицамаa

БИБЛИЈА каже да је требало да јудејски заробљеници буду у изгнанству у Вавилону „докле се не наврши седамдесет година... да би се испунила реч коју Јехова изрече на уста Јеремијина“. Када су они били ослобођени? „Прве године [владања] Кира, краља Персијскога“ (2. Летописа 36:21, 22, Бакотић). Библијска и световна историја се слажу да је изгнанство окончано 537. пре н. е. када су се Јудејци вратили у Јерусалим, након што је Кир освојио Вавилон и пустио их на слободу. Будући да Библија јасно каже да је изгнанство трајало 70 година, морало је почети 607. пре н. е.

Међутим, већина стручњака сматра да је Јерусалим уништен 587. пре н. е. То би значило да је изгнанство трајало само 50 година. На основу чега су дошли до тог закључка? Своју рачуницу темеље на древним записима на клинастом писму који износе појединости о Навуходоносору II и његовим наследницима.⁠¹ Многе од тих записа саставили су људи који су живели приближно у време уништења Јерусалима. Али колико су поуздани прорачуни који указују на 587. годину? Шта записи заиста откривају?

Да бисмо одговорили на ова питања, осмотримо три групе записа на које се стручњаци углавном ослањају: (1) Вавилонска хроника, (2) плочице са економским текстовима и (3) плочице из области астрономије.

● Вавилонска хроника

О чему је реч? Вавилонска хроника представља збирку глинених плочица на којима су забележени најважнији догађаји из вавилонске историје.⁠²

Шта кажу стручњаци? Роналд Сак, један од водећих стручњака у изучавању плочица на клинастом писму, каже да Хроника не пружа потпун извештај о важним догађајима.b Он је написао да историчари морају испитати и „друге изворе... у нади да ће установити шта се заиста догодило“.

Шта записи показују? Постоје празнине у историјском прегледу који нам пружа Вавилонска хроника.⁠³ (Видети доњи оквир.) Зато се намеће логично питање: Колико су поуздани закључци изведени из таквог непотпуног записа?

● Плочице са економским текстовима

О чему је реч? Већина плочица из нововавилонског периода заправо су рачуни и признанице. На њима се налазе дан, месец и година владања тадашњег краља. Примера ради, на једној плочици стоји да је извесна трансакција обављена месеца „нисана, 27. дана, 11. године владања Навуходоносора [II], краља Вавилона“.⁠⁴

Када је краљ умро или био смењен, преостали месеци те последње године његовог владања рачунали су се као година када нови владар ступа на престо.c⁠⁵ Другим речима, смена краљева се одигравала исте календарске године. Према томе, логично је да плочице из године ступања новог владара на престо заправо потичу из месеци који су уследили након последњег месеца владања претходног краља.

Шта кажу стручњаци? Роналд Сак је испитао бројне плочице са економским текстовима из нововавилонског периода. Он је 1972. написао да су нови, тада још необјављени текстови из Британског музеја које је имао на располагању „потпуно уздрмали“ раније закључке у вези са преласком власти са Навуходоносора II на његовог сина Амел-Мардука (познатог и као Евил-Меродах).⁠⁶ У ком погледу? Сак је знао да записи на плочицама показују да је Навуходоносор II још увек био на власти шестог месеца своје последње (43. по реду) године владања. Али ове новодешифроване плочице из године Амел-Мардуковог ступања на престо биле су датиране на четврти и пети месец те, како се претпостављало, исте године.⁠⁷ Очигледно је постојало неко неслагање.

Шта записи показују? Постоје даљња неслагања када је у питању време смењивања краљева. На пример, записи показују да је Навуходоносор II још увек био на власти десетог месеца своје последње године — шест месеци након што је наводно његов наследник почео да влада.⁠⁸ Слично неслагање налазимо када Амел-Мардука наслеђује Нериглисар.⁠⁹

Због чега су ова неслагања вредна пажње? Као што смо раније поменули, празнине у историјском прегледу који нам пружа Вавилонска хроника указују да можда немамо потпун хронолошки запис.⁠¹⁰ Да ли је могуће да су између тих краљева владали и неки други? У том случају би период Нововавилонског царства требало продужити за известан број година. Према томе, ни Вавилонска хроника ни плочице са економским текстовима не пружају довољно доказа да закључимо да је Јерусалим био уништен 587. пре н. е.d

● Плочице из области астрономије

О чему је реч? То су плочице на клинастом писму на којима се налазе описи положаја Сунца, Месеца, планета и звезда, као и историјски подаци попут године владања одређеног краља. На пример, у астрономском дневнику приказаном на доњој слици забележено је помрачење Месеца које се одиграло првог месеца, прве године владања краља Мукин-зера.⁠¹¹

Шта кажу стручњаци? Стручњаци се слажу да су Вавилонци правили детаљне табеле и листе како би предвидели када ће се највероватније десити помрачења.⁠¹²

Али да ли су Вавилонци могли накнадно да израчунају када су се одиграла помрачења? Професор Џон Стил каже: „Могуће је да се до неких од најстаријих прорачуна заправо дошло касније, у време састављања записа, рачунањем уназад помоћу табела“ (курзив наш).⁠¹³ Професор Дејвид Браун верује да су се у тим астрономским табелама налазила предвиђања записана кратко пре самих догађаја, али признаје да је могуће да су неке појаве „ретроспективно израчунали писари из четвртог и каснијих векова нове ере“.⁠¹⁴ Ако су то датуми који су накнадно израчунати, могу ли се заиста сматрати потпуно поузданима уколико нису потврђени другим доказима?

Чак и ако се неко помрачење заиста догодило одређеног датума, да ли то значи да су тачни и историјски подаци које је писац повезао с тим датумом? Не обавезно. Професор Ван дер Спек објашњава: „Те записе су састављали астролози а не историчари.“ Он је неке делове тих плочица које садрже историјске податке описао као „мање-више непрецизне“ и нагласио је да такве информације треба „узимати с резервом“.⁠¹⁵

Шта записи показују? Узмимо за пример глинену плочицу VAT 4956. Први ред на овој плочици гласи: „Тридесет седма година владавине Навуходоносора, краља Вавилона.“⁠¹⁶ Затим следе детаљни описи положаја Месеца и планета у односу на звезде и сазвежђа. Такође се помиње једно помрачење Месеца. Стручњаци кажу да ти описи положаја небеских тела одговарају 568/567. пре н. е., на основу чега би 18. година владања Навуходоносора II, када је он уништио Јерусалим, била 587. Али да ли астрономски подаци недвосмислено указују само на годину 568/567?

Израчунато је да се помрачење Месеца које се помиње на плочици догодило 15. дана трећег вавилонског месеца симануа. Чињеница је да се једно помрачење Месеца десило 4. јула (по јулијанском календару) 568. пре н. е. Међутим, било је такође једно помрачење 20 година раније, 15. јула 588. пре н. е.¹⁷

Ако је 588. била 37. година владања Навуходоносора II, онда би његова 18. година владања била 607. пре н. е. — управо она година када је по библијској хронологији уништен Јерусалим! (Видети хронолошки преглед на дну стране.) Али, да ли плочица VAT 4956 пружа још неке доказе у прилог 607. години?

Поред већ поменутог помрачења, на овој плочици се налази 13 описа посматрања Месеца и 15 описа посматрања планета. Реч је о положају Месеца или планета у односу на одређене звезде или сазвежђа.⁠¹⁸ Такође се наводи осам интервала између излазака и залазака Сунца и Месеца.⁠^18⁠а

Пошто се положај Месеца може прилично прецизно одредити, стручњаци су пажљиво анализирали ових 13 описа са плочице VAT 4956. Податке су анализирали помоћу компјутерског програма који може приказати положај небеских тела одређеног дана у прошлости.⁠¹⁹ Шта су открили? Док за годину 568/567. пре н. е. не одговарају сви описи, свих 13 положаја Месеца одговара ономе што је израчунато за 588/587, то јест 20 година раније.

Једно од места где се посматрања Месеца чак више уклапају у 588. него у 568. годину налази се на плочици репродукованој на овим страницама. У њеном трећем реду стоји да је Месец био у одређеном положају „у ноћи 9. [нисануа]“. Међутим, стручњаци који су датирали тај догађај на 568. пре н. е. (астрономску -567) признали су да је те године Месец био у том положају „8. а не 9. нисануа“. Да би потврдили да та плочица датира из 568, претпоставили су да је писар грешком написао „9“ уместо „8“.⁠²⁰ Али положај Месеца који је описан у трећем реду ове плочице тачно одговара 9. нисануу 588. пре н. е.²¹

Јасно је да већина астрономских података са плочице VAT 4956 указује на 588. као на 37. годину владања Навуходоносора II. То потврђује да је Јерусалим уништен 607. пре н. е. — баш као што каже Библија.

Зашто веровати Библији?

Данас већина историчара сматра да је Јерусалим уништен 587. пре н. е. С друге стране, библијски писци Јеремија и Данило јасно говоре да су Јудејци били у изгнанству 70, а не 50 година (Јеремија 25:1, 2, 11; 29:10; Данило 9:2). Њихове изјаве недвосмислено указују да је Јерусалим уништен 607. пре н. е. У светлу доказа које смо разматрали, тај закључак донекле има подршку ванбиблијских извора.

Стручњаци стално доводе у питање тачност Библије. Па ипак, како се све више доказа открива, увек изнова се потврђује истинитост библијског записа.e Они који верују Библији имају чврсте разлоге за то. Своје гледиште темеље на доказима да је Библија историјски, научно и пророчански тачна. Ти докази их уверавају у истинитост тврдње која се налази у самој Библији, наиме да је она Божја надахнута Реч (2. Тимотеју 3:16). Зашто то не бисте лично испитали? Можда ћете и ви доћи до истог закључка.

[Фусноте]

[Оквир/Табела на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ВАВИЛОНСКА ХРОНИКА — НЕПОТПУНА ИСТОРИЈА

Вавилонска хроника нам пружа запис о само 35 година периода Нововавилонског царства, од 88 година колико се претпоставља да је трајао.

◻ ГОДИНА КОЈА НИЈЕ ОБУХВАЋЕНА ХРОНИКОМ

◼ ГОДИНА КОЈА ЈЕ ОБУХВАЋЕНА ХРОНИКОМ

BM 21901 BM 21946 BM 25127

↓ ↓ ↓ ↓

НОВОВАВИЛОНСКО ЦАРСТВО ПЕРСИЈА

Набополасар Навуходоносор II Амел-Мардук Набонид /

Нериглисар Лабаши-Мардук

↑ ↑ ↑

BM 22047 BM 35382 BM 25124

[Извори]

BM 21901 и BM 35382: Photograph taken by courtesy of the British Museum; BM 21946: Copyright British Museum; BM 22047, 25124, 25127: © The Trustees of the British Museum

[Оквир/Слика на 24. страни]

АСТРОНОМСКИ ДНЕВНИК BM 32238

Ова плочица садржи запис о помрачењима Месеца, али је састављена тек након што се десило последње, око 400 година после првог. Пошто писац није видео сва та помрачења, можда је помоћу математичких прорачуна одредио када су се ранија одиграла. Без додатних доказа који би потврдили његове закључке, ти прорачуни се не могу сматрати поузданим извором података када се ради о хронологији.

[Извор]

© The Trustees of the British Museum

[Оквир/Слике на странама 26, 27]

ШТА ПЛОЧИЦА VAT 4956 ЗАИСТА ОТКРИВА?

Шта је спорно? У трећем реду на овој плочици пише да је у „ноћи 9. дана“ првог месеца (нисануа/нисана) „Месец стајао један лакат испред ß Virginis“. Међутим, када је реч о 568. пре н. е., којом се указује да је Јерусалим уништен 587, Нојгебауер и Вајднер су 1915. написали да је тада „Месец стајао један лакат испред ове звезде 8. а не 9. нисана“ (курзив наш). С друге стране, тај опис потпуно одговара положају Месеца 9. нисана 588, којом се указује на 607. пре н. е.

Да ли је то био 9. или 8. дан?

(1) Као што показује пропратна фотографија, акадски знак за број 9 јасно је видљив на плочици.

(2) У транслитерацији записа на клинастом писму Нојгебауер и Вајднер су променили „9“ на „8“.

(3) Само у фусноти стоји да се у изворном тексту налази број „9“.

(4) Чак су и у немачки превод ставили „8“.

(5) Сакс и Хунгер су 1988. објавили текст у складу са оригиналом, укључујући и број „9“.

(6) Па ипак, у енглеском преводу су оставили измену рекавши да је број „9“ заправо „грешка уместо: 8“.

[Извор]

bpk / Vorderasiatisches Museum, SMB / Olaf M. Teßmer

[Оквир на 28. страни]

Белешке за чланак „Када је древни Јерусалим уништен? — други део“

1. Клинасто писмо је врста писма настала тако што су писари утискивали знакове на меке глинене плочице помоћу писаљке са врхом заоштреним попут клина.

2. Assyrian and Babylonian Chronicles, А. К. Грејсон, објављено 1975, репринт из 2000, страна 8.

3. Нововавилонски период је почео током седмог века пре н. е., када је халдејска династија краљева владала Вавилонским царством. Први владар је био Набополасар, отац Навуходоносора II. Тај период је завршен 539. пре н. е. када је персијски краљ Кир свргнуо с престола последњег краља Набонида.

4. Neo-Babylonian Business and Administrative Documents, Елен Витли Мур, издање из 1935, страна 33.

5. Archimedes, Volume 4, New Studies in the History and Philosophy of Science and Technology, „Древна астрономска посматрања и предвиђања помрачења“, Џон М. Стил, издање из 2000, страна 36.

6. Amel-Marduk 562-560 B.C.—A Study Based on Cuneiform, Old Testament, Greek, Latin and Rabbinical Sources. With Plates, Роналд Х. Сак, издање из 1972, страна 3.

7. Плочице BM 80920 и BM 58872 датиране су на четврти и пети месец године Евил-Меродаховог ступања на престо. Оне су објављене у Саковом делу Amel-Marduk 562-560 B.C.—A Study Based on Cuneiform, Old Testament, Greek, Latin and Rabbinical Sources. With Plates, стране 3, 90, 106.

8. Плочица у Британском музеју (BM 55806) датирана је на десети месец 43. године.

9. Плочице BM 75106 и BM 61325 датиране су на седми и десети месец године за коју се сматра да је последња (друга) година владања краља Евил-Меродаха. Међутим, плочица BM 75489 датирана је на други месец године ступања на престо његовог наследника Нериглисара (Catalogue of the Babylonian Tablets in the British Museum, 8. том, Плочица из Сипара 3, Ерл Лихти, Џ. Џ. Финкелстајн и К. Вокер, издање из 1988, стране 25, 35).

Catalogue of the Babylonian Tablets in the British Museum, 7. том, Плочица из Сипара 2, Ерл Лихти и А. К. Грејсон, издање из 1987, страна 36.

Neriglissar—King of Babylon, Роналд Х. Сак, издање из 1994, страна 232. Месец на плочици је ајару (други месец).

10. Осмотримо пример Нериглисара. У једном краљевском натпису за њега је речено да је био „син Бел-шум-ишкуна“, „краља Вавилона“ (курзив наш). У једном другом натпису Бел-шум-ишкун је назван „мудрим принцем“. Изворна реч рубу, која се преводи као „принц“, јесте титула и такође значи „краљ, владар“. Пошто постоји очигледно неслагање око времена владања Нериглисара и његовог наводног претходника Амел-Мардука, да ли је могуће да је у међувремену владао овај „краљ Вавилона“, Бел-шум-ишкун? Професор Р. П. Дохерти је признао да се „докази о Нериглисаровом племићком пореклу не могу порећи“ (Nabonidus and Belshazzar—A Study of the Closing Events of the Neo-Babylonian Empire, Рејмонд П. Дохерти, издање из 1929, страна 61).

11. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 5. том, уредник Херман Хунгер, издање из 2001, стране 2-3.

12. Journal of Cuneiform Studies, 2. том, бр. 4, 1948, „Класификација вавилонских астрономских плочица из селеукидског периода“, А. Сакс, стране 282-283.

13. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 5. том, страна 391.

14. Mesopotamian Planetary Astronomy-Astrology, Дејвид Браун, издање из 2000, стране 164, 201-202.

15. Bibliotheca Orientalis, L N° 1/2, Januari-Maart, 1993, „Астрономски дневници као извор за ахаменидску и селеукидску историју“, Р. Џ. Ван дер Спек, стране 94, 102.

16. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 1. том, Абрахам Џ. Сакс, довршио и уредио Херман Хунгер, издање из 1988, страна 47.

17. Babylonian Eclipse Observations From 750 BC to 1 BC, Питер Џ. Хјубер и Салво де Мејс, издање из 2004, страна 186. Према плочици VAT 4956, ово помрачење се одиграло 15. дана трећег вавилонског месеца, на основу чега се закључује да је месец симану почео 15 дана пре тога. Ако је помрачење било 15. јула 588. пре н. е. према јулијанском календару, онда би први дан симануа био 30. јун/1. јул 588. пре н. е. Дакле, први вавилонски месец (нисану), а тиме и нова година, почео је два месеца пре тога, 2/3. маја. Пошто би ова година у којој се догодило помрачење иначе почела 3/4. априла, на плочици VAT 4956 у 6. реду стоји да је један додатни месец убачен након дванаестог (последњег) месеца (адаруа) претходне године. (На плочици пише: „осми дан месеца XII₂ [тринаестога]“.) Према томе, то значи да та нова година заправо није почела све до 2/3. маја. Због тога се датум овог помрачења 588. пре н. е. тачно поклапа са датумом на плочици.

18. Према делу Berichte über die Verhandlungen der Königl. Sächsischen Gesellschaft der Wissenschaften zu Leipzig, 67. том, 1. мај 1915, у чланку “Ein astronomischer Beobachtungstext aus dem 37. Jahre Nebukadnezars II”, Пол В. Нојгебауер и Ернст Ф. Вајднер, стране 67-76, постоји 13 описа посматрања Месеца у којима је описан његов положај у односу на одређену звезду или сазвежђе. Такође се наводи 15 описа посматрања планета (стране 72-76). На клинастом писму се знак за Месец јасно и непогрешиво види, док су неки знакови за имена планета и њихове положаје нејасни (Mesopotamian Planetary Astronomy—Astrology, Дејвид Браун, издање из 2000, стране 53-57). Због тога се о описима посматрања планета може спекулисати и могу се износити различита тумачења. Пошто се положај Месеца може лако пратити, онда се са прилично великом сигурношћу може одредити и датирати положај других небеских тела која се помињу на плочици VAT 4956 и повезују са Месецом.

18а. Ови интервали („лунарне тројке“) представљају временске размаке, примера ради од заласка Сунца до заласка Месеца првог дана у месецу, као и у још два наврата током месеца. Стручњаци повезују те интервале са датумима („Најранија датирана посматрања ауроре бореалис“, Ф. Р. Стивенсон и Дејвид М. Вилис, у делу Under One Sky—Astronomy and Mathematics in the Ancient Near East, уредници Џон М. Стил и Анет Имхаусен, издање из 2002, стране 420-428). За мерење ових интервала древни посматрачи су користили неку врсту часовника. Та мерења нису била поуздана (Archimedes, Volume 4, New Studies in the History and Philosophy of Science and Technology, „Древна астрономска посматрања и предвиђања помрачења“, Џон М. Стил, издање из 2000, стране 65-66). С друге стране, с много већом сигурношћу могао се одређивати положај Месеца у односу на друга небеска тела.

19. У анализи је коришћен астрономски компјутерски програм TheSky6™. Поред тога, детаљнија анализа је направљена помоћу сложеног бесплатног програма Cartes du Ciel/Sky Charts (CDC) и програма за конвертовање датума који је обезбедила Америчка поморска опсерваторија. Пошто су знакови на клинастом писму за многе положаје планета подложни спекулацијама и различитим тумачењима, ти положаји се нису користили у овом истраживању да би се израчунала година на коју указује овај астрономски дневник.

20. Berichte über die Verhandlungen der Königl. Sächsischen Gesellschaft der Wissenschaften zu Leipzig, 67. том, 1. мај 1915; “Ein astronomischer Beobachtungstext aus dem 37. Jahre Nebukadnezars II, (-567/66)”, Пол В. Нојгебауер и Ернст Ф. Вајднер, страна 41.

21. У трећем реду на плочици VAT 4956 пише: „Месец је стајао један лакат [то јест 2 степена] испред ß Virginis.“ У закључку претходно поменуте анализе стоји да је 9. нисануа Месец био 2°04ʹ испред и 0° испод звезде ß Virginis. То се сматра прецизним подударањем.

[Табела на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПРЕМА ПЛОЧИЦИ VAT 4956, КОЈЕ ГОДИНЕ ЈЕ УНИШТЕН ЈЕРУСАЛИМ — 587. ИЛИ 607. ПРЕ Н. Е.?

◼ Ова плочица описује астрономске догађаје који су се догодили током 37. године владања краља Навуходоносора II

◼ Навуходоносор II је уништио Јерусалим 18. године свог владања (Јеремија 32:1)

610. пре н. е. 600. 590. 580. 570. 560.

◼ VAT 4956 садржи више доказа у прилог 607. години пре н. е.

[Извор слике на 22. страни]

Photograph taken by courtesy of the British Museum