Природне катастрофе — зашто их има тако много?

О КАТАСТРОФАМА често слушамо у вестима. Људи више него икада страдају у разним несрећама. Белгијски Центар за истраживање епидемиологије катастрофа извештава да је само у 2010. години било 373 непогоде и да је најмање 296 000 људи изгубило живот.

Број извештаја о катастрофама је такође видно порастао у протеклих неколико деценија. Примера ради, од 1975. до 1999, њихов број је на годишњем нивоу био доста испод 300. Међутим, од 2000. до 2010. године у просеку се десило близу 400 природних непогода годишње. Можда се и ви попут многих питате: ’Због чега данас има тако много катастрофа?‘

Иако људи за такве трагедије кажу да су „Божје дело“, то је заправо далеко од истине. Бог није одговоран за непогоде које данас погађају многе. Па ипак, у Библији је проречено да ће у наше време бити катастрофа. На пример, у Матеју 24:7, 8 налазимо Исусове речи: „Биће глади и земљотреса по разним местима. Све је то почетак болних невоља.“ Зашто је Исус прорекао ове догађаје и какво значење они имају за нас?

Ове речи Божјег Сина Исуса биле су део одговора на питање: „Шта ће бити знак... свршетка овог поретка?“ (Матеј 24:3). Он је говорио о различитим стварима које ће се дешавати, између осталог и несрећама попут оних о којима је било речи. Затим је рекао нешто значајно: „Кад видите да се све то збива, знајте да је близу Божје краљевство“ (Лука 21:31). Према томе, ове природне катастрофе се и те како тичу нас. Оне указују на време великих промена које само што није наступило.

Силе које доприносе катастрофама

Па ипак, многи се и даље питају: Ако Бог није одговоран за катастрофе, ко или шта је узрок? Одговор на то питање можемо добити само ако схватимо важну чињеницу која се налази у Библији: „Цео свет је у власти Злога“ (1. Јованова 5:19). Ове речи показују да иза лоших услова који владају у свету не стоји Бог већ врло често његов непријатељ, то јест „Зли“ — ког Библија назива и „Ђаво“ (Откривење 12:9, 12).

Овај Божји непријатељ себично гледа само своје интересе а људе сматра потрошном робом. Пошто је цео свет под његовом контролом, он такав дух распирује и међу људима. То је Библија и прорекла рекавши да ће у „последњим данима“ људи бити „себични, похлепни за новцем, умишљени, охоли“ (2. Тимотеју 3:1, 2). Зато није чудо што је Ђаво створио један глобални систем који почива на овим и сличним безбожним особинама. Он такође потхрањује себично и похлепно искоришћавање природних богатстава, чиме доводи људе на пут пропасти.

Како овај данашњи систем заснован на похлепи доприноси катастрофама? У једном извештају Уједињених нација о глобалним катастрофама је речено: „Људи често живе у густо насељеним ризичним подручјима као што су водоплавне равнице. Надаље, уништавање шума и мочвара ослабљује способност еколошких система да одрже стабилност. Поврх свега назире се претња да ће доћи до глобалних климатских промена и подизања нивоа мора услед повећане концентрације гасова стаклене баште... изазване људским активностима.“ Иако се за већину тих ’људских активности‘ каже да служе економском развоју, оне су заправо одраз себичности и похлепе које прожимају свет.

Загађење

Разумљиво је што многи стручњаци признају да бахатост људи повећава разорне последице елементарних непогода. Може се рећи да то што људи подржавају овај систем који доприноси настанку катастрофа заправо иде на руку Ђаволу.

Сведоци смо тога да је узрок катастрофа често људска немарност. Неке непогоде не би биле толико разорне да су се десиле на неком другом месту. У многим деловима света, последице природних катастрофа су још веће због бесрамних поступака појединаца или због тога што су, услед економске и социјалне неједнакости у данашњем свету, многи присиљени да живе у ризичним подручјима. Наравно, нису сви жртве грешке или немара одређених појединаца већ „време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих“ (Проповедник 9:11).

Шта год да је узрок природне катастрофе, како се можете суочити с њом уколико је лично доживите? У наредном чланку ће бити речи о томе како се могу ублажити последице неке катастрофе.