Аврахам — пример вере

Аврахам ужива у вечерњој тишини. Док посматра ведро, звездано небо, не може а да се не сети обећања које му је дао Бог — да ће његово потомство постати бројно попут тих светлуцавих драгуља на небу (Постанак 15:5). За њега су звезде видљив подсетник на Јеховино обећање, а такође и гаранција. На крају крајева, ако је Јехова имао моћ да створи огромни свемир и све у њему, зар он не може такође да учини да Аврахам и Сара добију дете? На таквим размишљањима је почивала Аврахамова вера.

ШТА ЈЕ ВЕРА? У библијском смислу, „вера“ се односи на снажно веровање у нешто што се не види. Такво веровање се заснива на чврстим доказима. Особа која има веру у Бога поклања посебну пажњу испуњењу његових обећања, која су за њу сигурна као да су се већ испунила.

КАКО ЈЕ АВРАХАМ ПОКАЗИВАО ВЕРУ? Аврахам је показао да верује у Божја обећања. С вером је напустио земљу у којој је рођен, уверен да ће Јехова одржати обећање и одвести га у другу земљу. С вером је лутао по хананској земљи, уверен да ће је његови потомци касније заузети. И с вером је показао послушност и био спреман да принесе Исака на жртву, уверен да ће Јехова, ако буде потребно, ускрснути његовог сина (Јеврејима 11:8, 9, 17-19).

Аврахам је гледао на будућност, а не на прошлост. Иако су Аврахам и Сара вероватно живели удобније у Уру него у Ханану, ’нису мислили на земљу из које су отишли‘ (Јеврејима 11:15). Напротив, размишљали су о томе како ће Јехова у будућности благословити њих и њихове потомке (Јеврејима 11:16).

Да ли је Аврахам заиста имао добре разлоге да верује Јехови? Свакако да јесте. Јехова је одржао свако своје обећање. Аврахамово потомство се с временом умножило и од њега је постао народ познат као Израел. Израелци су се настанили у хананској земљи, управо како је Јехова и обећао Аврахаму (Исус Навин 11:23).

КОЈА ЈЕ ПОУКА ЗА НАС? Можемо бити уверени да ће Јехова одржати своја обећања. Чак и ако нека од њих људима изгледају немогуће, ми верујемо да је ’Богу све могуће‘ (Матеј 19:26).

Од Аврахама такође учимо да не гледамо на оно што је било у прошлости, већ на оно што нас очекује у будућности. То је научио и човек по имену Џејсон. Он пати од тешке болести због које је потпуно парализован. „Морам признати да понекад размишљам о прошлости“, каже Џејсон. Затим додаје: „Највише ми недостају мале ствари, на пример да загрлим своју жену, Аманду.“

Па ипак, Џејсон је потпуно уверен да ће Јехова испунити своја обећања, између осталог и обећање да ће наша планета ускоро постати рај и да ће верни људи добити вечни живот у савршеном здрављуa (Псалам 37:10, 11, 29; Исаија 35:5, 6; Откривење 21:3, 4). „Подсећам себе на то да најбоља времена тек предстоје“, каже Џејсон и објашњава: „Ускоро ће свему доћи крај — стрес, узнемиреност, туга и осећање кривице заувек ће нестати.“ Какав изузетан пример вере, баш као и Аврахам!

[Фуснота]