Какав је став Исус имао према политици?

ПИСЦИ јеванђеља бележе неколико догађаја из Исусове службе када је он морао да покаже свој став према политици. На пример, недуго након што се Исус крстио са око 30 година, Ђаво му је понудио да буде светски владар. Касније је народ желео да га постави за краља. Неком другом приликом, покушали су да га наведу да постане политички активиста. Како је Исус реаговао у тим ситуацијама? Осмотримо сваку од њих.

Светски владар. У јеванђељима се наводи да је Ђаво понудио Исусу власт над ’свим краљевствима света‘. Замислите колико је тога Исус могао учинити за напаћено човечанство да је прихватио положај светског владара! Да ли би ико ко је искрено заинтересован за напредак човечанства и верује у моћ политике одбио такву понуду? Исус је управо то учинио (Матеј 4:8-11).

Краљ. Многи Исусови савременици очајнички су желели владара који би решио њихове економске и политичке проблеме. Народ је био задивљен Исусовим способностима и желели су да се укључи у политичка збивања. Шта је он урадио? Јеванђелиста Јован пише: „Исус је знао да желе да дођу и да га ухвате и поставе за краља, па се поново повукао у гору, сасвим сам“ (Јован 6:10-15). Јасно је да је он одбијао да се бави политиком.

Политички активиста. Запазите шта се десило нешто пре Исусове смрти. Фарисејски ученици, који су се залагали за независност од Римског царства, пришли су Исусу заједно са Иродовим присталицама, члановима политичке партије која је била наклоњена Риму. Желели су да га наговоре да заузме страну у једном политичком спору. Питали су га да ли Јудејци треба да плаћају порез Римљанима.

Марко је забележио Исусов одговор: „’Зашто ме искушавате? Покажите ми денар.‘ И донели су га. Он им рече: ’Чији је ово лик и натпис?‘ Одговорили су: ’Царев.‘ Исус тада рече: ’Дајте цару царево, а Богу Божје‘“ (Марко 12:13-17). У једној књизи се објашњава зашто је Исус тако одговорио и износи се следећи закључак: „Одбио је да одигра улогу политичког месије и поставио је јасну границу између обавеза према цару и обавеза према Богу“ (Church and State — The Story of Two Kingdoms).

Проблеми као што су сиромаштво, корупција и неправда нису Христа остављали равнодушним. Штавише, Библија показује да је био дубоко дирнут због јадног стања људи око њега (Марко 6:33, 34). Па ипак, Исус није покренуо неку кампању како би свет ослободио неправде, премда су се неки веома трудили да га укључе у тада актуелна спорна питања.

Из ових примера се јасно види да Исус није желео да се меша у политичка збивања. Шта се може рећи за данашње хришћане? Какав став они треба да заузму?