Служба Богу за њега је лек!

Када су двојица пионира у Кенији били позвани да уђу у једну кућу, изненадили су се када су видели да на кревету лежи један сићушан мушкарац. Имао је мали труп и кратке руке. Али на његовом лицу се појавио широк осмех када су му испричали да је Бог обећао да ће једног дана „хром скакати као јелен“ (Ис. 35:6).

Наша браћа су сазнала да Онесмус од рођења има болест крхких костију (osteogenesis imperfecta). Његове кости су толико крхке да се и под најмањим притиском могу сломити. Будући да за ову болест нема лека нити неке ефикасне терапије, прогноза је била да ће Онесмус провести живот у инвалидским колицима и да ће константно трпети бол.

Онесмус је почео да проучава Библију. Међутим, његова мајка није била за то да он одлази у Дворану Краљевства јер је сматрала да се може повредити и трпети додатни бол. Зато су наша браћа снимала састанке, а Онесмус их је код куће слушао. После пет месеци је одлучио да оде на састанак упркос ризицима.

Да ли су му се болови појачали откако је почео да долази на састанке? Не, напротив. Он каже: „Изгледа да се током састанака смањује бол који константно осећам.“ Он сматра да је нада коју је пронашао разлог зашто се осећа боље. Његова мајка је приметила да је много боље расположен и зато је и она почела да проучава Библију. Обично је говорила: „Служба Богу за мог сина је лек.“

Онесмус је убрзо постао некрштени објавитељ. С временом се крстио и сада је слуга помоћник. Иако не може да користи ноге и једну руку, желео је да пружи све од себе у служби проповедања. Имао је жељу да буде помоћни пионир, али није се усудио да попуни молбу. Зашто? Зато што је био свестан тога да се мора у потпуности ослонити на некога ко ће гурати његова инвалидска колица. Разговарао је о томе са браћом и сестрама у својој скупштини и они су обећали да ће му помоћи. Одржали су реч и помогли су му да буде помоћни пионир.

Имао је сличан проблем и када је пожелео да буде општи пионир. Међутим, један дневни цитат му је пружио преко потребно охрабрење. Био је то Псалам 34:8: „Испитајте и видите да је Јехова добар.“ Дубоко је размишљао о том стиху и решио је да постане општи пионир. Он сада четири дана у току седмице проводи у служби проповедања, а неколико особа с којима проучава Библију добро духовно напредује. У Школи за пионире био је 2010. године. Одушевио се када је сазнао да ће му инструктор бити један од двојице браће која су му први пут сведочила!

Онесмус сада има скоро 40 година. Родитељи су му умрли, али се сада браћа и сестре из његове скупштине свакодневно брину за њега. Он је заиста захвалан за све благослове које има и жељно ишчекује дан када „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ (Ис. 33:24).