Одушевили су ме јасни и логични одговори из Библије

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА:

Рођен сам у Секешфехервару, мађарском граду с богатом историјом која сеже уназад више од 1 000 година. Нажалост, Други светски рат је за собом оставио разорне последице којих се још увек врло добро сећам.

Док сам био мали, о мени су се бринули бака и дека. Радо их се сећам — нарочито баке Ержебет. Она је у мене усадила веру у Бога. Од своје треће године сам свако вече заједно с њом изговарао молитву која ја позната као Оченаш. Међутим, њено значење сам разумео тек када сам имао скоро 30 година.

Бака и дека су бринули о мени због тога што су моји родитељи даноноћно радили како би зарадили довољно новца да купе кућу. Сваке друге суботе смо сви били на окупу на породичном ручку. Ти тренуци су за мене били веома драгоцени.

Моји родитељи су 1958. остварили свој сан — купили су кућу у којој ћемо нас троје живети. Био сам пресрећан што ћу коначно живети с њима. Међутим, та срећа није дуго трајала. Након само шест месеци, мој отац је умро од рака.

Био сам сломљен. Сећам се да сам се молио: „Боже, преклињао сам те да сачуваш мог тату. Потребан ми је. Зашто ниси услишио моје молитве?“ Очајнички сам желео да знам где је мој отац. Питао сам се: ’Да ли је отишао на небо? Или је заувек престао да постоји?‘ Завидео сам деци која имају оца.

Годинама сам скоро сваког дана ишао на гробље. Клекнуо бих поред очевог гроба и молио се: „Боже, молим те, реци ми где је мој тата.“ Такође сам га молио да ми помогне да разумем шта је смисао живота.

Када сам имао тринаест година, одлучио сам да научим немачки. Мислио сам да бих у богатој и разноврсној немачкој литератури могао пронаћи одговоре на своја питања. Године 1967, отишао сам на студије у Јену, град који је тада припадао Источној Немачкој. С великим занимањем сам читао дела многих немачких филозофа, нарочито она која су говорила о сврси људског постојања. У њима сам пронашао неке занимљиве идеје, али нисам био сасвим задовољан. И даље сам се молио Богу да пронађем одговоре на своја питања.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ:

Године 1970, вратио сам се у Мађарску, где сам упознао Рожу, којом сам се касније оженио. У том периоду, Мађарска је била под комунистичким режимом. Недуго након венчања, Рожа и ја смо се преселили у Аустрију. Планирали смо да с временом емигрирамо у Аустралију, у Сиднеј, где је живео мој ујак.

Убрзо сам пронашао посао у Аустрији. Једног дана ми је колега рекао да у Библији могу пронаћи одговоре на своја питања. Дао ми је неколико књига које су говориле о Библији. Прочитао сам их у једном даху и желео сам да сазнам више. Зато сам писао Јеховиним сведоцима, који су издали ове књиге, и затражио да ми пошаљу још литературе.

На нашу прву годишњицу брака, посетио нас је један млади Јеховин сведок. Донео је литературу коју сам наручио и понудио ми да проучава Библију са мном, што сам прихватио. Имао сам велику жељу да учим о Библији и зато смо проучавали два пута седмично, и то по четири сата.

Био сам одушевљен оним што сам сазнао. Такође ме је веома изненадило када су ми Сведоци показали да се у мојој Библији на мађарском налази Божје име, Јехова. Одлазио сам у цркву 27 година, али никада нисам чуо да је неко споменуо Божје име. Одушевили су ме јасни и логични одговори из Библије. На пример, сазнао сам да мртви нису свесни ничега, као да су у дубоком сну (Проповедник 9:5, 10; Јован 11:11-15). Такође сам сазнао да је у Библији записано Божје обећање о новом свету у ком „смрти више неће бити“ (Откривење 21:3, 4). Жељно ишчекујем то време када ће Бог ускрснути оне који су умрли и када ћу поново видети свог оца (Дела апостолска 24:15).

Рожа је такође почела да проучава Библију и приступила је томе целим срцем. Веома смо брзо напредовали и за само два месеца смо завршили проучавање књиге која објашњава основна библијска учења. Ишли смо на сваки састанак Јеховиних сведока. На нас су дубок утисак оставили њихова међусобна љубав и њихово јединство, као и спремност да помажу другима (Јован 13:34, 35).

Рожа и ја смо 1976. добили дозволу за боравак у Аустралији. Када смо стигли тамо, одмах смо потражили Јеховине сведоке. Они су нас срдачно дочекали и зато смо се осећали као код куће. Крстили смо се као Јеховини сведоци 1978.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО:

Коначно сам пронашао одговоре за којима сам дуго трагао. Пронашао сам и најбољег Оца — тиме што сам се приближио Јехови Богу (Јаковљева 4:8). Такође ми много значи и нада да ћу једног дана, у новом свету, поново видети свог оца без ког сам остао још као дечак (Јован 5:28, 29).

Године 1989, Рожа и ја смо одлучили да се вратимо у Мађарску како бисмо својим рођацима, пријатељима и другима пренели оно што смо научили. Имали смо прилику да стотине људи поучавамо Библији. Више од 70 особа, укључујући и моју мајку, почело је да служи Јехови заједно с нама.

Седамнаест година сам се молио Богу да ми помогне да пронађем одговоре на своја питања. Од када сам их пронашао, прошло је 39 година и ја се и даље молим — само што сада кажем нешто попут овога: „Хвала ти, драги небески Оче, што си одговорио на моје молитве из детињства.“