Благост обележје мудрости
Антонија, која ради као патронажна сестра, позвонила је на врата једне жене средњих година. Када је та жена отворила, планула је на њу што није раније стигла како би се побринула за њену остарелу мајку. Међутим, Антонија није закаснила, али ипак се смирено извинила тој жени што је дошло до неспоразума.
ПРИЛИКОМ следеће посете, та жена ју је поново напала. Како је Антонија реаговала? Она каже: „Није ми било нимало лако. Није било никаквог основа да се извиче на мене.“ Па ипак, Антонија се поново извинила и рекла жени да разуме да јој је тешко.
Да си био на њеном месту, како би реаговао? Да ли би успео да останеш благ или би ти било тешко да се савладаш? Заиста, није лако остати прибран у ситуацијама попут ове. Када смо под стресом или када смо испровоцирани, прави је изазов остати благ.
Међутим, Библија подстиче хришћане да буду благи. У ствари, она благост доводи у везу с мудрошћу. У Јаковљевој посланици стоји: „Ко је међу вама мудар и разборит? Нека својим узорним понашањем покаже своја дела с благошћу која је својствена мудрости“ (Јак. 3:13). У ком смислу је благост обележје мудрости? Шта ће нам помоћи да је развијамо?
ЗАШТО ЈЕ МУДРО БИТИ БЛАГ
Благост може умањити напетост. „Благ одговор смирује гнев, а оштра реч изазива јарост“ (Посл. 15:1).
Бурна реакција може само погоршати непријатну ситуацију. То је као доливање уља на ватру (Посл. 26:21). С друге стране, благ одговор често смирује напетост. Чак може и смекшати особу која је непријатељски расположена.
Антонија је управо то доживела. Њена благост је дирнула жену чијој је мајци помагала. Та жена се расплакала и рекла јој да је узнемирена због личних и породичних проблема. Антонија јој је пружила добро сведочанство, тако да је због свог мирољубивог и благог става започела библијски курс с њом.
Благост нас може усрећити. „Срећни су они који су благе нарави, јер ће наследити земљу“ (Мат. 5:5, фуснота).
Зашто су благе особе срећне? На пример, многи који су некада били агресивни постали су благи и сада су истински срећни. Живот им је много бољи и имају дивну наду у будућност (Кол. 3:12). Осмотримо пример Адолфа, који служи као покрајински надгледник у Шпанији. Он се присећа какав му је живот био пре него што је упознао истину.
„Мој живот није имао никаквог смисла. Имао сам гадну нарав. Чак су се и моји пријатељи плашили мојих бурних и насилних реакција. На крају је дошло до прекретнице. У једној тучи, задобио сам шест убода ножем и умало нисам искрварио до смрти.“
Сада Адолфо и речима и делима поучава друге да показују благост. Многи уживају у његовом друштву јер је сада срдачан и пријатан. Адолфо каже да је заиста срећан због промена које је направио у животу. Такође је захвалан Јехови јер му је помогао да развије благу нарав.
Благост радује Јехову. „Буди мудар, сине мој, и обрадуј ми срце, да могу одговорити ономе ко ми се руга“ (Посл. 27:11).
Јехови се стално руга његов највећи непријатељ, Сатана. Бог има сваки разлог да буде гневан на такве увреде. Међутим, Библија за Јехову каже да је „спор на гнев“ (Изл. 34:6). Када тежимо да опонашамо Јеховин став, да будемо спори на гнев и благи, тиме показујемо мудрост, која га веома радује (Еф. 5:1).
Данас живимо у непријатељски настројеном свету. Због тога можемо наићи на људе који су „умишљени, охоли, хулници, [...] клеветници, необуздани, окрутни“ (2. Тим. 3:2, 3). Па ипак, то не би смело да нас спречи да развијамо благ дух. Божја Реч нас подсећа да је „мудрост одозго [...] мирољубива, разумна“ (Јак. 3:17). Када смо мирољубиви и разумни, показујемо да имамо Божју мудрост. Она ће нас покренути да на провокације реагујемо благо и приближиће нас Јехови, Богу који је извор бескрајне мудрости.