Борба са инфлацијом

Извршавање нашег задатка проповедати “ову добру вест о Царству“ упркос економским кризама

¹ Када су ученици првог века били послани да проповедају одушевљавајућу вест “Небеско Царство се приближило“, добили су одређена упутства у вези финансирања њиховог деловања. “Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем, ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа“ (Матеј 10:7-10). У центру њихове неометане пажње је требало да буде давање темељитог сведочанства о Божјем Царству. Ако буду интересе Царства ставили на прво место у свом животу, њиховим материјалним потребама ће бити удовољено. “Јер је посленик достојан своје плате“ (Мат. 6:32, 33; Лука 10:4, 7),

² Као што то историја последњих 100 година показује, тако је и са Јеховиним народом савременог доба. Јеховин народ не оснива фондове и не узима покровитељство над разним пројектима на којим би зарађивао новац за градњу великих катедрала и кићених палата за свештенство, него радије придају велику важност нуђењу утехе потиштеном човечанству и то у виду величанствене вести о Божјем царству под Христом Исусом - као једине наде за свет (Мат. 12:21). Ово библијско гледиште о приоритету било је јасно истакнуто у другом издању (август 1879.) службене публикације Заједнице. Тада је изјављено: “Верујемо да иза ’Сионске Куле стражаре’ стоји ЈЕХОВА, и док је тако, часопис неће никада ни да моли ни да тражи људску потпору. Када Он који каже: ’Све злато и сребро са планина је моје’ буде престао са обезбеђивањем потребних средстава, сматраћемо то као време за престанак излажења часописа.“

³ Такво гледиште се исказало добрим све до данас. Било где да смо одржавали састанке, наша парола је увек била “Слободан улаз - без сакупљања прилога“, и Јехова је додао свој благослов. Као и у првом веку тако и у наше доба дело проповедања је финансирано у великој мери необавезним и сасвим добровољним прилозима (Римљанима 15:26; 2. Коринћанима 9:13). Брат Расел се у том погледу сам показао као добар пример. Своје пословно партнерство са оцем је закључио и своју личну имовину од четврт милиона долара потрошио за дело Царства. Његовом примеру су следили многи верни са сличном оданошћу Јехови.

Објављивање путем штампе

⁴ Први хришћани нису били задовољни тиме што су другима само усмено говорили о “доброј вести“. Почели су да праве копије Писма које су затим на далеко растурали. И не само да су правили копије уобичајених свитака, него чак и више, првим хришћанима припада заслуга да су произвели Писмо у облику кодекса, ако хоћете у облику књига, са страницама за лакше читање, за разлику од старих незграпних свитака. Да, у симболичном смислу, ’хришћанство је почело са штампањем’ већ у првом веку.

⁵ Зато у 1880-тим годинама, када је започело дело објављивања Царства, није било изненађујуће да су браћа почела са растурањем “добре вести“ у штампаном облику. Милиони копија са насловом “Сврха и начин Господовог повратка“ и других трактата било је на широко растурано. До 1884. године преко милион копија “Хране за размишљајуће хришћане“ било је без накнаде остављено људима. Прва свеска (356 страница) серије “Свануће миленија“ (касније познате као “Истраживање Писма“) била је издата 1886. Након тога, током следећих 40 година, шест милиона примерака ове свеске било је издато у бројним језицима.

⁶ Како се обим рада повећао, постало је неопходно наћи веће просторије у Питсбургу у Пенсилванији (у 1889.). Ова зграда је била позната као, “Библијска кућа“ и следећих 20 година је служила као централа Заједнице.

⁷ Важна карактеристика тадашњег деловања, која је придонела ширењу објављивања Царства, била је слање великог броја колпортера и јеванђелиста који су добијали финансијску помоћ. Они су данас познати као “пионири“. Затим се 1897. почело са посећивањем скупштина. Путујући представници су редовно посећивали стално растући број скупштина да би браћу духовно изграђивали и јачали. Данас тај исти посао обавља скоро три хиљаде покрајинских и обласних надгледника, које финансијски делимично подупире Заједница.

⁸ Крајем 19. и почетком 20. века почело се са оснивањем подружница у земљама као што су: Велика Британија, Немачка, Аустралија итд. Због проширења дела на другим континентима, показала се потреба да се централа Заједнице пресели у неки лучки град. Тако је 1909. купљен комплекс у Бруклину, Њујорк, где се преселила централа из Питсбурга.

⁹ 1912. године ушло се у историјски подухват са звучним филмом. Од јануара 1914. сале су биле препуне и масе људи су морале да буду одбијене када се завршена “Фото-драма стварања“ почела бесплатно приказивати по свету и то у бројним језицима.

¹⁰ Неколико месеци након почетка приказивања, 28. јула 1914. у Европи је избио Први светски рат. Шта је то значило за дело Јеховиног народа? Већ 40 година вест о Царству се проповедала уз огроман утрошак времена и новца од стране Јеховиног преданог народа. Растурено је било око 10 000 000 књига и брошура и много милиона трактата. Зато се наметнуло питање: Хоће ли се сада ово дело успорити и престати? Одговор је био НЕ. У ствари, одмах 1915. године, брат Расел је на једној седници у Ванкуверу, Канада, одговарајући на питања рекао: “Чека нас још пуно посла, а за то су потребне хиљаде браће и милиони у новцу. Где да се то нађе, ја не знам - Господ зна свој посао.“

¹¹ Како пророчанске су се показале његове речи – ’још пуно посла за који су потребни хиљаде браће и милиони долара’! И како су истините његове речи “Господ зна свој посао“! Јер Јехова је дао обоје, на хиљаде браће и доларе - наравно, све у своје време.

¹² Али, најпре, Први светски рат се требао завршити. А док је још трајао, започело је фанатично супротстављање Јеховином народу (Откривење 12:12-14). Резултат тога је био скоро потпуни престанак дела проповедања Царства када су службеници Заједнице 1918. били под лажним оптужбама затворени у савезном затвору. (Мат. 24:9-12).

Обнова деловања после првог светског рата

¹³ Након отпуштања и ослобођења од оптужби службеника Заједнице 1919. дело проповедања се брзо обновило. Поново је прихвађена метода финансирања која је више од 40 година Јеховином народу служила као водиља. Став је био следећи: ’Пошто нас Јехова подупире, он ће обезбедити средства за оно што треба сада урадити.’

¹⁴ Све до тада Заједница је поседовала само мале штампарске машине за мање послове. Часописи и књиге су се штампале у комерцијалним штампаријама. Изгледа да је сада била Јеховина воља да се набави ротациона машина за штампање часописа тако да смо сами могли штампати Кулу стражару. Са набавком те прве ротационе машине за штампање, почело се са издавањем пратећег часописа Кули стражари Златни век (данас познат као Пробуди се!) Први број је изашао 1. октобра 1919. Након што се штампарија преселила у Броклин улица Конкорд бр. 18, 1. марта 1922. набављена је друга ротациона машина М.А.Н. за штампање везаних књига. Током следећих година, због све веће потражње за књигама и брошурама. Заједница је купила још много, много ротационих машина за штампање. То је опет значило изградњу већих штампарија. Такође је требало изградити више стамбених зграда за смештај проширених бетелских породица јер се појавила све већа потреба за радном снагом која би удовољила све већој потражњи литературе.

¹⁵ Гледајући уназад, изгледа да је изношење пароле ’Објавите! Објавите! Објавите Краља и Краљевство!’ 1922. на конгресу у Сидар Поинту (Охајо) представљало знак да дело проповедања Царства добија нове побуде. Ускоро је редовни рад по кућама био боље организован.

¹⁶ Некако у исто време, у знатној мери се почео употребљавати радио за објављивање вести о Царству. 1927. године Јеховин народ се договорио са Националном радио станицом (НБЦ) да 53 локалних станица емитује предавање под насловом “Слобода за народе“. То је било до тада највеће истовремено повезивање радио станица. Ове, као и многе друге трошкове покрила је Заједница од добровољних прилога преданих сведока. Следеће године десио се један други историјски догађај када је Јеховин народ повезао 107 радио станица за истовремено емитовање независно од било које радио мреже. Наслов предавања је био “Владар за народ“.

¹⁷ У то време се подбуђивало на пионирску службу, за шта је била на располагању литература по нижој цени, да би им се омогућило служити у пуновременој служби. Зар нисмо радосни да је сада у тој служби више од 125 000 особа?

¹⁸ Друга прекретница у проширењу објављивања “добре вести“ појавила се 1937. када се почело са специјалном пионирском службом. Ова браћа и сестре добијају помоћ у виду малог џепарца. Почевши са неколико стотина, број специјалних пионира по читавом свету је данас нарастао на више од 14 000 (Псалам 110:3; 13:15). Помоћ за ове специјалне пионире обезбеђује Заједница. Међутим, када узмемо у обзир резултате њихових напора у вери и животе хиљаде људи којима су они помогли да дођу до предања, видимо да је то вредно сваког динара приспелог прилога, којим се омогућује да специјални пионири остану на терену!

¹⁹ Било је то усред Другог светског рата, 1943, када је Јехова својим слугама дао мисао да отворе библијску школу Галад. Отада се оспособило више од 5 800 мисионара који су послани на све стране Света. Ови мисионари су отишли у многе земље где је било мало или уопште није било сведока. Сада је тамо на хиљаде браће и сестара. Ови верни мисионари су играли велику улогу у сакупљању “великог мноштва“ од преко 2 000 000 особа које говоре око 170 језика и живе у више од 200 држава света. То је заиста доказ да је Јехова благословио прилоге које су наша браћа дала. На тај начин је Заједници омогућено да овој верној браћи и сестрама нуди потпору.

Одакле долази новац?

²⁰ То се често питају људи у овом материјалистичком свету. То није никаква тајна. Трошкови штампања и транспорта се делимично покривају средствима добијеним од прилога за одступљену литературу на терену. Међутим, новац из тог извора не може ни приближно покрити трошкове Заједнице у ово време инфлације. Ови трошкови не обухватају само штампање и материјал за литературу (папир, боја, повез, транспорт, итд.) него и џепарац за специјалне пионире, мисионаре, чланове библијских породица и покрајинске и обласне надгледнике. У то су укључени високи трошкови јер су нови објекти, нова опрема и савремена технологија потребни за проширење Јеховиног дела. Ако не би било додатних добровољних прилога Јеховиних преданих сведока и других појединаца, било би немогуће финансирати напредовања овог снажног сведочења на земљи у овим “последњим данима“ (Мат. 24:14).

²¹ Сетимо се времена у прошлости када су Јеховине предане слуге у пустињи саградиле шатор састанка који је био средиште обожавања Јехове. Јеховином народу је било потребно само указати на ту потребу и они су даровали више него што је било потребно у злату, сребру, бакру, драгом камењу и другим вредностима, тако да је пројекат могао да буде завршен. Није било присиле, лутрије, томболе и не добротворних приредби или других таквих начина за стицање новца. Као што 2. Мојсијева 35. глава показује, снага Јеховиног духа је натерала разум и срца његовог народа. Послан је био позив: “Ко год је племенита срца, нека Јехови донесе принос“ (5. ставак). Какав је био одзив? Извештај нас обавештава: “А онда свако кога је срце вукло и свакога кога је дух потицао, дође носећи свој принос у част Јехови за градњу шатора од састанка, за сваку службу у њему и за посвећена одела“ (21. ставак). “Сви људи и све жене које је срце потицало да придонесу било шта послу који је Јехова по Мојсију наредио да се изврши“ (29. ставак, НС).

²² Неких 475 година касније Јехова је ставио у Давидово срце да на гори Морији сагради величанствени храм Јехови на част. Поново је био послан позив: “Би ли данас још ко хтио драговољно што приложити својом руком Јехови?“ У одговору стоји: “народ се веселио што су драговољно прилагали, јер су прилагали искрена срца Јехови“. Само злато које су дали Давид и народ би данас вредело нешто око 7 000 000 000 америчких долара! (1. Дневника 29:5-9, СТ).

²³ Да ли су даваоци толиких добровољних прилога дали себи признање за то? Далеко од тога! Погледајте похвално Давидово становиште. Рекао је: “Ко сам ја, и шта је мој народ, да бисмо имали снаге оволико принети теби добровољно? Од тебе је све, и из твојих руку примивши, дали смо теби!... Јахве, Боже наш, све ово много благо које смо приправили за градњу дома теби, твоме светом имену, из твоје је руке и све је твоје! Али знам, о Боже мој, да ти искушаваш срца... ја сам искрена срца добровољно принео све ово, и с радошћу сам гледао твој народ који је овде како ти драговољно приноси“ (1. Дневника 29:14-17, СТ).

Инфлација - економска куга у свету

²⁴ Каква је економска ситуација последњих година? У кратко време, цене свих потрошних артикала по скочиле су далеко изнад најмрачнијих предвиђања проницљивих економиста. Цена злату је скочила од једва 35 долара пре неколико година све до 800 долара за унцу. У САД, бензин је поскупио од око 30 центи за галон далеко преко долара, док у неким земљама кошта 2, 3, или више америчких долара за галон. Цене у ваздушном саобраћају су се дуплирале и почетворостручиле. Цена вожње њујоршком подземном железницом кошта 12 пута више него пре 32 година, а ускоро може коштати и више.

²⁵ Ова галопирајућа инфлација је утицала на сав материјални део проповедања добре вести о Царству. Типичан пример: Тона папира која је пре Другог светског рата коштала 35 долара, данас кошта скоро 500 долара. Поштарина за часописе и транспорт књига су све скупљи и скупљи. Зато у многим државама по свету Заједница сада обезбеђује властити превоз до скупштина да би цена часописа била доступна свим слојевима људи којима је литература о Царству преко потребна.

²⁶ Код овакве инфлације мора се повећати џепарац специјалним пионирима и мисионарима да би им се помогло у њиховој служби. Слично су и џепарци за хиљаде чланова бетелских породица широм света за последњих 30 година били неколико пута повећани, да би били достојно снабдевени и за покриће путних трошкова на састанке и у службу.

Како инфлација утиче на наш рад?

²⁷ На који начин одржавамо активним проповедање “добре вести“ свим народима? Одакле пристиже новац за покриће растућих трошкова штампања и растурања литературе? Па, Јехова је многоструко умножио број својих сведока последњих 40 година, и многи међу њима су код повећања својих доходака за узврат повећали незахтеване и добровољне прилоге. Јеховин народ данас има исту оданост и преданост из љубави према његовом обожавању и служби као што су имали приликом градње шатора у пустињи и храма на гори Морији. Да буде јасно, не могу сви дати једнак прилог, нити се даје десетак. Као код првих хришћана, њихови прилози су пре “по ономе шта ко има, а не по ономе шта нема“. Да, “добра воља“ је, “уколико постоји“, угодна “сразмерно томе како Јехова благосиље сваког појединца“ (2. Коринћанима 8:12, СТ).

²⁸ Због овог библијског принципа налазимо да већи део финансијске помоћи за дело сведочења по свету долази од браће из имућнијих нација. Ипак, у већини случајева, највећи пораст у објавитељима није код финансијски богатијих нација него код сиромашних народа који располажу са мало материјалних средстава. (1. Коринћанима 1:26-29).

²⁹ Не изненађује да је постало све теже покривати повећане трошкове папира и транспорта и других огромних трошкова због инфлације само добровољним прилозима. Зато браћа и јавност морају више улагати за покривање трошкова литературе. Није више могуће остављати наше увезане књиге за читање уз прилог из пређашњих времена. Постало је неопходно повисити ове цене да би до неке мере надокнадили смањену куповну моћ новца.

³⁰ Заједница је предузела и друге економске мере у борби против инфлације. Иако не волимо да употребљавамо папир и други материјал лошијег квалитета, то је под оваквим околностима било донекле неопходно. Заједница је такође недавно купила офсет машине за штампање које због делотворније конструкције смањују проценат отпадног папира. Компјутеризацијом израде клишеја омогућено нам је да смањимо трошкове како клишеја тако и радне снаге. У почетку је требало уложити доста средстава, али дугорочно гледано, то треба да се искаже економски оправданом инвестицијом.

³¹ Неке подружнице и штампарије по свету су пренатрпане и неопходно их је потребно проширити. Неки радови су напредовали док је неке, због растућих грађевинских трошкова, било потребно одложити за касније. Исто тако Заједница није више обезбеђивала новчана средства за изградњу Краљевских сала као пре, међутим, надамо се да је то само привремено.

Да ли ће инфлација зауставити дело свејдочења?

³² Да ли би требало дугогодишњу методу финансирања Заједнице мењати или напуштати због економске кризе у свету? Мислимо да не треба. Ми мислимо да је та политика исто тако исправна данас као што је била исправна пре више од 100 година када је први пут примењена, наиме: “Када Он који каже: ’Све злато и сребро са планина је моје’ буде престао са обезбеђивањем потребних средстава, сматраћемо да је то време за престанак излажења“ наших књига и часописа. Потпуно смо убеђени да ово није дело човека или групе људи. То је “Јеховино дело под вођством његовог вољеног сина Господа Исуса Христа.

³³ Због инфлације можда треба направити неке промене, али она неће спречити Јеховино дело тако дуго док је његова воља да се “добра вест о Царству“ проповеда. Са друге стране, док на недостатак новца гледамо као на изазов, покушавамо да будемо реални и употребљавамо практичну мудрост код решавања проблема (Пр. Соломунове 3:21-23). Верујемо да Господњи народ треба слично да гледа на проблем инфлације у свом личном животу. Не смеју да буду прекомерно узнемирени као људи из света који кажу ’Шта ћемо јести? Или у шта ћемо се обући? Или где ћемо живети?’ Јеховином народу неће никада требати да проси хлеб, ако буду најпре тражили Божје царство и његову праведност (Псалам 37:25; Матеј 6:31-34; Лука 21:28). Истовремено морају бити штедљиви. Морају гледати где могу да смање издатке на неважним стварима, увек да избегавају дух материјалистичког света, да би им остао новац за ствари неопходне за живот, као и за ствари у вези са Царством и подупирањем његових интереса.

³⁴ Иако су економски услови по свету све гори и гори, Јеховин народ широм света треба заиста похвалити због њихове дарежљивости и због њиховог подупирања дела за Царство, како у виду зајмова тако и у виду прилога. Они дају прилоге не само за изградњу и одржавање њихових локалних Краљевских сала (а у неким подручјима и сала за покрајинске састанке) него и за изградњу нових подружница и набавку нових машина за штампање и друге опреме. Чак и више од тога, они често солидарно помажу у случају када елементарне непогоде као што су земљотреси и оркани, задесе нашу браћу у различитим деловима света. Пример великодушности према браћи у невољи је био и када се помогло код смештаја 3 000 браће који су из Кубе дошли у САД.

³⁵ Иако су неки прилози врло ниски, као “два мала новчића врло ниске вредности“ сиромашне удовице, ипак су они у Јеховиним очима од велике вредности. Они су као многе капљице које падају у ведро да га напуне до врха, Јехови на част - Лука 21:14.

³⁶ Док су економски услови у свету ових “последњих дана“ све лошији и лошији, наше очи су и даље уверене у Јехову за вођство у делу проповедања које треба обавити. Нека нам Он и даље обезбеђује све потребне фондове и нека својим верним слугама да мудрост одозго коју би они разумно употребили. Нека то буде на част и славу Бога Јехове који може више него обилато обезбедити све што је потребно за довршење његовог дела сведочења у одређено време! (Ефесцима 3:20, 21).