Унапређујмо интересе Царства показујући дух пожртвованости
1 Ми живимо у свету из ког је дух пожртвованости готово ишчезнуо. Многи једва да размишљају о томе како би могли помоћи другима. Изгледа да је преовладало удобно егоистично становиште. Павле је следећим речима описао наше дане: “Људи ће бити самољубиви, љубитељи новца, ... незахвални“ (2. Тим. 3:2). Хришћани се морају одупрети том безбожном светском духу, ако желе да остану у Божјој милости. Зашто је то тако и на који начин можемо унапређивати интересе Царства, показујући дух пожртвованости?
Зашто треба бити пожртвован?
2 Јехова је Створитељ свих добрих ствари (Јаков 1:17). Све што ми поседујемо њему припада. Свесност да Богу дугујемо захвалност треба нас навести да своје време, своје способности, свој посед, да, чак свој живот дамо њему у службу (Упореди 1. Коринћанима 4:7). Ми му у сваком погледу дугујемо ту врсту преданости (Откр. 4:11).
3 Исус Христ је савршени пример пожртвованог човека. Тиме што је ставио личне интересе у позадину, да би могао да врши вољу Божју, исказивао је он жељу пуну чежње да се допадне свом оцу. Он је у потпуности унапређивао интересе Царства (Јов. 5:30). И апостол Павле је схватио вредност пожртвованости, па је зато позвао браћу у Риму да ’принесу себе као жртву живу, свету и угодну Богу’ (Римљ. 12:1)
На који начин можемо приносити жртве
4 Божји слуге нису данас ништа мање пожртвовани. Многа наша браћа и сестре су напустили своје домове и посед, да би могли ступити у пуновремену службу. Други, који не могу служити у пуној служби, великодушно су дали своје време, новац и снагу помажући тако у изградњи прикладних места обожавања. Да, захваљујући добровољној помоћи Богу преданих мужева, жена и деце, врло је ретко потребно да се приликом градње краљевских или конгресних сала плаћа радна и стручна радна снага. Они сматрају тај добровољни рад, као службу проповедања, као свој допринос у унапређивању интереса Царства. Они цене несразмериве духовне благослове, које сами као и остали добијају у тим зградама, примењујући Исусово темељно начело: “Бадава сте примили, бадава и дајте“ (Матеј 10:8).
5 А како је с нама? Поседујемо ли дух пожртвованости? Служимо ли Јехови заиста одговарајуће нашим околностима? Ми не смемо себи дозволити да нашим мислима овлада дух света. Да ли бисмо могли посветити више времена личном студију? Можемо ли помагати можда болеснима, старијим и осталима, чинећи дела која би сведочила о хришћанској доброти и љубави? Можемо ли планирати више времена за објављивање добре вести људима на нашем подручју? Да ли бисмо могли појачати своју службу, прихватајући помоћну или општу пионирску службу? Самоиспитивање нам може показати, у чему би се могли побољшати (Јевр. 13:15, 16).
6 Будући да се приближавамо свршетку садашњег састава ствари, све је већа потреба спремнијег доприношења жртава, да бисмо могли служити Богу на прихватљив начин. Сотона зна да има мало времена. Ништа му не би било драже него навести Јеховин народ да следи свет у његовом себичном начину поступања. Ми се желимо одупрети тим ђаволским ударцима развијајући став попут псалмисте, који је рекао: “Радо ћу принети жртву, прославићу име твоје Јехова, јер је добро“ (Псалам 54:6).