Поклонимо пажњу старијима у нашој средини
1 Сви ми носимо хришћанску одговорност да смо обазриви према нашој старијој браћи и сестрама. Како су све старији, ти наши драги чланови скупштине се морају борити са телесним тешкоћама. Због одређених околности на које не могу утицати, неки можда не могу у служби за Јехову учинити толико као раније (Проп. 12:1-6). А као и сви ми, они осећају са свих страна притисак старог система ствари.
2 Из Речи Божје је видљиво да су првенствено чланови породице одговорни да воде бригу о старијима (1. Тим. 5:8). Али, и ми морамо као појединци и као скупштина “поштовати лице старца“ (3. Мојс. 19:32).
Шта ми можемо учинити
3 Будући да Јеховина организација расте и да се оснивају нове скупштине, могли би неки старији одједном припадати скупштинама у којима добро познају само неколицину браће. Да ли ми разумемо колико они морају уложити напора да би били присутни? Да ли их поздрављамо и покушавамо да их боље упознамо, тиме што захватамо иницијативу и разговарамо с њима? Јесмо ли их већ посетили код куће или их позвали к себи? Или, разговарамо ли с њима преко телефона, кад је прилика за то? Зовемо ли само да бисмо сазнали како су, или и да видимо шта би могли учинити за њих? Треба ли их можда некуда превести, можда набавити нешто за њих или им пружити и потребну финансијску помоћ? Вредно је сваке хвале да неки у скупштини прихватају тај задатак, али зар не би још више нас могло пружити такву братску помоћ? (Упореди Лука 10:36, 37). Сви ми имамо предност показивати пажњу старијима.
4 Старешине могу обавестити скупштину ако настану неке посебне потребе. Али свако се може сам од себе понудити старијима да им помогне ако нешто не могу сами да учине. Да ли им је можда потребан ко би им прочитао, ко би их повео са собом у службу, чак ако они могу служити само у ограниченој мери? Налазимо ли времена да посетимо нашу браћу и сестре која живе у старачким домовима или не могу излазити из куће због неких телесних сметњи? (Пр. Сол. 3:27).
5 Као што је проречено у Речи Божјој, многи људи су данас “непокорни родитељима, не- захвални, нелојални, без природног нагињања“ (2. Тим. 3:2, 3), Али, хришћани се морају чувати од себичног духа овога света. Ми не смемо бити презапослени, да не би имали времена за дружење са старијима. Они су сигурно одлични примери љубави и оданости Богу Јехови. Будући да они верно посећују састанке, те према својим могућностима суделују у служби проповедања, они су охрабрење за нас, пре свега ако се сетимо колико их то кошта труда и снаге.
Становиште старијих
6 Код старијих се не сме никада остављати утисак да ће бити скупштини на терет, или да више неће бити цењени зато што попуштају њихове снаге и зато што не могу толико учинити као раније. С друге стране, дивно је ако старији показују разумевање. Треба их похвалити ако нису критизерски расположени, ако не траже превише. Позитивно становиште ће им помоћи да не развију дух мрмљања, јер они знају да им Јехова може помоћи да устрају у кушњама које доноси са собом старост. А ми, као појединци и као скупштина, наставимо и даље показивати љубазну обазривост према верној старијој браћи и сестрама у нашој средини (Упореди Јеврејима 10:32-34).