Шта је то твој обичај?
1 Хришћански састанци важан су саставни део обожавања Јехове. Одговарајуће нас апостол Павле подстиче да не остављамо наше састајање, „као што неки имају обичај“ (Јевр. 10:25, НС).
2 Да ли и ти сматраш састајање са својом браћом на хришћанским састанцима толико важним? Шта открива твој „обичај“ у овом погледу? Посећујеш ли редовно све састанке, укључујући скупштински студиј књиге? Или мораш утврдити да је код тебе обичај пропуштати састанке? Које место заузимају састанци у твом животу? Охрабрујеш ли друге на редовно посећивање састанака? Да ли си охрабрио посетиоце Спомен-свечаности да редовно присуствују састанцима?
3 Упркос нашим дневним задацима, савет Павла не сме се узети неозбиљно. Додуше, разумљиво је да хришћанин понекад изостане са састанка, нпр. због болести или услед других околности на које не може утицати, али он не сме дозволити да му то постане обичај (Рим. 2:21). Хришћанин се поред својих многих обавеза и много теократских делатности, мора уверити у важније ствари (Фил. 1:10). Састанци за једног хришћанина спадају међу важније ствари и неопходни су за наше духовно здравље.
ОХРАБРИТИ ДРУГЕ
4 Павле је у својој посланици Римљанима писао да чезне за тим да их види. Зашто? Да им да какав духовни дар, да би били „ојачани“ (Рим. 1:11). Њему није било довољно да им само напише посланицу, посредује мисли у писменом облику, већ је он осећао да је важно, чак потребно, друштво, јер како је он даље рекао, то је служило „измени охрабрења“, или како пише у Библији с објашњењима, „да би се међусобно охрабрили“ (Рим. 1:12). Чак Павле, један апостол, увидео је потребу охрабривања кроз хришћанско друштво.
5 На исти начин би се и ми на нашим састанцима требали побуђивати на љубав и добра дела. Љубазан осмех и срдачан поздрав могу већ позитивно да утичу на друге. Изграђујући коментари, добро припремљене програмске тачке, духовни напредак других и већ само друштво с браћом на састанцима може бити веома охрабрујуће. Чак ако смо на крају дана уморни, утврдићемо да се након посете састанку осећамо много боље. Хришћанско пријатељство и љубав коју нам браћа изражавају охрабриће нас да „с трпљењем трчимо битку која нам је одређена“ (Јевр. 12:1). Ако помно пазимо на Реч Божју, можемо се припремити на то да се без колебања држимо јавне изјаве наше наде. Из посећивања састанака заиста произлазе многи благослови.
6 Чвршће него икада пре морамо се данас држати своје вере и друге подстицати на љубав и добра дела. Морамо ревно настојати посећивати све састанке скупштине. Не желимо да нам постане обичај или да нам пређе у навику да изостављамо састајање. Требали бисмо предузети савесне напоре да друге такође посетиоце Спомен-свечаности охрабримо и да им помогнемо редовно да посећују састанке. На тај ћемо начин показати нашу љубав према другима и наше цењење за хришћанске састанке.