Жети сразмерно личним напорима
1 Јехова Бог је показао своју љубав према човечанству на многе начине. Исус је истакао Божју ненадмашну љубав, указујући окупљеном мноштву да Бог „даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“ (Мат. 5:43-48, NW). Једном другом приликом, Исус је указао на најистакнутији израз љубави свог Оца — жртву свог јединорођеног Сина, кога је Бог дао за наше спасење (Јован 3:16). Исус је саветовао слушаоцима да се са цењењем одазову на Јеховину љубав. Трудимо ли се да то учинимо?
2 Да бисмо показали потпуно цењење и добили трајне користи од Јеховине љубави, морамо га упознати (Јован 17:3). Потребан нам је савет и упутство како му можемо служити на прихватљив начин. Јехова је показао љубазну бригу дајући нам своју надахнуту Реч, Библију, и тиме што је подигао своју дивну организацију, кроз коју примамо савет и упутство (Мат. 24:45-47; 2. Тим. 3:16, 17). Као Јеховин посвећени народ, поучени смо од њега. Али, показујемо ли личним напорима да имамо разумевања за Јеховину љубав? Следимо ли његов савет тако да смо задовољни њиме и извлачимо ли корист из њега? (Иса. 48:17; Јак. 1:22). Апостол Павле је писао у 1. Коринћанима 3:8 (Ба) „Онај који сади и онај који залева једнаки су, и сваки Не примити своју Награду по своме труду.“
3 Да, морамо радити на ономе што Бог жели да чинимо. Не напредују духовно сви једнаким корацима. Постоје многи чиниоци који могу отежавати наш напредак, и не би било мудро чинити обесхрабрујућа упоређивања. Ипак, од пресудне је важности лични напор који улажемо. Шта можемо учинити да се приближимо организацији? Постоје ли подручја на којима се можемо побољшати у прихватању наших личних одговорности као хришћана? Каквим напором можемо пружити већу подршку скупштинским активностима? Постоје ли ствари које можемо применити у погледу упутстава које нам пружа организација? (1. Тим. 4:16).
ОПОНАШАТИ ВЕРНЕ
4 Верна браћа и сестре су деценијима проповедали добру вест о Краљевству. Ти верни, попут Павла, вредни су опонашања (1. Кор. 11:1). Они су се одазвали на Божју љубав и пожњели многе користи упорним радом и личним напорима да следе библијски савет. Они сачињавају чврсто језгро вредних радника у скупштини, не избегавајући своје личне одговорности. Можемо видети плод њиховог појединачног труда (Римљ. 1:13; 2. Кор. 3:13).
5 Данас се сваке године десетине хиљада нових сакупљају у организацију (Иса. 60:8). Они се такође озбиљно труде како би постали потпуно одрасле духовне особе, а њихова ревност у делу проповедања је вредна похвале. Они извлаче корист гледајући како Јехова благосиља оне који напорно раде у његовој служби. Пример зреле браће и сестара помаже новима да увиде да није време за немарност или попуштање. Било да смо нови или искусни објавитељи, настављамо ли духовно да растемо, прихватајући личне хришћанске одговорности и извлачећи корист из свих теократских припрема?
ПРИМЕЊИВАТИ ОНО ШТО ЧУЈЕМО
6 Давно пре него што је Јаков написао да треба да будемо „творци речи“, Мојсије је рекао Јеврејима: „Морате примењивати ове речи“ (Јак. 1:25; 5. Мојс. 11:18, NW). Дакле, само спознање није довољно. У послушности Јехови требало је да Јевреји примењују речи Закона. Та основна начела остала су иста. Исус, Син Божји, сигурно је знао колико је важна послушност (Јован 8:28). Он је рекао у Матеју 7:24 (Ст): „Сватко тко слуша ове моје ријечи и извршава их може се упоредити с мудрим човјеком.“
7 Да ли примењујемо оно што чујемо на покрајинским састанцима? Увиђамо ли зашто је тако неопходно у овом времену остати будан и задржати здрав разум? Да ли смо опрезни на лукаве нападе и замке које поставља Ђаво? Ценимо ли савете и опомене које нам увек изнова пружа организација обзиром на потребу за моралном и духовном чистоћом у скупштини? До које мере појединачно примењујемо оно што чујемо? (Јак. 1:23-25).
8 Програм текућег дана посебног састанка наглашава потребу да будемо свети, као што је и Јехова свет (1. Пет. 1:14-16). Светост значи религиозну чистоћу, неповредивост. Она означава стање одвојености за службу Богу. Нама је поверена служба добре вести. Дакле, морамо бити чисти духовно, морално и физички, како бисмо били достојни ношења свете Речи истине. То захтева да себи посветимо више од обичне пажње (Јевр. 2:1). Док то чинимо, жећемо благослове сразмерно нашем личном напору.
КОРИСТ ОД ЛИЧНОГ СТУДИЈА
9 Лични студиј нам помаже да изградимо јаку веру и продубљује наше цењење истине. Пружа нам сигурност и оспособљава нас да говоримо са поуздањем. Он нам пружа увид и дар опажања и помаже нам да обучемо нову личност (Кол. 1:9-11). Међутим, продуктиван студиј захтева време и труд. Нема краћег пута за стицање исправног спознања и духовне оштроумности. Колико уложимо у студиј, толико ћемо и добити од њега (2. Кор. 9:6, 7; Гал. 6:7).
10 Одвајамо ли сваке седмице довољно времена да се припремимо за скупштинске састанке? То је начин на који можемо показати цењење духовне хране коју Јехова припрема кроз верног и разборитог роба. Исправна припрема за састанке помаже нам да се држимо програма читања и проучавања Божје речи. Да ли одвајамо сваке седмице време за читање Библије, како је то објашњено у програму за Теократску школу проповедања? Потребно је свега неколико минута сваког дана за читање и размишљање о материјалу. Службени састанак нам помаже да останемо будни обзиром на начине на које можемо делотворније обављати нашу јавну службу. Припремамо ли се, посебно размишљајући како можемо тај материјал да употребимо у служби? И чинимо ли напор да га одмах употребимо? Треба да учинимо посебне припреме обзиром на студиј Куле стражаре и скупштински студиј књиге. Чинимо ли то?
СУДЕЛОВАТИ НА САСТАНЦИМА
11 Можемо извући већу корист из састанака ако учествујемо на њима. Припрема за састанке и улагање напора да учествујемо на њима одржава нашу пажњу током састанака и омогућује нам да лакше извучемо користи из коментара других. Многи се још сећају великог труда који су уложили у свој први коментар на састанку и први говор у Теократској школи проповедања. Иако се нервоза увелико смањила, настављамо ли напорно да радимо како би наш духовни напредак био видљив свима? (1. Тим. 4:15). Други извлаче корист и охрабрују се нашим коментарима. Ако смо добро припремљени, проучивши материјал који ће се разматрати на састанцима, наш значајан удео на њима подстаћи ће друге на љубав и добра дела (Јевр. 10:23-25).
12 Наши коментари не би требало да буду дуги и компликовани. Обично је најбоље дати кратак коментар који директно одговара на постављено питање или разјашњава примену стиха. Ако смо добро припремљени, бићемо у стању дати коментаре нашим властитим речима. Кад то чинимо, много је већа корист за нас, а и за друге. Зашто? Зато што то захтева да размишљамо о ономе што говоримо и објаснимо мисао како је ми разумемо. То омогућује другима да лакше разумеју материјал. То нам такоће помаже да се сетимо неког податка у некој другој прилици.
ДАРЕЖЉИВО СЕЈАТИ НА ПОДРУЧЈУ
13 Наша хришћанска служба је благо (2. Кор. 4:7). Гледаш ли тако на њу? Кроз службу имамо предност да изражавамо нашу веру другима. Исус је рекао да уста говоре из обиља срца (Лука 6:45). Лични напор који улажемо како бисмо имали пуни удео у служби проповедања омогућује нам да жањемо многе користи. Наше разумевање истине је изоштрено, а ми развијамо већу способност да користимо Библију. Поседујемо радост доношења истине другима и помагања да уче о свом Великом Створитељу. Стојимо као сведоци праведности Божјег владања и његовог суверенитета. Срећни смо јер знамо да угађамо Јехови, измењени да будемо што сличнији њему и вршећи његову вољу (Мат. 5:48).
14 Ако стално процењујемо наш лични напор, наше обожавање Јехове никада неће постати симболична служба. Шта то значи? То значи да нећемо са пола срца испуњавати Божју вољу, само дајући изглед да му служимо или дајући минималан извештај без праве искрене ревности и напора. Морамо служити Јехови целим срцем. Писмо нас обавезује да дамо све од себе у његовој служби (Кол. 3:23, 24). Истина је да су околности различите и да Јехова не тражи од нас више него што можемо учинити. Међутим, он очекује да учинимо оно што можемо! (Мат. 22:37). Пошто је пало људско тело склоно да штеди себе, добро је повремено се преиспитати и пронаћи где можемо учинити побољшања у нашој служби Богу. Јесмо ли навикли да то чинимо?
15 Морамо показивати будност ако желимо избећи да нас личне тежње и жеље спрече да дајемо све од себе у Јеховиној служби. Задовољства, хоби и рекреативне активности морају се задржати на свом месту. Такоће се морамо чувати од склоности томе да будемо превише укључени у световне активности. Ако следимо Исусов савет из Матеја 6:22, 23, несумњиво ћемо бити у могућности да улажемо даљње напоре у слеђењу духовних интереса и да жањемо у складу с тим.
16 Док истрајно настављамо да радимо на облачењу нове личности, прихватићемо нашу одговорност кроз примењивање савета и побуда које примамо на скупштинским састанцима, покрајинским састанцима, конгресима и кроз публикације. Сви марљиво проучавајмо, имајмо активног удела на састанцима и учествујмо у великом делу прављења ученика колико год нам то наше околности дозвољавају. Таквим захвалним одазивањем на Божју љубав, можемо бити сигурни у богату жетву духовних награда и одржавати чврсту наду вечног живота у Јеховином новом свету.