Проповедање — почасна предност
1 Служба добре вести је почасна предност коју нам Јехова пружа (Римљ. 15:16; 1. Тим. 1:12). Да ли је то начин на који и ти на њу гледаш? Ни протицању времена ни подсмеху других не треба дозволити да умање њену важност у нашим очима. Ношење Божјег имена јесте почаст која је дата само малом броју људи. Како можемо учинити да наше цењење за ову предност порасте?
2 Проповедање поруке Краљевства не доноси нам светску наклоност. Многи на наш рад гледају с апатијом или равнодушношћу. Други му се подсмевају и противе. Такво противљење може доћи од колега, комшија или чак од чланова породице. У њиховим очима ми можемо изгледати као заведени и будаласти (Јов. 15:19; 1. Кор. 1:18, 21; 2. Тим. 3:12). Њихови обесхрабрујући коментари обликовани су да умање нашу ревност и проузрокују да успоримо или да се одрекнемо наше почасне предности. Негативна гледишта унапређује Сотона, који је „ослепио разум [неверника], да не виде сјај светлости јеванђеља“ (2. Кор. 4:4). Како ти реагујеш?
3 Важно је задржати у мислима да је наше проповедање о Краљевству најважније дело које би ико од нас могао радити данас. Ми имамо животоспасавајућу поруку која није доступна ни на који други начин (Римљ. 10:13-15). Имати Божје одобрење, не одобрење човека, јесте оно што је вредно. Светско негативно гледиште о нашој проповедничкој активности не одвраћа нас од одважног објављивања добре вести (Дела 4:29).
4 Исус је високо ценио своју предност да врши вољу свог Оца (Јов. 4:34). Он се посветио искључиво служби и није дозволио било дистракцијама било противницима да га успоре. Проповедање поруке Краљевства увек је заузимало прво место у његовом животу (Лука 4:43). Нама је заповеђено да опонашамо његов пример (1. Петр. 2:21). Радећи тако, ми служимо као „Божји посленици [„сарадници“, NW]“ (1. Кор. 3:9). Да ли извлачимо потпуну корист из ове предности? Да ли тражимо прилике да делимо добру вест с другима и формално и неформално? Као Сведоци Јехове, треба увек да будемо спремни да ’дамо јавну изјаву за његово име‘ (Јевр. 13:15, NW).
5 Наш удео у служби увелико зависи од нашег става. Да ли дубоко ценимо све што Јехова чини за нас? Да ли смо у нашим срцима развили љубав према Јехови која нас мотивише да урадимо све што можемо у његовој служби? Медитирање о благословима које сада уживамо као и о ономе што Јехова обећава за будућност помаже нам да обилујемо у љубави према нашем Створитељу. Таква љубав мотивише нас на акцију — истрајност и редовност у делу проповедања Краљевства до степена који нам дозвољавају наше околности. Наша ревност пружиће доказ наше љубави према Јехови и нашим ближњима (Мар. 12:30, 31).
6 Колико високо ценимо нешто показујемо тиме шта радимо с тим и шта кажемо у вези с тим. Да ли истински ценимо нашу предност да проповедамо о Краљевству? Да ли хвалимо нашу службу? Да ли смо одлучни да истрајемо у овом значајном делу упркос противљењу? Ако високо ценимо ову дивну предност, сигурно ћемо бити ревни и предани целим срцем (2. Кор. 4:1, 7).