Да ли нас Јеховине опомене духовно раздрмавају?
1 Псалмиста је хвалио Јехову, рекавши: „Наредбе [„опомене“, NW ] твоје предмет су мисли мојих“ (Пс. 119:99). Хебрејска реч за „опомене“ преноси мисао да нас Јехова подсећа на оно што стоји у његовим законима, његовим наредбама, прописима, заповестима и његовим уредбама. Ако се одазовемо, он ће нас духовно раздрмати и учинити срећнима (Пс. 119:2).
2 Као Јеховин народ, ми редовно примамо упозорења и савете. Већину од њих већ смо чули и раније. Иако ценимо ова охрабрења, склони смо да заборављамо (Јак. 1:25). Јехова стрпљиво пружа опомене пуне љубави. Апостол Петар је неке од ових опомена записао да би ’напомињањима будио наш чисти разум, да се опомињемо заповести Господа‘ (2. Петр. 3:1, 2).
3 Увек смо изнова опомињани на важност личног студија и посећивања састанака. То се ради зато што су ове активности тако значајне за наше духовно благостање (1. Тим. 4:15; Јевр. 10:24, 25).
4 Највећи изазов за неке јесте да извршавају хришћански задатак проповедања. То захтева напоре, одлучност и истрајност. Чак иако он захтева много од нас, то што су нам ’ноге обувене приправношћу на еванђеље мира‘ помаже нам да ’стојимо‘ (Еф. 6:14, 15, Ча).
5 Наша служба мора да буде мотивисана више него само тиме да смо свесни Јеховиних захтева. Апостол Павле нас опомиње да срце обезбеђује мотивацију која нам је потребна да бисмо дали ’јавну изјаву за спасење‘ (Римљ. 10:10, NW ). Ако имамо јаку веру и ако је наше срце наклоњено ка Јеховиним опоменама, бићемо приморани да слободно говоримо у давању хвале за његово име (Пс. 119:36; Мат. 12:34).
6 Када напорно радимо у чињењу добрих дела, ми с правом очекујемо да ће нам то донети радост (Проп. 2:10). Павле идентификује радост као плод Јеховиног духа и ми треба да се обогатимо у испољавању тога (Гал. 5:22). Петар додаје да ће „сви напори“ бити награђени продуктивном службом, која даје радост (2. Петр. 1:5-8).
7 Када се суочавамо с неким изазовом, треба да се сетимо чврстог става апостола кад су изјавили: „Ми не можемо не говорити о ономе што видесмо и чусмо“ (Дела 4:20). Ојачани смо да идемо даље када се сетимо да ’ово чинећи спасићемо и сами себе и оне који нас слушају‘ (1. Тим. 4:16).
8 Ми се не узрујавамо и не осећамо огорченима због тога што стално примамо опомене. Уместо тога, дубоко ценимо њихову ненадмашиву вредност (Пс. 119:129). У овим критичним временима захвални смо што Јехова наставља да нам упућује опомене које нас духовно раздрмавају и мотивишу нас да будемо ревни у добрим делима (2. Петр. 1:12, 13).