Пустити да наше светло стално светли
1 Шта је светло? Речник га дефинише као „нешто што виђење чини могућим“. Али заправо, упркос његовој напредној технологији, човек још увек не зна у потпуности одговор на питање које је Јехова поставио као што је забележено у Јову 38:24. Можемо ли без светла? Без светла не бисмо могли постојати. Светло је неопходно за наш физички вид, а Библија нам говори да је у духовном смислу, „Бог светлост“ (1. Јов. 1:5). Ми смо потпуно зависни од Онога који „нас осветљује“ (Пс. 118:27).
2 Ово је случај у физичком смислу, али то је још више тако у духовном смислу. Крива религија заводи масе људи, остављајући их у духовној тами, ’да пипају зид као слепци‘ (Иса. 59:9, 10). Подстакнут својом ненадмашном љубављу и самилошћу, Јехова ’пушта светлост своју и истину‘ (Пс. 43:3). Одазвали су се дословно милиони захвалних људи, који долазе ’из таме к чудесној светлости његовој‘ (1. Петр. 2:9).
3 Исус Христ игра битну улогу у доношењу овог светла свету. Он је рекао: „Ја дођох као светлост на свет, да ни један који у ме верује не остане у тами“ (Јов. 12:46). Све његово време, енергија и средства били су усмерени на обзнањивање светла истине. Он је путовао уздуж и попреко своје домовине, проповедајући и поучавајући у практично сваком граду и селу. Подносио је немилосрдно прогонство са сваке стране, али је остао постојан у свом задатку да шири светло истине.
4 Исус се концентрисао на бирање, обучавање и организовање ученика, с једним посебним циљем на уму. У Матеју 5:14-16 читамо његова упутства њима: „Ви сте светлост света. ... нек се сјаји светлост ваша пред људима, да они виде ваша добра дела, и да славе Оца вашега који је на небесима.“ Баш као и Исус, требало је да они буду „буктиње у свету“, ширећи светло истине надалеко и нашироко (Фил. 2:15). Они су радо прихватили ту одговорност, гледајући на њу као на њихову примарну сврху у животу. Кратко након тога, Павле је могао рећи да је добра вест ’проповедана сваком створењу под небом‘ (Кол. 1:23). У остваривању тог великог дела била је уједињена цела хришћанска скупштина.
5 Ми данас треба да будемо захвални што смо дошли међу оне који су ’одбацили дела мрака‘ (Римљ. 13:12, 13). Своје цењење можемо показати тако што ћемо опонашати пример који су Исус и верни хришћани поставили у прошлости. Потреба да други чују истину хитнија је и критичнија сада него у било које време у људској историји. Ниједна друга активност не може се упоредити с овим делом по својој хитности и далекосежним користима.
6 Како можемо светлети као буктиње? Првенствени начин да пустимо да наше светло светли јесте да учествујемо у делу проповедања Краљевства. Свака скупштина има редовне, организоване припреме за проповедање на њеном додељеном подручју. Огромне количине литературе стављају се на располагање у великој разноликости и на много језика. Пружа се обимно образовање кроз састанке, а они који су искусни нуде помоћ у личном обучавању других. Могућности да се учествује отворене су људима, женама, старијима и чак деци. Сваки појединац у скупштини позван је да учествује на било ком нивоу на ком то дозвољавају његове способности и околности. Све функције скупштине усредсређене су на проповедање, с припремама да се сваком члану помогне да учествује на неки начин. Редовно, блиско дружење са скупштином најбољи је начин да засигурамо да наше светло настави да светли.
7 Ми можемо светлети на начине који можда не укључују вербално сведочанство. Можемо привући пажњу других једноставно својим понашањем. То је оно што је Петар имао на уму кад је подстицао: ’Владајте се добро међу паганцима, да би ... приметивши ваша добра дела хвалили Бога‘ (1. Петр. 2:12). Многи просуђују неко дело или организацију према понашању оних који су повезани с тим. Кад посматрачи запазе људе који су морално чисти, поштени, мирољубиви и подложни закону, они на те људе гледају као на другачије и закључују да живе по мерилима која су на много вишем нивоу него она које следи већина. Тако муж пушта да његово светло светли када на љубазан начин одаје част својој жени и нежно брине о њој; жена чини то исто тиме што поштује поглаварство свог мужа. Деца одударају као другачија када слушају своје родитеље и избегавају полни неморал и употребу дрога. Запослена особа која је савесна у свом послу, поштена и пажљива према другима, високо се цени. Показујући ове хришћанске особине, ми пуштамо да наше светло светли, препоручујући наш начин живота другима.
8 Проповедање је говорење другима о ономе што смо сазнали из Божје Речи. То се ради с бине или на вратима, али то ни на који начин није ограничено на такве прилике. Наше свакодневне активности нас доводе у контакт с мноштвом људи. Колико пута дневно разговараш са својим првим комшијама? Колико често неко куца на твоја врата? На колико различитих људи налетиш када купујеш, возиш се аутобусом или радиш на свом световном послу? Уколико си млада особа у школи, можеш ли избројати број особа с којима разговараш сваког дана? Могућности да разговараш с другима практично су неограничене. Све што треба да урадиш јесте да имаш неколико библијских мисли на уму, да имаш Библију и неколико трактата при руци и да предузмеш иницијативу да говориш када добијеш прилику.
9 Иако је неформално сведочење сасвим једноставно, неки нису ради да покушају с тим. Можда су повучени, упорно тврдећи да су превише стидљиви или превише нервозни да би приступили странцима. Можда се плаше због привлачења пажње на себе или добијања грубог одговора. Они који су искусни у неформалном сведочењу могу ти рећи да постоји ретко који узрок за забринутост. Други су у основи баш као и ми; имају исте потребе, осећају исте бриге, и желе исте ствари за себе и своје породице. Многи ће на љубазан начин одговорити ведром осмеху или пријатељском поздраву. Да би започео, можда мораш да ’скупиш храброст‘ (1. Сол. 2:2). Међутим, када једном кренеш, можда ћеш се изненадити и одушевити резултатима.
10 Благословљени смо кад пуштамо да наше светло светли. Ево неколико примера окрепљујућих искустава која су настала из неформалног сведочења: једна 55-годишња дама је покушавала да пређе улицу. Баш кад су кола хтела да је ударе, једна сестра ју је зграбила за руку и повукла на сигурно, говорећи: „Пазите, молим вас. Живимо у опасним временима!“ Затим је објаснила зашто су времена тако опасна. Дама је упитала: „Јесте ли ви Јеховин сведок?“ Пошто је добила једну од наших књига од своје сестре, та дама је желела да сретне неког од Јеховиних сведока, и овај сусрет је то омогућио.
11 Једна сестра је заподенула разговор с једном женом у чекаоници код доктора. Жена је пажљиво слушала и затим је рекла: „Већ неко време наилазим на Јеховине сведоке; али ако некад у будућности стварно постанем Јеховин сведок, онда ће то бити због онога што сте ми управо говорили. Слушати вас је као угледати светло на тамном месту.“
12 Неки чин доброхотности може бити једно средство у помагању другима да сазнају истину. Док су ишле кући из службе на терену, две сестре су приметиле једну старију жену која је изгледала болесно како излази из аутобуса. Стале су и упитале даму да ли јој треба помоћ. Она је била толико изненађена што су две потпуно стране особе показале заинтересованост за њу, да је инсистирала да сазна шта је то било што је подстакло један такав љубазан гест. Ово је отворило врата за сведочанство. Дама је радо дала своју адресу и срдачно их позвала да је посете. Био је започет студиј. Ускоро је дама почела да посећује састанке и сада она дели истину с другима.
13 Једна старија сестра користи рано јутарње сведочење на локалној плажи. Она наилази на кућне помоћнице, беби ситерке, банкарске службенике и остале који иду у своју јутарњу шетњу на шеталишту. Она води библијске студије, седећи на клупама. Неколико људи је сазнало истину од ње и сада су Јеховини сведоци.
14 На свом световном послу, једна сестра је чула једну своју сарадницу како говори о некој политичкој партији за коју верује да ће моћи да реши светске проблеме. Сестра је почела да говори, саопштавајући обећања о ономе што ће урадити Божје Краљевство. Овај разговор на послу водио је до редовног библијског студија у дому, и на крају су та дама и њен муж постали Сведоци.
15 Никад не заборави да си Сведок! Када је Исус описао своје ученике као „светлост света“, он је резоновао да они треба да помажу другима да извуку корист из духовног просвећивања Божје Речи. Уколико примењујемо Исусов савет, како ћемо гледати на службу?
16 Када траже запослење, неки људи изабирају посао са скраћеним радним временом. Они мећу ограничења на то колико ће времена и напора уложити у њега зато што више воле да већину свог времена користе упражњавајући активности за које налазе да су наградоносније. Да ли ми на сличан начин гледамо на нашу службу? Иако се можда осећамо обавезнима и чак смо вољни да издвојимо нешто времена за службу, да ли наши првенствени интереси треба да буду игде другде?
17 Схватајући да не постоји тако нешто као хришћанин са скраћеним радним временом, ми смо извршили своје предање, ’одричући се себе‘ и слажући се да „непрекидно“ следимо Исуса (Мат. 16:24, NW). Наша је жеља да наставимо да будемо ’свесрдни‘, користећи сваку прилику да пустимо да наше светло светли како бисмо достигли људе где год да су (Кол. 3:23, 24). Морамо се одупрети светским ставовима, задржавајући своју ревност као на почетку, и засигурати да наше светло наставља бриљантно да светли. Неки су можда дозволили да се њихова ревност охлади и да њихово светло постане само слабо тињање, тешко видљиво с мале удаљености. Таквоме је можда потребна помоћ како би повратио изгубљену ревност за службу.
18 Неки можда нагињу да се устежу пошто је наша порука многима непопуларна. Павле је рекао да је порука о Христу била „лудост онима који пропадају“ (1. Кор. 1:18). Међутим, без обзира шта су други говорили, он је енергично изјавио: „[Ја] се не стидим ... јеванђеља“ (Римљ. 1:16). Онај ко се стиди осећа се нижим или безвредним. Како бисмо уопште могли да се стидимо кад говоримо о Врховном Суверену свемира и величанственим припремама које је начинио за нашу вечну срећу? Незамисливо је да бисмо се осећали нижим или безвредним када говоримо ове истине другима. Уместо тога, треба да се осећамо натеранима да урадимо највише, показујући наше уверење да ’немамо чега да се стидимо‘ (2. Тим. 2:15).
19 Светло истине које сада светли у земљама широм планете срдачно нуди наду вечног живота у рајском новом свету. Покажимо да смо примили к срцу опомену да пуштамо да наше светло стално светли! Ако то будемо радили, имаћемо разлог да се радујемо баш као и ученици који ниједног дана „не престајаху ... учити и проповедати добру вест Исуса Христа“ (Дела апостолска 5:42).