Рубрика питања

◼ Да ли је прикладно да се приложи за превоз који нам обезбеђују други?

Неки од нас имају околности које захтевају да зависимо од других за помоћ у редовном посећивању састанака и учествовању у служби на терену. Многа браћа и сестре љубазно излазе у сусрет и с љубављу користе своје време, возила и друга средства да би нам обезбедили превоз. Иако можда морају да се спремају раније него што би иначе и задржавају се у повратку кући, они обезбеђују превоз спремна духа.

Као и у сваком другом аспекту наше хришћанске службе, примењује се начело које се налази у Галатима 6:5: ’Сваки ће своје бреме носити.‘ Отуда, уколико неко редовно обезбеђује превоз за нас, треба да покажемо своје цењење не само својим речима него и ако икако можемо разумним прилогом да помогнемо у бризи око трошкова који су укључени (Мат. 7:12; 1. Кор. 10:24).

Чак и ако особа која користи своје возило не тражи финансијску помоћ и не изгледа да је у потреби за тим, искрена понуда прилога увек се цени. Возач може одбити да прихвати било шта; и, наравно, то треба да буде на њему да одлучи. Али исправно је да понудиш. Уколико ниси у стању да било шта приложиш у датом моменту, можеш то задржати на уму; можда ћеш бити у стању да понудиш нешто додатно следећи пут када прихватиш вожњу (Лука 6:38).

Веома је љубазно од оних који имају возила да обезбеђују превоз за друге који другачије можда не би могли да посећују састанке или да учествују у служби на терену (Посл. 3:27). У исто време, такође је љубазно од оних који извлаче корист из такве доброхотности да изразе своју захвалност прилажући у складу са својим околностима (Кол. 3:15, ДК).