Пионирска служба — да ли је за тебе? (1. део)
1 Без сумње многи од вас су се питали: „Да ли је пионирска служба за мене?“ То је похвално, јер показује вашу жељу да у још већој мери учествујете у ширењу добре вести о Краљевству. То је управо значење нашег предања Јехови, зар не? — да се посветимо обожавању нашег Бога Јехове свим срцем, душом, умом и снагом (Марко 12:30). Међутим, не можемо сви пионирити, и то је разумљиво. Неки међу нама имају породицу и друге обавезе, а други имају слабо здравље или су већ у годинама. Али без сумње, много је више оних који би могли искусити ту велику радост служења нашем Величанственом Творцу у пионирској служби. Стога желимо реално да приступимо овој ствари дајући одговоре на неколико питања која су многи поставили. Једно од питања је следеће:
1. „ЧУО САМ ДА ПИОНИРЕЊЕ НИЈЕ ЗА СВАКОГА. КАКО ДА ЗНАМ ДА ЛИ ЈЕ ЗА МЕНЕ ИЛИ НИЈЕ?“
2 То у великој мери зависи од твојих околности и библијских одговорности. Постоје особе којима ситуација у животу не допушта да проведу месечно 90 сати у непосредном сведочењу за Краљевство. Али то не значи да су оне мање верне. На пример, има много преданих домаћица које су примерне хришћанске супруге и мајке и које настоје да објављују добру вест у свакој прилици. Неке су подстакнуте да проведу многе сате свакога месеца објављујући добру вест својим ближњима. Њихова активност је продуктивна и доноси им радост пошто имају ту предност да нове доводе у контакт са скупштином. И уколико имају могућности, с времена на време могу неки месец да служе као помоћни пионири, жањући радости које рађа та служба (Гал. 6:9). У њиховим садашњим околностима изван је њихових могућности да буду општи пионири. Али то их не спречава да изграђују пионирски дух у скупштини. Са собом могу повести у службу млађе и новије објавитеље, помажући им да постану вешти у поучавању других, и охрабрујући их да учествују у делу помоћних и општих пионира.
3 Међутим, постоје многи који су без породичних обавеза и који су у положају да могу пионирити. Стога, добро је ако се с времена на време преиспитамо, постављајући питање, могу ли више учинити у објављивању добре вести? Из нашег проучавања Божје Речи, сви схватамо да смо дубоко зашли у период ’последњих дана‘. Због тога нас Сотонин систем окружује с погоршаним условима који су описани у 2. Тимотеју 3:1-5. Непријатељ покушава да прождере сав Божји народ у овом материјалистичком свету лишеном љубави. Али не! Ми смо одвојени од света „а победа која победи свет то је вера наша“ (1. Јованова 5:4). Дакле, на темељу ове вере, треба да посегнемо за прихватањем свих предности службе које су нам на располагању. Ако смо у прилици да посегнемо за помоћном, а можда касније за општом пионирском службом, треба то да учинимо. Овде се поставља следеће питање:
2. „КАКО МОГУ БИТИ СИГУРАН ДА ЋУ ФИНАНСИЈСКИ ИЗДРЖАТИ АКО БУДЕМ ПИОНИРИО?“
4 То је такође тест твоје вере. Било да смо скупштински објавитељи, или да тежимо за пионирском службом, Исусове речи у Матеју 6:30-33 односе се на све нас: „А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли неће вас, маловерни! Не узнемиравајте се дакле и не реците: Шта ћемо јести?, шта ћемо пити?, чим ћемо се оденути? Јер све то паганци траже. Отац ваш небески зна да вам све то треба. Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати“ (курзив наш). Дакле, Бог нас уверава да ће удовољити свим животним потребама ако га држимо за реч, настојећи да с вером вршимо његову вољу. Ако смо у положају да можемо прилагодити наше ствари како бисмо започели с пионирском службом, и преузмемо иницијативу да је вршимо, Јехова ће се и даље бринути. Претражи цео свет и нигде нећеш наћи верног пионира који је приморан да проси хлеб! (Пс. 37:25, 26).
5 Буди практичан у вези с тим, зашто не разговараш с некима од срећних пионира у својој скупштини или покрајини — са онима који проналазе радост у овој служби већ две, три и више година, неки чак 20 или 30 година. То ће ти помоћи да више не будеш несигуран у вези с тим да ли је пионирска служба за тебе. Разговарај с онима који су пионирење учинили својим позивом, и који се и даље радују овој служби. Они ти могу објаснити како то раде. Могу ти испричати почетничке проблеме које су морали да савладају, како планирају своју службу, своје састанке и друге обавезе, тако да ништа не занемаре. И ако једном будеш почео с пионирењем, ове „старе руке“ могу ти без сумње и даље давати добре савете. Такође, имај вере у то да ти Јехова може обезбедити начине да савладаш чак и препреке које су попут гора (Мат. 17:20).
6 Један покрајински надгледник говорио је о сестри која је често учествовала у помоћној пионирској служби. Њен пример показује шта вера може да уради. Она је живела у Манџурији када је атомска бомба уништила Хирошиму, а заједно с градом и већи део њене породице. Шок од ове вести је толико ослабио њено физичко здравље, да је кратко након што се вратила у Јапан, постала инвалид, с парализованим целим телом. Касније је упознала истину и крстила се. Колико је само желела да објави ову величанствену наду другима! Премда је могла да користи само мишиће свога лица, научила је да пише оловком или бојицом у устима, и да дивно илуструје писма о нади Краљевства која би слала заинтересованим особама. Она би такође сведочила многима другима који би свратили у њен дом да је посете. Када ју је покрајински надгледник посетио, запазио је да је у претходних шест месеци службе имала просек од 106 сати. Какав диван пример тога како нам непобедива вера може помоћи да савладамо препреке на путу ка потпунијем учешћу у ширењу добре вести!
7 Дугогодишњи пионири могу испричати узбудљиве приче у вези с биткама које су војевали помоћу своје вере. Могу да вам кажу о временима када је све изгледало црно; па ипак, наставили су, а затим на најнеочекиваније начине проблеми су често били одстрањени омогућавајући им да се и даље радују својој драгоценој пионирској служби. Иако су можда с времена на време постајали исцрпљени и уморни, њихов самопожртвовани начин живота донео им је богате благослове од Јехове. Они су доказ тога да, према свом обећању, Јехова „уморном снагу даје и сусталом живот крепи“ (Иса. 40:29).
8 Притисци овог материјалистичког света изгледа да на неке врше већи притисак него на друге. Међутим, треба да имамо вере како нас ови притисци не би спречили да постанемо пионири. У неким земљама где мамаца материјализма има у изобиљу, велики број наших сухришћана учествује у делу пионирења. На пример, у Јапану тренутно чак до 25 посто свих објавитеља ужива у некој грани пионирске службе свакога месеца. Шта је то њима, а и другима широм света омогућило да прихвате пионирску службу?
9 Успешни пионири су духовно мотивисани, и наравно то је нешто што поседују заједнички са свим Божјим слугама које служе целом душом. На пример, сви ми верујемо да живимо у ’последњим данима‘. Волимо Јехову и његове припреме за вечну срећу. Ми не мислимо тако као да је то само још једна од религија. Иако има много материјалних ствари око нас, свим снагама се напрежемо да нас такве ствари не заробе. Међутим, они који су одлучили да пионире често су реално осмотрили своју финансијску ситуацију. Развили су концепт о животу који подразумева живети једноставно, и бити марљив. Убрзо, након темељне процене својих околности, у свом животу направили су места за пионирење.
10 У подручјима где многи учествују у пионирској служби, млади често започињу са овом службом одмах након средње школе, често захваљујући родитељима који су овај циљ ставили пред њих још од малих ногу. Студенти Библије могу још пре него што су крштени имати за циљ пионирење. Многе домаћице у Јапану које су пионирке налазе да је одређена предност да своје домове одржавају једноставнима и уреднима. Након што деца оду у школу, ове сестре ефикасно и брзо почисте кућу а затим одлазе у службу. Неки поглавари породица прихватају послове са скраћеним радним временом који се другима не свиђају — послови у раним јутарњим сатима или неки неповољан посао — тако да могу пионирити. У многим случајевима, баш је тај друкчији приступ својој финансијској ситуацији био кључ који је некима омогућио да кроз пионирску службу учине више у Јеховиној служби. Ова браћа и сестре су у вери посегнули за пионирском службом и били су благословљени радостима те службе. Можеш ли и ти да посегнеш за њом и искусиш сличне радости? На теби је да одмериш своје околности, осмотриш могућности и да одлучиш. Али, тада неко може да пита:
3. „ЈА САМ ТИНЕЈЏЕР И ТЕШКО МОГУ ДА ПРЕДВИДИМ ВИШЕ ОД ШЕСТ МЕСЕЦИ УНАПРЕД, ИЛИ ЈОШ ВИШЕ, ШТА ЖЕЛИМ ДА РАДИМ, А КАМОЛИ ДА РАЗМИШЉАМ О ПИОНИРЕЊУ КАО ЖИВОТНОЈ КАРИЈЕРИ.“
11 Реч „каријера“ садржи и значење трајности на коју можда ниси спреман, и то је разумљиво. Можда ниси навикао на дело пионирења. Можда си размишљао о браку и одгајању деце, уз очигледан утицај тих ствари на твоју могућност да останеш у пионирској служби. Ово су важне ствари које су личне природе.
12 Затим, за многе младе људе такође је несигурно и време које води до завршетка средње школе и време након завршетка. Све до сада твоје време је углавном било испрограмирано, и ниси морао доносити многе одлуке о свом животу. Али тим више то је разлог због чега треба пажљиво да размислиш о томе шта ћеш следеће учинити.
13 Твоја одлука у том тренутку може у великој мери да одреди у ком ће смеру твој живот ићи током наредних година. Дакле, чак иако се можда твоји циљеви још не могу зацртати, вероватно желиш да испуниш свој живот нечим што испуњава и награђује. Уместо да аутоматски попуниш вакуум који је настао након завршетка средње школе неким послом који захтева пуно радно време, зашто не размислиш о томе да проведеш неколико месеци као помоћни пионир? Ако ти се буде допало, можда ћеш одлучити да наставиш као општи пионир.
14 Након неколико месеци или годину дана такве службе, вероватно ће твој поглед на то шта желиш да урадиш са својим животом постати нешто јаснији. Чак и ако си одлучио да ступиш у брак, многи парови су извукли пуно користи из свог искуства што су заједно пионирили на почетку свога брака — а често једно од њих или обоје настављају с пионирском службом и током живота у браку.
15 У сваком случају, било да си самац или у браку, твој период пионирења ће унапредити и уобличити твоје образовање на такав начин на који ти ни једна друга активност или животна школа не може то пружити. Искуство које ћеш стећи у опхођењу и у приступу људима различитих прошлости, у самосталном суочавању и савладавању препрека, и у развијању личне организованости и самодисциплине, биће ти у каснијем животу од непроцењиве вредности. И запамти — ако не пробаш никада нећеш стварно знати шта је то.
16 Околности у животу се мењају за свакога од нас. Сети се да нико од нас не зна шта ће нам сутрашњи дан донети. Постоји неколико ствари у животу које заиста могу остати трајно. Зашто онда не би озбиљно осмотрио своју садашњу ситуацију и пажљиво одмерио ствар пионирења. Ако те ништа друго не спречава осим неодлучности, зашто не би започео начин живота за који знаш да је у складу с Јеховином вољом за садашње време? Можда ће се то показати као најбоља каријера за тебе.
4. „ЧУО САМ КАКО СУ РЕКЛИ ДА УДОВОЉИТИ ЗАХТЕВИМА ПИОНИРЕЊА МОЖЕ ПОСТАТИ ПРАВИ ПРИТИСАК АКО НЕ УСПЕШ ДА ПОСТИГНЕШ САТЕ ЗБОГ БОЛЕСТИ ИЛИ ДРУГИХ ВЕЋИХ ПРОБЛЕМА.“
17 Истина је ако упишеш општу пионирску службу да ће се од тебе тражити да проведеш најмање 90 сати месечно у служби на терену, или 1 000 сати годишње. Под нормалним условима, већина пионира налази да је то разуман циљ. У просеку, то значи провести само три сата дневно у служби на терену. Наравно, притисци се могу лако развити ако не испланираш добро своје време и ако ти недостаје самодисциплине да се придржаваш плана.
18 Међутим, озбиљна акутна болест или неки други озбиљни и непредвидиви догађаји такође могу довести до тога да изгубиш пуно времена од дела Краљевства. Да би то надокнадио, можда би морао да по неколико месеци проводиш пет, шест или још више сати сведочећи сваки дан. Или, можда пионир подбаци за стотину или више сати у службеној години због неке непредвидиве ситуације. Затим док касније у години ради да би надокнадио изгубљено време, шта ако настане неки други озбиљан проблем и у још већој мери га удаљи од постизања циљева? Ово, заједно с настојањем да се издржава од посла са скраћеним радним временом може да буде право бреме, оптерећујући у великој мери ум савесног пионира. Изгледа да многи изабирају да не постану пионири јер се брину за ствари које се можда никада неће догодити. Постоји ли за то решење?
19 Да. Желели бисмо да знаш, ако си привремено болестан, или из неког другог неодложног разлога не можеш удовољити захтеваном минимуму сати унутар неколико месеци, можеш замолити старешинство у својој скупштини да уз твој извештај напише писмо Заједници, обавештавајући нас до у детаље о твом проблему. Уколико старешине, након темељног осматрања, мисле да би било препоручљиво да ти се дозволи да и даље наставиш с пионирском службом без бриге око надокнађивања изгубљеног времена, тада треба да нам назначе ту препоруку и биће нам драго да размотримо твоје околности.
20 Наравно, са садашњом припремом од само 1 000 сати који се захтевају годишње, не очекује се да пионири краду време од своје пионирске службе за неважне активности због којих би у служби заостали у сатима. Или ако је разлог за мањак сати лоше планирање или недостатак самодисциплине, пионир треба да осећа потребу да надокнади време које је на такав начин изгубио. Међутим, ако је у питању неуобичајен период болести, или несрећа или су изненада искрсли озбиљни породични проблеми, буди уверен да ћемо узети у обзир твоје потребе као пионира. Верујемо да ће ова припрема одстранити известан притисак код пионира који имају добар разлог да затраже разматрање ових ствари.
21 Многи пионири су годинама били ревне Јеховине слуге и свим својим срцем желе да наставе дело пионирења, а такође и ми желимо да наставе. Али шта ако неко увиђа да више не може доследно удовољавати захтевима кроз дужи период? Тада, без сумње било би мудро да настави служити као скупштински објавитељ, и кад год је могуће да учествује у помоћној пионирској служби.
22 Међутим, надамо се да ће ова додатна разматрања проблема пионира охрабрити оне који су се већ уписали да наставе са својом светом службом, а надамо се да ће такође и за вас који осматрате дело пионирења бити одстрањене могуће препреке за повољну одлуку.
5. „ВОЛЕО БИХ ДА ОСЕТИМ ДА ЗАИСТА ПОСТИЖЕМ НЕШТО У ОНОМЕ ШТО РАДИМ И ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ СРЕЋАН ДОК ТО ЧИНИМ. ХОЋЕ ЛИ МИ ПИОНИРЕЊЕ ПРУЖИТИ ОВУ ВРСТУ ЗАДОВОЉСТВА?“
23 Па, шта ти је потребно да будеш срећан? Исусова Беседа на гори наводи девет начина да се постане срећан (Мат. 5:3-12). Неке од ствари које наводи да су извор среће, на први поглед можда јесу а можда и нису за тебе привлачне. Али ако се размисли о овим „срећама“, не погађају ли тачан смисао та начела која леже у њиховој основи? Она показују да срећу не доноси ни нечија садашња ситуација у животу која подлеже времену и непредвидивим догађајима, нити чисто хумани поступци.
24 Уместо тога, Исус научава да потпуна срећа произлази из активности повезаних са обожавањем Јехове и од испуњења његових обећања. Она потиче од вршења онога за шта дубоко у срцу знамо да је исправно. Тачно је да постоје многе ствари у животу које у извесној мери доносе срећу, али срећа може бити истински потпуна једино тада, када јој додамо осећај смисла који духовни циљеви доносе. Исус је мудро истакао већу срећу у давању другима, за разлику од самог себичног уживања у стварима. Сигурно не постоји већи дар који можемо дати нашем ближњем од наде у вечни живот (Дела 20:35).
25 Али, можда се питаш, како може пионирење да ми створи осећај да постижем нешто, када знам да су неки објавитељи успешнији и од неких пионира у помагању људима да сазнају истину?
26 Као прво, било би добро да се из исправног угла осмотри шта сачињава „постигнуће“. Успех се не може увек просудити по спољашњим резултатима. Неки су људи због свог карактера или природних способности, прилично успешни у уверавању других да прихвате Јеховин суверенитет и они су заиста благословљени због својих дела. Али код Јехове се не рачунају цифре. Уместо тога, рачуна се оно што искрено радимо да би обзнанили и поштовали његово име.
27 Понекад, резултати нису одмах видљиви. Наше дело може вршити снажан утицај на добро чак и када изгледа да нисмо толико продуктивни као други. Ову мисао је истакао мудри човек у Проповеднику 11:6: „Изјутра сеј семе своје, и у вече не дај да ти руке почивају; јер ти не знаш шта ће успети, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.“
28 Ако твоја срећа произлази из трајних, вредних ствари, а не из пролазних користи које нуди свет, и ако си уверен да ће Јеховино Краљевство ускоро обезбедити живот у изобиљу за све оне који му служе, и ако ти твоје околности омогућавају да потпуније учествујеш у говорењу другима о томе — да, тада ће ти пионирење пружити осећај постигнућа које ће те заиста учинити срећном особом.
6. „ХОЋУ ЛИ ПИОНИРИТИ ЛИ НЕ — ЗАР ТО НИЈЕ МОЈА ЛИЧНА СТВАР, ПОШТО ТО НИЈЕ ЗАХТЕВ ЗА ВЕЧНИ ЖИВОТ?“
29 Тачно је да пионирење не представља захтев за вечни живот. Али служити Богу потпуним срцем и целом душом јесте неопходно. А када већ говоримо о пионирењу, прикладно је начело из 2. Коринћанима 9:7 (Ча): „Свако нека даје како је у срцу одлучио, не од жалости или од морања; јер Бог воли радосног даваоца.“ Дакле када би други покушавали да одлуче да ли ти треба да пионириш, то би укључивало просуђивање твојих околности и твог срца, а то је нешто што ми људи немамо права да чинимо.
30 Очигледно је да је одлука на свакоме од нас лично шта ће урадити, у складу с мотивацијом свог срца и околностима. Павле пише: „Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога“ (Гал. 6:4).
31 Дакле, на питање ко треба да пионири, морамо се сложити с тим да само ти можеш одговорити. Али надамо се да ће ти информације које су овде дате помоћи да одмериш ову важну ствар у исправном светлу. Постоје неки показатељи који ти могу помоћи да дођеш до праве одлуке.
32 На пример, ако те јако привлачи „добар живот“ и желиш да си окружен материјалним поседима, тада ће те пионирење вероватно мало привлачити. Провести 90 сати месечно у делу прављења ученика и бринути се за друге одговорности у овом систему ствари изискује дух самопожртвованости. То не значи да пионири самоодрицањем покушавају да угоде Богу. За уравнотежене пионире није неопходно да дају ’све док не заболи‘. С друге стране, они не мисле да је болно давати.
33 Један други фактор који треба озбиљно да осмотриш, јесте да ли размишљаш о пионирењу из правих разлога, духовних разлога. Они који се прихвате ове службе, а не из духовних разлога често налазе да она ускоро губи своју привлачност. Због чињенице да је та служба посао они убрзо губе интересовање. На пример, ако неко пионири само зато што то његови најбољи пријатељи раде, он можда неће имати чврст темељ да настави с пионирењем.
34 Пионирење такође не треба некима да буде начин да се осећају супериорнијима у односу на друге који нису пионири. Имати овакво мишљење о себи значило би да особа приписује себи да она служи Богу целом душом а да други не служе. Било би опасно прихватити овакав став, као што то и Павле објављује: „Ко си ти који судиш туђему слузи? Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара“ (Римљ. 14:4).
35 С друге стране, ако си вољан да ставиш на прво место предност да помажеш другима да дођу до спознања Бога и његове намере, тада пионирење заслужује твоје озбиљно разматрање. Наравно, твоје околности треба да буду такве да можеш удовољити захтевима на тај начин што ћеш прилагодити своје ствари, чинећи потребне жртве.
36 Ако одуговлачиш само зато јер сумњаш у своје способности или зато што си несигуран у то шта ће ти будућност донети, тада ти можемо једино дати савет који Јехова даје онима који су спремни да му верују и врше свој део: „Окушајте ме... и видећете нећу ли уставе небеске отворити, нећу ли ја на вас обилан благослов излити“ (Мал. 3:10, 11).
Дакле, да ли је пионирење за тебе? Радујемо се заједно с тобом ако су ти ове информације омогућиле да кажеш — „Да, за мене је!“ И ако си одлучио да пионириш, можеш заиста да се радујеш овој врло радосној предности.