Рубрика питања

◼ Ко треба да упути молитву на скупштинском састанку?

Молитва у скупштини је важан део нашег обожавања. Заступати друге пред Јеховом је драгоцена предност и озбиљна одговорност. С обзиром на то колико је важна, старешине треба добро да просуде која браћа испуњавају услове да би упутили молитву на састанку. Крштена браћа која заступају скупштину треба да буду зреле хришћанске слуге познате по свом добром примеру и које скупштина поштује. Њихове богобојазне молитве пуне поштовања треба да одражавају добар однос с Јеховом Богом. Чланак „Молити се пред другима понизна срца“, у издању Куле стражаре од 15. маја 1986. (енгл.), наводи важна начела која су нарочито корисна онима који се јавно моле у корист скупштине.

Старешине не би дозволиле да молитву упути брат који је познат по сумњивом или неозбиљном понашању. Брат који је често мрзовољан или који има ту склоност да јавну молитву користи за изношење личних несугласица не би био изабран (1. Тим. 2:8). Чак и ако је неки тинејџер можда крштени брат, старешине ће морати да утврде да ли је духовно зрео да би се молио у корист скупштине (Дела 16:1, 2).

Понекад ће на састанцима за службу на терену, уколико нема ниједног способног брата који би заступао групу, можда бити потребно да молитву упути једна крштена сестра. Она треба да има одговарајуће покривало за главу. Ако на неким састанцима за службу највероватније неће бити способне браће, старешине треба да одреде једну способну сестру која ће водити састанак.

Уобичајено је да председавајући Састанка за јавност упути уводну молитву. Међутим, на другим скупштинским састанцима, када на располагању има више од неколицине способне браће, неко други а не брат који отвара састанак или коме је додељен последњи део може бити позван да упути уводну или закључну молитву. Било како било, брат који ће бити позван да се помоли на неком скупштинском састанку треба унапред да буде обавештен како би могао да размисли о ономе што ће казати. Онда може да упути једну смисаону, искрену молитву која ће бити примерена том састанку.

Такве молитве не треба да буду дугачке. Када брат упућује јавну молитву, обично ће се боље разумети ако стоји и ако се изражава довољно гласно и разговетно. То ће омогућити да сви присутни чују молитву и да на крају од срца кажу „Амин!“ (1. Лет. 16:36; 1. Кор. 14:16).