Рубрика питања

◼ Како се особи која је дуго времена неактивна може помоћи да поново испуњава услове за објавитеља добре вести?

Када једна неактивна особа пружа доказ да искрено жели да служи Јехови, то је разлог за радост (Лука 15:4-6). Особа је вероватно дозволила да противљење или животни притисци потисну њен лични студиј, присуствовање састанцима и учешће у служби на терену. Како јој се на најбољи начин може пружити лична помоћ да би духовно напредовала?

Сви треба да предузмемо иницијативу да је уверимо у нашу искрену хришћанску љубав. Старешине ће брзо проценити које су њене специфичне духовне потребе (Јак. 5:14, 15). Уколико је неактивност трајала кратко, помоћ једног искусног објавитеља може бити све што јој је потребно да би поново кренула у службу на терену. Међутим, уколико неактивна особа дуго није била повезана са скупштином, вероватно ће јој бити потребна већа помоћ. Да би изградила веру и цењење, може јој бити користан лични библијски студиј с неком прикладном публикацијом. У том случају, надгледник службе ће уредити да један способан објавитељ води студиј. (Јевр. 5:12-14; види Рубрику питања из Наше службе за Краљевство од новембра 1998.) Ако знаш некога коме је потребна таква помоћ, разговарај с надгледником службе у својој скупштини.

Пре него што се особа која је дуго била неактивна поново позове да учествује у служби, било би мудро да се двојица старешина састану с њом како би видели да ли испуњава услове за објавитеља Краљевства. Они ће следити процедуру сличну оној која се користи приликом састајања с новима који желе да испуне услове за објавитеље добре вести. (Види Кулу стражару од 1. априла 1989, страна 29.) Неактивни треба да има искрену жељу да преноси добру вест другима. Такође треба да удовољи основним захтевима који су изложени у књизи Наша служба на странама 98-9 и да редовно посећује скупштинске састанке.

Добра духовна рутина много ће помоћи повратнику да ојача и одржи свој драгоцени однос с Јеховом и да настави да ходи путем који води у вечни живот (Мат. 7:14; Јевр. 10:23-25). То што улаже „сав горљив труд“ и развија хришћанске особине које су постојане спречиће га да као хришћански ученик икада више постане ’било неактиван било бесплодан‘ (2. Петр. 1:5-8).