Да ли је то препрека проповедању?
1 Већина људи је доста запослена у свом животу. Јеховини сведоци су међу најзапосленијима — они проучавају Божју Реч, посећују скупштинске састанке и учествују у служби на терену. Поред тога, бринемо о световном послу, пословима око куће или школским задацима и многим другим одговорностима, а све то одузима време. То је посебно изазов за поглаваре породица.
2 У многим местима због неповољних економских услова поглавари домаћинстава можда морају да раде дуго и напорно како би зарадили за живот. Када им захтевни световни послови одузму већину времена и снаге, мало им остане за дело проповедања. Пошто имају обавезу да брину о материјалним потребама своје породице, неки можда мисле да у служби могу учествовати само у ограниченој мери (1. Тим. 5:8). Нема сумње да су данас многи притисци повезани с прибављањем потрепштина за живот. Али световни посао не мора да постане препрека проповедању добре вести (Мар. 13:10). Стога би требало реално да испитамо ситуацију у којој се налазимо.
3 Због тога што се сцена света стално мења, поглавар породице може тежити ка томе да ради прековремено, с циљем да стекне материјалне резерве за изненадне кризе (1. Кор. 7:31). Иако можда изгледа да ће више световног посла пружити више материјалних ствари или додатне прилике за рекреацију и забаву, да ли ће породица бити срећнија и задовољнија ако све то добије на уштрб времена које би утрошила на духовне тежње и редовно посећивање састанака? Сигурно бисмо желели да избегавамо било шта што би угрозило нашу духовност. Мудро је да пазимо на Исусов савет да ’скупљамо себи благо на небу‘ и да будемо ’богати пред Богом‘ (Мат. 6:19-21; Лука 12:15-21).
4 Најпре тражи интересе Краљевства. Исус је поучавао своје следбенике да духовне ствари стављају испред свега осталог. Он их је подстицао: „Никада немојте да се бринете и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или: ’Шта ћемо пити?‘ или: ’Шта ћемо обући?‘“ Зашто им је то рекао? Он је објаснио: „Јер ваш небески Отац зна да вам је све то потребно.“ Ако смо заиста уверени у то, ништа нас неће спречити да чинимо оно што је Исус даље рекао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго [потребне материјалне ствари] додати.“ Бог ће се постарати за то! (Мат. 6:31-33). Ово сигурно није време да нас омета прекомерна забринутост око зарађивања за живот нити жеља да будемо удобно ситуирани у систему ствари који ће ускоро проћи (1. Петр. 5:7; 1. Јов. 2:15-17).
5 Основна сврха световног посла јесте да човек удовољи својим материјалним потребама. Али колико нам је потребно? Апостол Павле је писао: „Кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме.“ Да ли покушавамо да стекнемо више од тога? Ако покушавамо, можда ћемо пожњети последице на које је Павле упозорио: „Они који су одлучили да се обогате падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст“ (1. Тим. 6:8, 9; Мат. 6:24; Лука 14:33). Како можемо знати да ли нас ометају прекомерне жеље?
6 Ако због својих световних тежњи имамо само минимално учешће у служби на терену или ако пропуштамо да увидимо потребу да се жртвујемо зарад добре вести, онда је потребно да изменимо своје приоритете (Јевр. 13:15, 16). Скромнији начин живота ће нам много помоћи да одстранимо ову препреку нашем проповедању. Када се ради о трошењу нашег времена и енергије, интереси Краљевства увек треба да буду најважнија ствар.
7 Труд који није узалудан. Павлове речи нас храбре да увек будемо „богато запослени у Господовом делу, знајући да [наш] труд у Господу није узалудан“ (1. Кор. 15:58). Најважније ’Господово дело‘ јесте проповедање о Краљевству и стварање ученика (Мат. 24:14; 28:19, 20). Да бисмо имали што је могуће веће учешће, сваке седмице треба да одредимо време за службу на терену и да се трудимо да то време не користимо ни за шта друго (Еф. 5:15-17). Онда ни световни посао нити било шта друго неће постати препрека нашој служби.
8 Када смо спремни да с другима делимо библијске истине, ми доживљавамо већу срећу која произлази из давања (Дела 20:35). Када тежимо ка делу проповедања о Краљевству, с поуздањем можемо гледати у будућност, „јер Бог није неправедан да заборави [наше] дело и љубав коју [смо] показали према његовом имену“ (Јевр. 6:10).