Буди задовољан оним што имаш
1 Писмо нас саветује да се бринемо за материјалне потребе свог домаћинства, али то не треба да нам постане најважнија ствар у животу. Духовне ствари морају бити на првом месту (Мат. 6:33; 1. Тим. 5:8). Изазов је наћи равнотежу у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тим. 3:1). Шта ће нам помоћи да у томе успемо?
2 Усвојити библијско гледиште. Божја Реч нас упозорава да тежња за богатством може проузроковати духовну пропаст (Проп. 5:9; Мат. 13:22; 1. Тим. 6:9, 10). У овом пресудном времену, за свакога од нас било би катастрофално да се толико заокупи световним запослењем или бригама око новца, тако да духовне активности — састанке, студиј и службу — потисне на друго место у животу (Лука 21:34-36). Насупрот томе, Библија саветује: „Кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тим. 6:7, 8).
3 То не значи да се од хришћана захтева да сами себи намећу сиромаштво. Али то нам помаже да увидимо које су наше стварне материјалне потребе — храна, одећа и адекватан кров над главом. Ако имамо оно што је неопходно за живот, не треба да се упуштамо у бескрајну тежњу за бољим животним стандардом. Када размишљамо о томе да нешто купимо или да прихватимо неки додатни посао, било би добро да се запитамо: ’Да ли ми је то стварно потребно?‘ То ће нам помоћи да следимо надахнути савет: „Нека у вашем начину живота не буде љубави према новцу, и будите задовољни оним што имате“ (Јевр. 13:5).
4 Јехова ће нас благословити ако будемо имали поверења у њега (Посл. 3:5, 6). Иако морамо напорно да радимо да бисмо прибавили свакодневне потрепштине, ми се у животу не усредсређујемо на те ствари. Без обзира да ли имамо мало или много, ми се уздамо у Јехову да ће се он побринути за наше потребе (Фил. 4:11-13). Бог ће бити задовољан нама и то ће нам уз многе друге благослове донети радост.
5 Опонашај веру других. Једна самохрана мајка која је одгајала своју ћерку на путу истине, постепено је поједностављивала свој живот. Иако је живела у удобној кући, преселила се у једну мању кућу, а касније у стан. То јој је омогућило да ради скраћено радно време како би више времена посветила служби. Кад јој је ћерка одрасла и удала се, мајка се рано пензионисала, иако је то подразумевало даљње смањење прихода. Нашој сестри је ово седма година опште пионирске службе и она не жали што је жртвовала материјалне ствари да би интересе Краљевства ставила на прво место у животу.
6 Један старешина и његова супруга су много година били пионири, а истовремено су одгајали троје деце. Они су као породица научили како да удовоље својим потребама, а не жељама. Тај брат коментарише: „Морали смо да живимо једноставније. Иако нам је понекад било тешко, Јехова се увек бринуо да имамо оно што нам је било потребно... Када видим како моја породица на прво место ставља интересе Краљевства, имам осећај да је све онако како би требало да буде, и имам осећај да смо успели.“ Његова супруга додаје: „Када [свог супруга] видим како је заокупљен духовним стварима, осећам дубоко унутрашње задовољство.“ И деци је драго што су њихови родитељи одлучили да служе Јехови пуновремено.
7 Свима онима који изаберу да на такав начин покажу оданост Богу уместо да теже ка материјалним стварима, Библија обећава благослове како сада тако и у животу који ће доћи (1. Тим. 4:8).