Буди ефикасан у комуникацији!
1 Да бисмо извршили налог да проповедамо и стварамо ученике, морамо преносити информације другима (Мат. 24:14; 28:19, 20). Комуникација може представљати изазов чак и међу пријатељима. Шта нам може помоћи у преношењу добре вести непознатим особама?
2 Од странца до пријатеља. Пробај да се ставиш на место оних које срећеш у служби. У данашњем свету је разумљиво да неко буде сумњичав према странцима, или чак да их се плаши. То може отежавати комуникацију. Како можеш савладати првобитно зазирање оних на које наилазиш? Пре него што било шта кажемо, један начин на који комуницирамо јесте путем наше скромне појаве. Наша уредна одећа и достојанствено држање помажу да се умање страхови (1. Тим. 2:9, 10).
3 Још једна помоћ у комуникацији јесте опуштен, пријатељски наступ. То олакшава да се други опусте и да буду спремнији да слушају. За тако нешто је неопходна добра припрема. Опуштенији смо када тачно знамо шта хоћемо да кажемо, а та наша опуштеност може привући друге нашој поруци. Једна жена је овако рекла о посети једне наше сестре: „Оно чега се сећам везано за њено насмејано лице јесте мир. То ме је заинтригирало.“ Жена је захваљујући томе слушала добру вест.
4 Особине које привлаче. Потребно је искрено се лично занимати за друге (Фил. 2:4). Један начин да то покажемо је да не водимо главну реч у разговору. На крају крајева, комуникација укључује и слушање. Када позовемо своје саговорнике да се изјасне и када са занимањем саслушамо шта кажу, они осећају да бринемо о њима. Зато, када твоји саговорници говоре, немој гледати да се што пре вратиш на презентацију коју си припремио. Похвали их ако то стварно можеш и настој да се надовежеш на оно што они говоре. Ако њихове изјаве откривају оно што им лежи на срцу, прилагоди своју презентацију тако да одговара њиховим бригама.
5 Скромност и понизност поспешују добру комуникацију (Посл. 11:2; Дела 20:19). Људи су били привучени Исусу зато што је био „благе нарави и понизна срца“ (Мат. 11:29). С друге стране, уображеност одбија. Зато, иако смо чврсто уверени да имамо истину, ми мудро избегавамо да говоримо на догматичан начин.
6 Шта ако су изјаве дотичне особе одраз веровања која нису у складу с библијским учењима? Да ли обавезно морамо да је исправимо? Да, у догледно време, али не морамо то настојати приликом првог разговора. Обично је добро да се надовежемо на идеје које су нам заједничке пре него што изнесемо библијска учења која би саговорнику можда било тешко да прихвати. За то су потребни стрпљивост и тактичност. Павле је оставио одличан пример у томе када је сведочио ареопашким судијама (Дела 17:18, 22-31).
7 Изнад свега, за успешну комуникацију биће нам од помоћи несебична љубав. Попут Исуса, морамо осећати сажаљење према људима који су „измучени и расејани као овце без пастира“ (Мат. 9:36). То нас подстиче да им донесемо добру вест и да им помогнемо да крену путем који води у живот. Наша порука је порука љубави — зато је и даље преносимо с љубављу. Тиме опонашамо Јехову Бога и Исуса Христа — који су на пољу комуникације најистакнутији у свемиру.