Покажи захвалност
1 Иако живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, имамо бројне разлоге да будемо захвални Јехови (2. Тим. 3:1). Најважнији разлог за захвалност јесте драгоцена жртва његовог Сина (Јов. 3:16). Надаље, док припадници криве религије гладују у духовном погледу, ми уживамо у изобиљу духовне хране (Иса. 65:13). Припадамо светом раширеном братству и имамо предност да учествујемо у узбудљивом ширењу правог обожавања (Иса. 2:3, 4; 60:4-10, 22). Како можемо показати захвалност Јехови за благослове које излива на нас? (Кол. 3:15, 17).
2 Радосно служећи целим срцем. Кад је говорио о давању материјалних средстава, апостол Павле је написао: „Бог воли веселог даваоца“ (2. Кор. 9:7). Ово начело се примењује и на нашу службу Богу. Захвалност се огледа у нашем одушевљењу за истину, у томе што смо радосни на хришћанским састанцима, ревни у служби на терену и што радосно вршимо Божју вољу (Пс. 107:21, 22; 119:14; 122:1; Римљ. 12:8, 11).
3 У Закону који је био дат древном Израелу, за неке приносе није била прописана тачно одређена количина. Сваки обожавалац је могао да покаже захвалност тако што би прилагао ’према благослову који му је уделио Јехова‘ (П. зак. 16:16, 17). Слично томе, и у данашње време, срце пуно захвалности подстаћи ће нас да у делу проповедања о Краљевству и стварања ученика учествујемо колико год нам дозвољавају наше околности. Летњи месеци често пружају додатне прилике да покажемо своју захвалност. Неки користе годишњи одмор или школски распуст, као и то што су дани дужи како би више учествовали у служби на терену, можда чак као помоћни пионири. Можеш ли и ти овог лета повећати учешће у служби?
4 Обилујући захваљивањем. Молитва је веома важан начин да изразимо захвалност Јехови (1. Сол. 5:17, 18). Божја Реч нас подстиче да ’обилујемо вером у захваљивању‘ (Кол. 2:7). Чак и када смо веома запослени или смо под притиском, наше молитве треба да су свакодневно прожете захваљивањем (Фил. 4:6). Да, својом службом, као и молитвама, будимо ’богати многим изразима захвалности Богу‘ (2. Кор. 9:12).