Наша служба — дело којим показујемо саосећање
1 Исус је приметио да су људи који су слушали његову поруку били „измучени и расејани као овце без пастира“ (Мат. 9:36). Увиђавно и с љубављу поучавао их је Јеховиним мерилима, пружао им утеху и саосећајно се бринуо за њихове духовне потребе. Када размишљамо о ономе што је Исус радио, ми учимо да мислимо и осећамо попут њега, а саосећање које је он показивао постаје очигледно и у нашој служби.
2 Размисли на тренутак о томе како је Исус реаговао када су му прилазили људи који су очајнички тражили помоћ (Лука 5:12, 13; 8:43-48). Био је пажљив према онима који су имали посебне потребе (Мар. 7:31-35). Разумео је туђа осећања и показивао заинтересованост за друге. Није процењивао људе по спољашњости (Лука 7:36-40). Заиста, Исус је савршено одражавао дубоко саосећање нашег Бога.
3 „Сажали се“. Исус није обављао своју службу само из пуког осећаја обавезе. Он се ’сажалио‘ на људе (Мар. 6:34). Слично томе, и ми данас настојимо да спасемо драгоцене животе, а не само да пренесемо неку поруку. Зато се труди да разумеш зашто људи реагују на одређен начин. Зашто су забринути или презаузети? Да ли су их запоставили или завели лажни духовни пастири? Наше истинско занимање за њих може их покренути да саслушају добру вест (2. Кор. 6:4, 6).
4 Саосећање дира срце. Да то прикажемо: Једна жена је трагично изгубила тромесечну бебу. Када су је посетиле две Сведокиње, позвала их је унутра с намером да оповргне њихове аргументе о томе зашто Бог допушта патњу. Међутим, та жена је касније рекла: „Слушале су ме с пуно саосећања. Када су пошле, осећала сам се толико боље да сам пристала да ме поново посете.“ Да ли настојиш да покажеш саосећање према свакоме на кога наиђеш у служби?
5 Ако смо саосећајни, моћи ћемо да пружимо праву утеху другима. На тај начин славимо Јехову, ’Оца нежних милосрђа‘ (2. Кор. 1:3).