„Срећан је човек који истраје у кушњи“
1 Сви хришћани морају да се суоче с кушњама (2. Тим. 3:12). Кушње се могу јавити у виду болести, финансијских потешкоћа, искушења, прогонства или на многе друге начине. Сатана се служи различитим кушњама да би нас навео да успоримо, запоставимо своју службу или чак престанемо служити Богу (Јов 1:9-11). На који начин истрајност у кушњама води до среће? (2. Петр. 2:9).
2 Припреми се за кушње. Јехова нам је дао своју Реч истине у којој се налази и извештај о Исусовом животу и учењима. Када слушамо Исусове речи и извршавамо их, ми полажемо чврст темељ и тако се припремамо за недаће (Лука 6:47-49). Снагу добијамо и на друге начине — преко браће и сестара у скупштини, скупштинских састанака и библијске литературе коју пружа верни и разборити роб. Бог нам великодушно омогућава и да му се увек обратимо у молитви (Мат. 6:13).
3 Јехова нам је пружио и наду. Када развијамо јаку веру у Јеховина обећања, наша нада постаје „сигурно и чврсто сидро душе“ (Јевр. 6:19). У библијска времена, бродови никада нису напуштали луку без сидра, чак ни по лепом времену. Ако би изненада наишла олуја, спуштено сидро би могло сачувати брод од тога да буде бачен на стеновиту обалу. Слично томе, ако сада развијамо веру у Божја обећања, бићемо постојани у невољама. Кушње могу настати потпуно неочекивано. Иако је у Листри најпре добро прихваћено оно што су Павле и Варнава проповедали, ситуација се брзо променила када су тамо стигли Јевреји који су се противили (Дела 14:8-19).
4 Истрајност води до среће. Када и даље проповедамо упркос противљењу, то нам доноси унутрашњи мир. Радује нас што смо достојни да поднесемо срамоту због Христа (Дела 5:40, 41). Истрајност у кушњи помаже нам да, поред те особине, у већој мери развијамо понизност и послушност (П. зак. 8:16; Јевр. 5:8; Јак. 1:2, 3). Када смо истрајни, учимо да се ослањамо на Јехову, уздамо у његова обећања и да од њега тражимо заштиту (Посл. 18:10).
5 Ми знамо да су кушње привремене (2. Кор. 4:17, 18). Оне нам пружају прилике да покажемо дубину своје љубави према Јехови. Када истрајемо у њима, можемо дати одговор на Сатанине оптужбе. Зато се ми не предајемо! „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер кад буде прокушан, примиће награду — живот“ (Јак. 1:12).