Напредуј као објавитељ
1 Нашем небеском Оцу је угодно када његове слуге духовно напредују. То подразумева да напредујемо као зрели и делотворни проповедници добре вести. Павле је подстицао Тимотеја који је био надгледник да се посвети читању и поучавању како би његов напредак био очигледан (1. Тим. 4:13-15). Чак и ако смо искусни објавитељи, свако од нас треба да настоји да побољша квалитет своје службе.
2 Постави личне циљеве. За напредак је потребно да се поставе лични циљеви. Који су неки циљеви које можемо поставити? Можемо се потрудити да постанемо вештији у коришћењу нашег духовног мача, Библије (Еф. 6:17). Можда постоји вид службе у ком треба да се побољшамо, као што је сведочење на улици, телефоном или на пословном подручју. Можда можемо радити на томе да будемо делотворнији на накнадним посетама. Још један одличан циљ може бити да се побољшамо у започињању и вођењу библијских студија.
3 Помоћ у напретку. Скупштински састанци, посебно Теократска школа проповедања и Поучавање за хришћанску службу, осмишљени су да нам помогну да напредујемо као објавитељи. Што више труда улажемо у то да се припремамо за те састанке и долазимо на њих, као и да применимо савете које на њима добијамо, то ћемо имати више користи од њих (2. Кор. 9:6).
4 Такође треба да једни другима помажемо у напретку (Посл. 27:17). Када пажљиво слушамо уводе објавитеља с којима сарађујемо у служби, то ће нам помоћи да се побољшамо. Поред тога, надгледник групе за разматрање књиге може организовати да добијемо личну помоћ. Какав је само благослов да нам један искусан пионир или други објавитељ помаже да будемо делотворнији и радоснији у служби! Да ли смо добили новог објавитеља у нашој групи за разматрање књиге? Можда можемо први прићи и позвати га да сарађује с нама.
5 Служба проповедања је најважније дело које се данас обавља. Док приносимо Јехови своју „жртву хвале“, желимо да му дамо најбоље од себе (Јевр. 13:15). Ако се трудимо да напредујемо у проповедању, бићемо радници ’који немају чега да се стиде, који се исправно служе речју истине‘ (2. Тим. 2:15).