Нека вам узор буду пророци — Михеј
1. Шта се Михеј вероватно питао и зашто оно што је проповедао нису биле само празне речи?
1 ’Када ће напокон доћи крај овог света?‘ Вероватно се то исто питао и пророк Михеј док је краљевствима Израела и Јуде објављивао Јеховину поруку осуде. Али оно што је Михеј проповедао нису биле само празне речи. Године 740. пре н. е., док је Михеј још био жив, испунило се Јеховино пророчанство о Самарији (Мих. 1:6, 7). Јерусалим је био уништен 607. пре н. е. (Мих. 3:12). Како се и ми можемо угледати на Михеја док очекујемо извршење Јеховиних пресуда у наше време?
2. Зашто треба да будемо стрпљиви док ишчекујемо Јеховин дан и шта ће нам помоћи у томе?
2 Будимо стрпљиви. Михеј је написао: „Ја ћу на Јехову гледати. Спремно ћу чекати Бога свог спасења“ (Мих. 7:7). Наравно, Михеј није само чекао да дође крај. Вредно је радио као Јеховин пророк. И наша ’дела треба да буду света и да се по њима види да смо одани Богу‘ док ишчекујемо Јеховин дан (2. Петр. 3:11, 12). Захваљујући Јеховином стрпљењу људи још увек имају времена да се покају (2. Петр. 3:9). Зато треба озбиљно да схватимо библијски савет који каже да нам узор што се тиче стрпљења буду пророци (Јак. 5:10).
3. Зашто треба да молимо Јехову за свети дух?
3 Тражимо снагу од Јехове. Михеј је имао тежак задатак и зато се молио Јехови да му да снаге да уради то што треба (Мих. 3:8). Није случајно што нам Јехова у својој Речи каже да тражимо снагу од њега. Он великодушно помаже онима који су уморни да испуне своје теократске одговорности (Пс. 84:5, 7; Ис. 40:28-31). Да ли си и ти лично осетио како ти Јехова помаже док му служиш? Да ли се редовно молиш Јехови да ти помогне својим светим духом? (Лука 11:13).
4. Зашто је Михеј одличан пример за нас?
4 Михеј је током целог свог живота јасно показао да му је вршење Јеховине воље најважније. Чврсто је одлучио да остане веран Јехови иако су људи око њега били искварени. Слично томе, и наша вера је сваког дана на испиту. Зато не дозволимо ничему да нас спречи да ходимо „у име Јехове, нашег Бога, довека, у сву вечност“ (Мих. 4:5).