Самосавладавање – неопходно да бисмо угодили Богу

„Када је један мој рођак почео да се свађа са мном, зграбио сам га за гушу и почео да га давим. Хтео сам да га убијем“ (Пол).

„Код куће сам имао обичај да планем за сваку ситницу. Ломио сам намештај, играчке и шта год бих дохватио“ (Марко).

Већина нас не иде у такве крајности. Па ипак, свима нам је понекад тешко да се савладамо. Главни разлог је што смо сви наследили грех од првог човека Адама (Римљ. 5:12). Неки, попут Пола и Марка, не умеју да обуздају своју нарав. Другима је можда тешко да контролишу своје мисли. Они стално размишљају о ономе чега се плаше и што их обесхрабрује. Осим тога, некима је тешко да се одупру неисправним поривима, на пример, да почине сексуални неморал, да се опијају или дрогирају.

Они који не контролишу своје мисли, жеље и поступке могу упропастити свој живот. Али како да спречимо да се то догоди нама? Тако што ћемо развијати самосавладавање. У томе ће нам помоћи одговори на три питања: (1) Шта је самосавладавање? (2) Зашто је неопходно? (3) Како можемо развијати ову особину која је део плода духа? (Гал. 5:22, 23). Затим ћемо видети шта можемо урадити у ситуацијама када не успемо да се савладамо.

ШТА ЈЕ САМОСАВЛАДАВАЊЕ?

Они који умеју да се савладају нису импулсивни. Они пазе да не кажу или ураде нешто што се не допада Богу.

Од Исуса можемо научити шта је самосавладавање. Библија каже: „Када су га вређали, није узвраћао увредом. Када је патио, није претио, него се препустио ономе који праведно суди“ (1. Петр. 2:23). Исус је на мученичком стубу показао самосавладавање док су га противници исмевали (Мат. 27:39-44). У једној ранијој прилици, није дозволио да га испровоцирају непријатељски настројене верске вође које су својим питањима хтеле да га ухвате у замку (Мат. 22:15-22). Такође нам је оставио изванредан пример када су неки бесни Јудејци хтели да га каменују. Није им узвратио истом мером, већ се „сакрио и изашао из храма“ (Јов. 8:57-59).

Можемо ли поступати попут Исуса? У извесној мери можемо. Апостол Петар је написао: „Христ [ је] пропатио за вас и оставио вам пример како да у свему идете његовим стопама“ (1. Петр. 2:21). Иако смо несавршени, можемо следити Исусов пример и показивати самосавладавање. Зашто је то неопходно?

ЗАШТО ЈЕ САМОСАВЛАДАВАЊЕ НЕОПХОДНО?

Самосавладавање нам је потребно да бисмо угодили Јехови. Чак и ако му годинама верно служимо, могли бисмо нарушити пријатељство с њим ако не пазимо шта говоримо и радимо.

Узмимо за пример Мојсија, који је у своје време био „најкроткији човек на земљи“ (Бр. 12:3). Након што је деценијама стрпљиво слушао Израелце како гунђају, у једном тренутку је изгубио контролу над собом. Разбеснео се када се народ поново жалио што нема воде. Грубо им се обратио: „Слушајте бунтовници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?“ (Бр. 20:2-11).

Мојсије није показао самосавладавање. Није приписао Јехови заслугу за то што је чудом обезбедио воду за народ (Пс. 106:32, 33). Због тога му Јехова није дозволио да уђе у Обећану земљу (Бр. 20:12). Мојсије је вероватно до краја живота жалио због тога што је изгубио стрпљење (Пон. зак. 3:23-27).

Шта ми учимо из тога? Чак и ако смо дуго у истини, никада не треба с непоштовањем да се обраћамо онима који нам иду на живце или који у нечему греше (Еф. 4:32; Кол. 3:12). Истина је да нам с годинама може бити све теже да будемо стрпљиви. Али сетимо се Мојсија. Никако не бисмо желели да нарушимо репутацију коју смо годинама градили пред Богом због тога што у некој ситуацији нисмо успели да се савладамо. Како можемо развијати ову веома важну особину?

КАКО РАЗВИЈАТИ САМОСАВЛАДАВАЊЕ?

Моли се за свети дух. Зашто? Зато што је самосавладавање део плода Божјег духа, а Јехова тај дух даје онима који га моле за то (Лука 11:13). Путем свог духа, Јехова нам може дати снагу која нам је потребна (Фил. 4:13). Он нам такође може помоћи да развијамо љубав и друге особине које су плод духа због чега ће нам бити лакше да се савладавамо (1. Кор. 13:5).

Чувај се свега што би ти могло отежати да се савладаш. На пример, немој посећивати интернет сајтове са неприкладним садржајима нити учествовати у забави која истиче оно што је неисправно (Еф. 5:3, 4). У ствари, морамо се клонити свега што би нас могло довести у искушење да учинимо нешто лоше (Посл. 22:3; 1. Кор. 6:12). На пример, неко коме је тешко да се одупре неисправним сексуалним жељама можда уопште неће читати књиге или гледати филмове с романтичном тематиком.

Можда нам је тешко да применимо тај савет. Међутим, ако дамо све од себе, Јехова ће нам дати снагу која нам је потребна да се савладамо (2. Петр. 1:5-8). Помоћи ће нам да контролишемо мисли, речи и поступке. Доказ тога су Пол и Марко, које смо на почетку споменули, јер су научили да обуздају своју насилну нарав. Погледајмо и пример једног брата који је често губио живце у саобраћају и чак се свађао с другим возачима. Шта је он предузео? „Горљиво сам се молио сваког дана. Проучавао сам чланке о самосавладавању и памтио корисне библијске стихове. Иако на томе радим већ годинама, и даље ми значи да сваког дана себи поставим циљ да останем смирен. Осим тога, кад негде идем, крећем на време како не бих журио.“

АКО НЕ УСПЕШ ДА СЕ САВЛАДАШ

Некада нећемо успети да се савладамо. Када се то догоди можда ће нас бити срамота да се обратимо Јехови у молитви. Али тада је најважније да се молимо. Зато се одмах помоли Јехови. Моли га за опроштај, тражи његову помоћ и буди решен да не поновиш исту грешку (Пс. 51:9-11). Јехова се неће оглушити о твоју искрену молитву (Пс. 102:17). Апостол Јован нас подсећа да нас крв Божјег сина „чисти [...] од сваког греха“ (1. Јов. 1:7; 2:1; Пс. 86:5). Имај на уму да Јехова својим слугама каже да увек буду спремни да опросте. Зато можемо бити уверени да ће и он нама опростити (Мат. 18:21, 22; Кол. 3:13).

Јехова је био разочаран када је Мојсије пропустио да се савлада у пустињи, али му је опростио. Божја Реч говори о Мојсију као о изванредном примеру вере (Пон. зак. 34:10; Јевр. 11:24-28). Јехова није дозволио Мојсију да уђе у Обећану земљу, али ће му дозволити да вечно живи у рају на земљи. И ми можемо добити вечни живот ако се и даље трудимо да показујемо самосавладавање (1. Кор. 9:25).