„Сада волим службу!“

ИЗГУБИЛА САМ РАДОСТ

Нажалост, кад сам ушла у пубертет, почела сам да се удаљавам од Јехове. Чинило ми се да други у школи имају неограничену слободу и мислила сам да нешто пропуштам. Имала сам осећај да ме родитељи и библијска мерила превише ограничавају, па ми је служење Јехови постало терет. И даље сам веровала да Јехова постоји, али више нисам била блиска с њим.

У службу сам ишла тек толико да не постанем неактивна. Пошто се нисам припремала, било ми је тешко да започнем и водим разговор. Због тога ништа нисам постизала у служби и више нисам уживала у њој. Почела сам да се питам: „Како неко може ово да ради сваке седмице, сваког месеца?“

Када сам имала 17 година, хтела сам да будем потпуно независна. Зато сам отишла од куће и преселила се у Аустралију. То је мојим родитељима тешко пало. Били су забринути, али су се надали да ћу наставити да служим Јехови.

У Аустралији сам још више духовно ослабила. Почела сам да пропуштам састанке. Дружила сам се с младима којима, као и мени, није био проблем да једно вече буду на састанку, а следеће вече да излазе у ноћне клубове и пију. Сада разумем да сам једном ногом била у истини, а другом у свету, али нигде нисам могла да пронађем себе.

НЕОЧЕКИВАНА АЛИ ВАЖНА ЛЕКЦИЈА

Око две године касније упознала сам једну сестру која није ни била свесна тога да ме је подстакла да размишљам о свом животу. Становала сам са још четири неудате сестре и позвале смо покрајинског надгледника и његову жену Тамару да буду код нас недељу дана. Док је њен муж имао обавезе у скупштини, Тамара се дружила с нама. Стварно ми је било лепо у њеном друштву. Била је пуна разумевања и лако је могло да се прича с њом. Нисам могла да верујем да неко ко је толико посвећен служби може да буде тако интересантан.

Тамара је зрачила радошћу. Њена љубав према истини и служби је била заразна. Уживала је да чини све што може за Јехову, док сам му ја давала само мрвице. Била је тако срећна и позитивна и то је оставило снажан утисак на мене. Њен пример ме је навео да размишљам о важној библијској истини: Јехова жели да му свако од нас радосно служи (Пс. 100:2).

ПОНОВО САМ ЗАВОЛЕЛА СЛУЖБУ

Хтела сам да и ја будем радосна као Тамара. Међутим, морала сам да направим велике промене. Требало ми је време да то постигнем, али сам ишла корак по корак. Почела сам да се припремам за службу и с времена на време сам била помоћни пионир. Пошто сам више користила Библију у служби, почела сам да уживам у њој. Убрзо сам сваког месеца била помоћни пионир.

Почела сам да се дружим с браћом и сестрама различитих година који су били духовно зрели и уживали су у служењу Јехови. Њихов добар пример ми је помогао да схватим шта треба да ми буде најважније у животу и да почнем да редовно читам и проучавам Библију. Све више сам уживала у служби и на крају сам постала стални пионир. Први пут после толико година сам била срећна и испуњена и осећала сам да ми је место у скупштини.

ДОЖИВОТНИ САРАДНИК У ПИОНИРСКОЈ СЛУЖБИ

Годину дана касније, упознала сам Алекса, доброг и искреног брата који је волео Јехову и службу. Био је слуга помоћник и шест година је служио као пионир. Такође је неко време служио у Малавију по потреби. Тамо се дружио с мисионарима који су позитивно утицали на њега и подстакли га да служење Јехови и даље ставља на прво место у животу.

Алекс и ја смо се венчали 2003. и све до данас смо у пуновременој служби. Много тога смо научили и Јехова нас је благословио на безброј начина.

ЈОШ ВЕЋИ БЛАГОСЛОВИ

На наше изненађење, 2009. смо позвани да служимо као мисионари у Источном Тимору, малој земљи у Малајском архипелагу. Били смо одушевљени, али и помало уплашени. Пет месеци касније смо стигли у главни град Дили.

То је била велика промена за нас. Требало је да се навикнемо на нову културу, језик, храну и животне услове. У служби смо често наилазили на људе који су били врло сиромашни, слабо образовани и угњетавани. Видели смо многе који су због рата и насиља носили физичке и емоционалне ожиљке.a

Служба је била фантастична! На пример, наишла сам на једну тринаестогодишњу девојчицу Маријуb. Мајка јој је умрла неколико година пре тога, а оца је ретко виђала. Попут многе деце тог узраста, Марија није имала никакав циљ у животу. Сећам се како је једном плакала и причала ми како се осећа, али је ништа нисам разумела јер још нисам савладала њен језик. Молила сам се Јехови да ми помогне да је утешим и затим сам јој прочитала неке библијске стихове. Током наредних неколико година, видела сам како Марија захваљујући истини мења своје ставове, свој изглед и цео свој живот. На крају се крстила и сада она проучава Библију с другима. Данас Марија има велику духовну породицу која је много воли.

Јехова благосиља проповедање у Источном Тимору. Иако је већина објавитеља крштена у последњих 10 година, многи од њих су пионири, слуге помоћници или старешине. Неки служе у истуреном преводилачком одељењу и преводе духовну храну на локалне језике. Много сам радосна кад их чујем како певају на састанцима, кад видим њихова насмејана лица и посматрам како духовно напредују.

НЕ БИХ МОГЛА ДА ЗАМИСЛИМ ЛЕПШИ ЖИВОТ

У Источном Тимору се живи доста другачије него у Аустралији, али не бих могла да замислим лепши живот. Понекад смо путовали минибусом препуним људи који су носили сушену рибу и гомиле поврћа с пијаце. Водили смо библијске курсеве у претоплим кућицама са земљаним подом, док су око нас шетале кокошке. Али без обзира на све то, често ми је пролазило кроз главу: „Ово је сјајно!“

Много сам захвална родитељима који су дали све од себе да ме поуче Јеховиним мерилима и били уз мене чак и током бурних тинејџерских година. И на мене се могу применити Пословице 22:6. Мама и тата су поносни на Алекса и мене и срећни су што служимо Јехови. Нас двоје смо од 2016. у покрајинској служби на подручју које надгледа подружница за Аустралазију.

Не могу да верујем да ми је служба проповедања раније представљала терет. Сада волим службу! Схватила сам да ћемо, шта год нам се дешава у животу, бити истински срећни само ако целим срцем служимо Богу. Зато су ми последњих 18 година, колико служим Јехови са Алексом, најлепше у животу. Сада разумем зашто је Давид рекао Јехови: „Радоваће се сви којима си ти уточиште, довека ће радосно клицати [...] Веселиће се они који воле твоје име“ (Пс. 5:11).