Питања читалаца

Ко је „жена“ из Исаије 60:1 и у ком смислу она „устаје“ и „светли“?

У Исаији 60:1 пише: „Устани, жено, засветли, јер је дошла твоја светлост. Обасјава те Јеховина слава.“ Из контекста се види да је та „жена“ била Сион, то јест Јерусалим, главни град Јуде у то време (Ис. 60:14; 62:1, 2).a Тај град представља цео израелски народ. Сада се јављају два питања. Прво, када и како је Јерусалим устао и засветлио у духовном погледу? Друго, да ли Исаијине речи имају веће испуњење?

Када и како је Јерусалим устао и засветлио у духовном погледу? Јерусалим и храм су били у рушевинама током 70-годишњег изгнанства Јевреја у Вавилону. Али кад су Међани и Персијанци освојили Вавилон, Израелци из целог Вавилонског царства могли су слободно да се врате у своју отаџбину и обнове праву религију (Језд. 1:1-4). Почевши од 537. пре н. е., преостали од 12 израелских племена су то и урадили (Ис. 60:4). Почели су да приносе жртве Јехови, славе празнике које је он прописао и граде храм (Језд. 3:1-4, 7-11; 6:16-22). Јеховина слава је опет обасјала Јерусалим, то јест Божји народ. Захваљујући томе, постали су извор просветљења осталим народима, који су били у духовној тами.

Међутим, Исаијина пророчанства о обнови су се на древном Јерусалиму испунила само делимично. Већина Израелаца није остала послушна Богу (Нем. 13:27; Мал. 1:6-8; 2:13, 14; Мат. 15:7-9). Касније су чак одбацили Месију, Исуса Христа (Мат. 27:1, 2). Зато су Јерусалим и храм поново били уништени 70. године.

Јехова је прорекао тај трагичан исход (Дан. 9:24-27). Јасно је да није ни било предвиђено да се сва пророчанства о обнови, записана у 60. поглављу Исаије, испуне на Јерусалиму.

Да ли Исаијине речи имају веће испуњење? Имају, али се односе на другу симболичну жену, која се назива „горњи Јерусалим“. Апостол Павле је за њу написао: „Она је наша мајка“ (Гал. 4:26). Горњи Јерусалим је небески део Божје организације и састоји се од верних духовних створења. Њена деца су Исус и 144 000 духом помазаних хришћана, који су попут Павла позвани да живе на небу. Помазани хришћани су „свети народ“, „Израел Божји“ (1. Петр. 2:9; Гал. 6:16).

Како је горњи Јерусалим „устао“ и „засветлио“? Преко своје помазане деце на земљи. Упореди оно што се десило њима са оним што је проречено у 60. поглављу Исаије.

Требало је да помазани хришћани „устану“ јер су се налазили у духовној тами откако је у другом веку нове ере преовладао проречени отпад (Мат. 13:37-43). Тако су постали заробљеници Вавилона Великог, свих религија које Бог не одобрава. Њихово заробљеништво је трајало до свршетка овог поретка, који је почео 1914. године (Мат. 13:39, 40). Убрзо затим, 1919. године, они су ослобођени и одмах су почели да светле у духовном погледу тако што су се посветили проповедању.b Од тада, тој светлости прилазе људи из свих народа, међу којима су и преостали од Израела Божјег – краљеви споменути у Исаији 60:3 (Откр. 5:9, 10).

У будућности ће помазани хришћани на још величанственији начин ширити светлост која долази од Јехове. Након живота на земљи постаће део „Новог Јерусалима“, то јест Христове невесте, коју сачињава 144 000 краљева и свештеника на небу (Откр. 14:1; 21:1, 2, 24; 22:3-5).

Нови Јерусалим ће одиграти битну улогу у испуњењу Исаије 60:1. (Упоредити Исаију 60:1, 3, 5, 11, 19, 20 са Откривењем 21:2, 9-11, 22-26.) Баш као што је Јерусалим био седиште власти у древном Израелу, тако ће Нови Јерусалим и Христ сачињавати власт новог поретка. Како ће Нови Јерусалим сићи „с неба од Бога“? Тако што ће предузети акцију на земљи. Богобојазни људи из свих народа ће „ићи у његовој светлости“. Они ће бити ослобођени чак и греха и смрти (Откр. 21:3, 4, 24). На крају ће доћи до потпуне „обнове свега“, као што су прорекли Исаија и други пророци (Дела 3:21). Та велика обнова је почела када је Христ постао Краљ, а завршиће се на крају његове Хиљадугодишње владавине.