Ратови и оружани сукоби утичу на све нас
„Свет се тренутно суочава са највећим бројем оружаних сукоба још од времена Другог Светског рата, а две милијарде људи, што је четвртина човечанства, живи на ратом погођеним подручјима.“
Амина Мохамед, заменица генералног секретара Уједињених нација, 26. јануар 2023.
Рат или оружани сукоб може неочекивано избити на неком до тада мирном подручју. Чак и они који живе далеко од ратног попришта осећају последице зато што су људи данас међусобно повезани више него икада раније. А последице рата трају још дуго након што се он заврши. Погледајмо неколико примера.
Несташице хране. Према Светском програму за храну, оружани сукоби су још увек главни узрочник глади. Чак 70 процената људи у свету који гладују живе на ратом погођеном подручју.
Нарушено физичко и ментално здравље. Када на неком подручју прети реална опасност да ће избити рат, људи су под великим стресом и веома су узнемирени. Они који живе на ратом погођеном подручју нису само у већој опасности да ће бити рањени него и да ће имати неких психичких проблема. Међутим, најгоре од свега је то што управо ти људи често не могу да добију адекватну медицинску помоћ.
Принудно расељавање. Према подацима којима располаже Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице, до септембра 2023. више од 114 милиона људи широм света било је принуђено да напусти своје домове. Главни разлог били су рат и оружани сукоби.
Финансијски проблеми. Земљу коју погоди рат обично погоди и инфлација, због чега људи једва састављају крај с крајем. Власти тада средства намењена за здравство и образовање користе за финансирање војске и наоружања. А трошкови обнове инфраструктуре након рата су огромни.
Уништавање животне средине. Локално становништво и те како трпи када се уништавају природни ресурси од којих оно зависи. Загађена вода, ваздух и земљиште проузрокују дугорочне здравствене проблеме. А да не говоримо о томе колику опасност представљају нагазне мине још дуго након што се рат заврши.
Рат је разоран и све нас скупо кошта