Чекај град који ће остати

1. Шта је Исус прорекао да ће се десити са Јерусалимом у првом веку?

НЕКОЛИКО дана пре своје смрти, Исус Христ је изговорио детаљно пророчанство које се првобитно испунило када су Јерусалим и храм уништени. Он је рекао да ће Јерусалим опколити војска и улогорити се око њега (Лука 21:20). Рекао је својим ученицима да напусте то подручје чим буду видели војску. Ове Исусове речи су се обистиниле када је римска војска опколила Јерусалим (Лука 21:21, 22).

2. Шта је апостол Павле рекао хришћанима који су живели у Јудеји и Јерусалиму?

² Само неколико година пре него што су Римљани опколили Јерусалим, апостол Павле је написао посланицу која је данас позната као Посланица Јеврејима. У њој је хришћанима у Јудеји и Јерусалиму дао драгоцене савете који ће им помоћи да се припреме за оно што је предстојало – уништење Јерусалима. Да би сачували живу главу, морали су бити спремни да напусте кућу и посао. Зато је Павле за Јерусалим написао: „Овде немамо град који ће остати.“ Затим је додао: „Него жељно очекујемо онај који ће доћи“ (Јевр. 13:14).

3. Шта је „град који има праве темеље“ и зашто га очекујемо?

³ Када су хришћани одлучили да напусте Јерусалим и Јудеју, могуће је да су им се многи смејали и ругали, али та одлука им је спасла живот. И нас људи сматрају чуднима јер се не уздамо у новац нити верујемо да ће људи успети да реше проблеме у којима грца данашњи свет. Зашто имамо такав став? Зато што знамо да се овом свету ближи крај. Ми очекујемо „град који има праве темеље“, град „који ће доћи“, то јест Божје Краљевство (Јевр. 11:10; Мат. 6:33).a У овом чланку ћемо размотрити (1) како су Павлови савети помогли хришћанима да очекују град „који ће доћи“, (2) како их је Павле припремио за предстојеће догађаје и (3) како његови савети могу помоћи и нама.

УЗДАЈ СЕ У ЈЕХОВУ ЈЕР ТЕ ОН НИКАДА НЕЋЕ НАПУСТИТИ

4. Зашто је Јерусалим био важан хришћанима у првом веку?

⁴ Јерусалим је био веома важан хришћанима у првом веку. Хришћанска скупштина је основана у том граду 33. године, а ту се налазило и водеће тело. Осим тога, многи хришћани су тамо имали куће и поседе. Па ипак, Исус је рекао својим следбеницима да ће морати да напусте Јерусалим, па чак и Јудеју (Мат. 24:16).

5. Како је Павле припремио хришћане за оно што ће задесити Јерусалим?

⁵ Павле је хтео да припреми хришћане за оно што ће задесити Јерусалим и зато их је подстакао да размисле о томе како Јехова гледа на тај град. Подсетио их је да Јехова више не сматра светима храм, свештенство и жртве које су се ту приносиле (Јевр. 8:13). Већина становника тог града одбацила је Месију. Храм више није био центар праве религије и чекало га је уништење (Лука 13:34, 35).

6. Зашто можемо рећи да је хришћанима Павлов савет из Јеврејима 13:5, 6 дошао у прави час?

⁶ У време кад је Павле написао Посланицу Јеврејима, Јерусалим је био напредан град. Један римски писац из тог доба је рекао да је Јерусалим био „најчувенији град Истока“. Јудејци из многих земаља су сваке године долазили на празнике у Јерусалим и трошили доста новца, што је свакако доприносило његовом економском напретку. Нема сумње да су и неки хришћани имали прилику да добро зараде. Можда им је баш зато Павле рекао: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате.“ А затим је из светих списа цитирао Јеховино обећање: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.“ (Прочитати Јеврејима 13:5, 6; Пон. зак. 31:6; Пс. 118:6). Зашто је хришћанима који су живели у Јерусалиму и Јудеји било потребно да их Павле на то подсети? Зато што ће убрзо морати да напусте свој дом, посао и све што су имали, а затим ће на неком другом месту морати да почну живот изнова.

7. Зашто већ сада треба да научимо да се уздамо у Јехову?

⁷ Поука за нас. Пред нама је „велика невоља“ и крај овог поретка (Мат. 24:21). Као и хришћани из првог века, и ми морамо бити будни и спремни за то време (Лука 21:34-36). Током велике невоље, можда ћемо морати да за собом оставимо нешто или чак све што имамо и да се уздамо у то да нас Јехова никада неће оставити. Већ сада, пре него што велика невоља почне, имамо прилику да покажемо у кога се уздамо. Питај се: „Да ли се по мојим одлукама и плановима за будућност види да се не уздам у новац, већ у Јехову и у то да ће се он бринути о мени?“ (1. Тим. 6:17). Иако можемо много научити из оног што се десило у првом веку, предстојећа велика невоља биће много тежа од било чега што су хришћани икада доживели. Како ћемо знати шта треба да радимо кад она почне?

БУДИ ПОСЛУШАН ОНИМА КОЈИ ПРЕДВОДЕ

8. Шта је Исус рекао ученицима?

⁸ Неколико година након што је Павле написао Посланицу Јеврејима, Римљани су дошли и опколили Јерусалим. За хришћане је то био знак да треба да беже јер ће Јерусалим бити уништен (Мат. 24:3; Лука 21:20, 24). Куда је требало да беже? Исус је само рекао: „Нека тада они који буду у Јудеји беже у горе“ (Лука 21:21). Али у које горе је требало да беже, будући да је читаво то подручје било брдовито?

9. Зашто су се хришћани можда питали у коју гору да беже? (Видети и географску карту.)

⁹ Хришћани су могли побећи у Самаријска брда, Галилејска брда, на гору Ермон, у Ливанска брда, као и у брда с друге стране Јордана. (Видети географску карту.) Чинило се да су неки градови на том брдовитом подручју прилично безбедни. На пример, Гамала се налазила на стрмом гребену до кога је било тешко доћи. Неки Јудејци су сматрали да је тај град идеално уточиште. Међутим, Гамала је касније била поприште жестоке битке између Јудејаца и Римљана током које су многи од њених становника погинули.b

10-11. (а) Како је Јехова по свему судећи усмерио свој народ? (Јеврејима 13:7, 17) (б) Зашто је за хришћане било добро што су били послушни онима који предводе? (Видети и слику.)

¹⁰ По свему судећи, Јехова је усмерио хришћане преко оних који су предводили у скупштини. Историчар Еусебије је касније писао о том периоду и рекао да је Бог открио некој браћи у Јерусалиму да хришћани треба да побегну из тог града у Переју, у град који се звао Пела. Изгледа да је Пела била идеалан избор. Није била предалеко од Јерусалима, због чега је било релативно лако стићи до ње. Осим тога, у Пели су првенствено живели нејевреји и зато није била под утицајем јеврејских фанатика који су се борили за ослобођење од Римљана. (Видети географску карту.)

¹¹ Хришћани који су побегли у горе применили су Павлов савет да буду послушни онима који предводе у скупштини. (Прочитати Јеврејима 13:7, 17.) Захваљујући томе су преживели. Историја потврђује да Бог није напустио оне који су очекивали „град који има праве темеље“, Божје Краљевство (Јевр. 11:10).

12-13. Како је Јехова водио свој народ у тешким временима?

¹² Поука за нас. Јехова свом народу пружа конкретна упутства преко оних који предводе. У Библији имамо много примера који показују како је Јехова водио свој народ преко неких људи који су му верно служили (Пон. зак. 31:23; Пс. 77:20). А и данас се јасно види да Јехова и даље усмерава своје слуге преко оних који међу њима предводе.

¹³ На пример, када је почела пандемија коронавируса, браћа која предводе су пружала смернице скупштинским старешинама како да одржавају састанке и како да помогну својој браћи и сестрама да и даље служе Јехови. Убрзо након што је избила пандемија, на више од 500 језика смо одржали конгрес, који су браћа могла да прате преко интернета, телевизије и радија. Никада раније нисмо имали такав конгрес. Током целог тог периода, редовно смо добијали духовну храну. Захваљујући томе, сачували смо јединство. Шта год да се деси у будућности, можемо бити сигурни да ће Јехова онима који предводе и даље помагати да доносе мудре одлуке. Осим поуздања у Јехову и слушања његових заповести, шта нам је још потребно да бисмо се припремили за велику невољу и да бисмо мудро поступали у том бурном периоду?

НЕГУЈ БРАТСКУ ЉУБАВ И БУДИ ГОСТОЉУБИВ

14. Према Јеврејима 13:1-3, шта је требало хришћани да показују у периоду пре уништења Јерусалима?

¹⁴ Када почне велика невоља, мораћемо да покажемо љубав једни према другима више него икада. У том погледу треба да се угледамо на хришћане који су живели у Јерусалиму и Јудеји. Они су и раније волели једни друге (Јевр. 10:32-34). Али у годинама које су претходиле уништењу Јерусалима требало је да показују братску љубав и гостољубивост у још већој мери.c (Прочитати Јеврејима 13:1-3.) Када дође велика невоља, и ми ћемо морати да у још већој мери покажемо браћи и сестрама да их волимо.

15. Зашто је било потребно да хришћани показују братску љубав и гостољубивост?

¹⁵ Када су Римљани опколили Јерусалим а онда се изненада повукли, хришћани су искористили прилику да побегну. Са собом су понели само неке неопходне ствари (Мат. 24:17, 18). На том путовању су зависили једни од других, а и кад су стигли у Пелу, морали су да помажу једни другима да се сместе и да започну нови живот. Сигурно се много пута указала потреба да се међусобно помажу и подупиру и то су биле добре прилике да покажу праву братску љубав и гостољубивост (Титу 3:14).

16. Како можемо показати љубав према браћи и сестрама којима је потребна помоћ? (Видети и слику.)

¹⁶ Поука за нас. Ми волимо нашу браћу и сестре и зато смо спремни да им помогнемо. На пример, многи су спремно понудили помоћ браћи и сестрама који су постали избеглице због недавних ратова и природних непогода. Обезбедили су им оно што им је неопходно за живот и охрабрили их да наставе да служе Јехови. Једна сестра из Украјине која је због рата морала да напусти свој дом рекла је: „Осећамо да нас Јехова води и да нам помаже преко браће. Они су нас тако лепо примили и помогли нам у Украјини, Мађарској и овде у Немачкој.“ Они који су спремни да приме браћу и сестре у свој дом и да им пруже неопходну помоћ јесу вредне алатке у Јеховиним рукама (Посл. 19:17; 2. Кор. 1:3, 4).

17. Зашто је неопходно да негујемо братску љубав и будемо гостољубиви?

¹⁷ Нема сумње да ће у будућности бити још важније да на такав начин помажемо својој браћи и сестрама (Авак. 3:16-18). Јехова нас већ сада учи да негујемо братску љубав и да будемо гостољубиви јер ће нам, када велика невоља дође, то бити од животне важности.

ШТА НАМ ПРЕДСТОЈИ

18. Како можемо бити попут хришћана из првог века?

¹⁸ Као што историја потврђује, хришћани који су побегли у горе преживели су уништење Јерусалима. Иако су морали да оставе све што су имали, Јехова је бринуо о њима. Како је данас? Ми не знамо шта ће се тачно догађати у будућности. Али имамо Исусово упозорење да будемо спремни (Лука 12:40). Такође имамо Павлове савете из Посланице Јеврејима који су примењиви данас као што су били и у првом веку. Осим тога, Јехова је обећао да нас никада неће оставити и напустити (Јевр. 13:5, 6). Зато наставимо да жељно очекујемо град који ће остати – Божје Краљевство. Тако ћемо заувек моћи да уживамо у благословима које ће оно донети (Мат. 25:34).