Пре једног века – 1925.

ЈОШ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ЧЕКАЈУ

Многи Истраживачи Библије су очекивали да ће 1925. земља постати рај. Како су дошли до тог закључка? Брат Алберт Шродер, који је касније служио као члан Водећег тела, објаснио је: „Сматрало се да ће преостала Христова браћа бити узета на небо и да ће владати као краљеви у Божјем Краљевству, а да ће верне Божје слуге из прошлости, попут Аврахама, Давида и других, бити ускрснути на земљи и да ће владати као кнезови под управом Божјег Краљевства.“ Како је година одмицала, њихове наде се нису оствариле и сасвим је разумљиво што су се неки разочарали (Посл. 13:12).

И поред тога, већина Истраживача Библије и даље је ревно проповедала. Били су још свеснији своје одговорности да буду сведоци за Јехову. То је било очигледно у томе како су користили радио да би добра вест стигла до што већег броја људи.

СВЕ ВИШЕ РАДИО-СТАНИЦА

С обзиром да се радио-станица WBBR показала веома успешном током претходне године, Истраживачи Библије су се бацили на посао да направе још једну моћну радио-станицу близу Чикага, у савезној држави Илиноис. Назив те радио станице је био WORD, то јест „реч“. Један од радио-инжењера који је учествовао на изградњи те станице, брат Ралф Лефлер, рекао је: „У хладним зимским вечерима, ’РЕЧ‘ се чула надалеко и нашироко.“ На пример, једна породица која је живела у малом градићу на Аљасци, више од 5 000 километара далеко од радио-станице, слушала је једну од првих емисија. Након тога су браћи написали писмо захвалности за охрабрујућ духовни програм.

Издање Стражарске куле од 1. децембра 1925. говорило је о томе зашто је ова радио-станица имала тако велики домет. У њој је стајало: „’РЕЧ‘ је једна од најмоћнијих радио-станица у Сједињеним Државама са снагом од чак 5 000 вати. Програм се могао чути од обале Атлантика до обале Тихог океана, и од Кубе па све до најсевернијих делова Аљаске. Многи који никада нису чули за истину заинтересовали су се за њу захваљујући овој станици.“

У исто време, и Истраживачи Библије у Канади су гледали да у већој мери користе радио за преношење добре вести. Прву радио-станицу (CHUC) су изградили 1924. у Саскатуну, у савезној држави Саскачеван. Била је то једна од првих радио-станица са верским садржајем. Међутим, до краја 1925, требало је да се та мала радио-станица премести на друго место. Зато ју је преузела корпорација Watch Tower Society, а онда је купила и старо позориште у Саскатуну, реновирала га и у њега сместила студије за емитовање.

Захваљујући овој радио-станици, многи људи који су живели у ретко насељеним подручјима Саскачевана чули су добру вест по први пут. На пример, у једном малом забаченом градићу, госпођа Грејам је, након што је одслушала једну од емисија, писаним путем затражила библијску литературу. Брат Џорџ Нејш се присећа: „Та жена је имала толику жељу да научи још више о духовним стварима да смо јој послали све томове Студије Писма.“ Ускоро је госпођа Грејам почела и сама да шири поруку о Краљевству.

ЈАСНИЈЕ РАЗУМЕВАЊЕ

У издању Стражарске куле од 1. марта 1925, налазио се веома важан чланак под називом „Рођење нације“. Шта је било толико значајно у том чланку? Истраживачи Библије су већ знали да Сатана има своју организацију, чији небески део сачињавају зла духовна бића, a земаљски део се састоји од верских, трговачких и политичких елемената. Међутим, „верни и разборити роб“ је путем овог чланка хтео да помогне браћи да разумеју да и Јехова има организацију, која је потпуно другачија и одвојена од Сатанине и отворено јој се противи (Мат. 24:45). Осим тога, верни роб је објаснио да је 1914. Божје Краљевство успостављено и да је те године избио рат на небу, након чега су Сатана и његови демони збачени с неба и ограничени на земаљско подручје (Откр. 12:7-9).

Некима је било тешко да прихвате ово јасније разумевање. Браћа су била свесна да ће тако бити и зато су у чланку написала: „Ако међу читаоцима Стражарске куле има неких који се не слажу са оним што је ту речено, предлажемо им да мирно и стрпљиво чекају на Господа и сачувају чисто срце.“

Брат Том Ер, колпортер из Британије (сада је то пионир), рекао је како се већина Истраживача Библије осећала поводом тог чланка: „Браћа су била веома узбуђена због објашњења стихова из 12. поглавља Откривења. Када смо схватили да је Краљевство већ успостављено на небесима, једва смо чекали да ту добру вест поделимо с другима. То нас је свакако мотивисало да појачамо своје проповедничке активности и помогло нам је да видимо шта нам све Јехова спрема у будућности.“

СВЕДОЧЕЊЕ ЗА ЈЕХОВУ

Јеховини сведоци данас напамет знају речи из Исаије 43:10: „’Ви сте моји сведоци‘, каже Јехова, ’и мој слуга ког сам изабрао.‘ “ Међутим, до 1925. се о овом стиху скоро уопште није говорило у нашим публикацијама. Али онда је дошло до промене. Од свих издања Стражарске куле који су издати током 1925, њих 11 су се дотицали стихова из Исаије 43:10 и 12.

Крајем августа 1925, Истраживачи Библије су се окупили на конгресу у Индијанаполису, у савезној држави Индијани. На програму су биле одштампане речи брата Ратерфорда и оне су гласиле: „Дошли смо на овај конгрес да добијемо [. . .] снагу од Господа како бисмо се са новим еланом вратили на подручје и сведочили за њега.“ Конгрес је трајао осам дана и сви присутни су били подстакнути да сведоче о Јехови кад год им се укаже прилика за то.

Брат Ратерфорд је у суботу 29. августа говорио на тему „Позив на акцију“. У том говору је истакао важност проповедања: „Јехова говори свом народу: ’Ви сте моји сведоци [...] а ја сам Бог.‘ Након овога следи јасна и недвосмислена заповест: ’Подигните народима знак за окупљање!‘ На земљи не постоји нико ко би то могао учинити осим Божјих слугу, који имају дух њиховог Господа и који су његови сведоци“ (Ис. 43:12; 62:10).

Након тог говора једногласно је изгласана резолуција под називом „Порука наде“, у којој је истакнуто да ће једино Божје Краљевство донети „прави мир, благостање, здравље, живот, слободу и вечну радост“. Ова резолуција је касније преведена на неколико језика, штампана је у облику трактата и подељено је отприлике 40 милиона примерака.

Прошло је још неколико година пре него што су Истраживачи Библије усвојили име Јеховини сведоци. Међутим, све више и више су били свесни своје одговорности да сведоче за Јехову.

УВОЂЕЊЕ НАКНАДНИХ ПОСЕТА

Како се број Истраживача Библије повећавао широм света, тако се све чешће чуо подстицај да се поново посете особе које су показале неко занимање за добру вест. У току акције дељења трактата Порука наде, у једном издању Билтенаa су се налазиле следеће смернице: „Вратите се и посетите домове у којима нисте оставили литературу, већ само примерак трактата Порука наде.“

У издању Билтена од јануара 1925. било је објављено шта је рекао један од Истраживача Библије из Тексаса: „Изненадили смо се што смо имали боље резултате на подручјима где смо већ проповедали него у местима где смо по први пут сведочили. Рецимо, један градић на нашем подручју смо обрађивали пет пута у протеклих 10 година [...] У скорије време су сестра Хендрикс и моја мајка поново тамо проповедале и оставиле су више књига него икада раније.“

Један колпортер из Панаме је написао: „Многи који су ме одбили први пут кад сам им сведочио променили су став кад сам их посетио други или трећи пут. Ове године сам углавном поново посећивао оне код којих сам већ био и могу рећи да сам имао баш лепе разговоре.“

ПОГЛЕД У БУДУЋНОСТ

У свом годишњем писму свим колпортерима, брат Ратерфорд је сажео активности током претходне године и указао је на посао који их тек чека. Рекао је: „Током протекле године, имали сте част да утешите многе који су туговали. То вам је сигурно донело радост [...] У години пред вама имаћете много прилика да сведочите за Бога и његово Краљевство и да покажете ко су његове праве слуге [...] Хајде да заједно удружимо своје гласове и хвалимо нашег Бога и Краља.“

Како се 1925. година ближила крају, браћа су већ увелико била у плановима око проширења објеката у Бруклину. Следеће године су започели највећи грађевински пројекат који је наша организација икада предузела.