Јеховини сведоци — извештај годишњака за 1997.

ИСУС ХРИСТ је завршио своју земаљску службу. Обучио је своје следбенике за дело које је другачије од било чега што су они раније радили. Они су посматрали како је он сведочио о Богу и Његовој намери где год је нашао људе — на морској обали, на планинској падини, дуж пута, на пословним местима, у подручју храма и по приватним кућама. Он је заиста био Јеховин „сведок верни и истинити“ (Откр. 3:14). Такође је послао своје ученике два по два, како би стекли искуство у овом делу сведочења.

Затим, пре него што је узашао на небо, Исус им је рекао: „Него ћете ви примити силу Духа Светога, који ће да сиђе на вас, и бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље“ (Дела 1:8). Каква огромна додела! Како су то уопште могли да обаве? Као што је Исус навео, Јеховин дух би био један битан фактор.

Уз подршку светог духа, њихово сведочење је брзо достигло људе у Месопотамији, јужној Европи и северној Африци. Али још тога је требало да дође — још пуно тога! Исус је прорекао да на свршетку система ствари, када Божје Месијанско Краљевство буде успостављено на небу, „ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима“ (Мат. 24:14). Чињенице показују да се то управо обавља.

Протекле службене године, сведочанство о Краљевству давало се у 233 земље, острвске групе и подручја. Извештај показује да је 1 140 621 714 сати било посвећено овој активности. Ово је пета узастопна година у којој је овој преко потребној активности било посвећено преко милијарду сати.

Било је у просеку 5 167 258 оних који су сваког месеца учествовали у давању јавног сведочанства о Божјем Краљевству. Највећи број од 5 413 769 њих је у томе учествовало повремено током године. Сваког месеца је у служби учествовало у просеку 645 509 пионира. Као што показује табела на странама 34-41, сакупљање особа сличних овцама наставља да напредује. Док је раст у неким земљама био мањи него у ранијим годинама, на другим местима били су нарочити порасти. Руанда је известила 61 проценат; Албанија 52 процента. Босна и Херцеговина, Латвија, Литванија, Македонија, Молдавија и Русија известиле су пораст од више од 20 процената.

Опрема за коришћење у служби

Најистакнутије средство које Јеховини сведоци користе у својој служби јесте Свето Писмо. Они користе многе преводе Библије. Али да би помогли људима да стекну тачно спознање Божје Речи, они дају посебан значај нуђењу New World Translationa. Годину за годином, тај превод је доступнији на све више језика. Тренутно је овај превод у оптицају (било да су то Хришћански грчки списи или цела Библија) на 27 језика (укључујући и енглеско и португалско Брајово писмо).

Прошле године цео New World Translation био је издат на норвешком. Обавест о томе на обласном конгресу у Норвешкој била је дочекана громовитим аплаузом и сузама радосницама. За норвешке Сведоке, био је то врхунац године. Такође је било пуштено у оптицај и ревидирано издање француског превода укључујући и сва обележја Reference Bible. И уместо да своје претходно француско издање ставе на полице, десетине хиљада Сведока у Француској послале су те Библије као поклон својој браћи и сестрама у десет других земаља, на Хаитију и у земљама у Африци, где се француски нашироко користи. Поред тога, New World Translation of the Christian Greek Scriptures, био је издат на сесото и коса језицима док је превод био завршен на још два афричка језика. До сада је на различитим језицима штампано 91 403 319 примерака New World Translationa.

Такође су припремљене и друге драгоцене публикације за службу као и за лични студиј. Током 1996. била је пуштена у оптицај књига Тајна породичне среће и брошура Шта Бог захтева од нас? Међутим, почетна припрема таквих публикација тек је увод. Да би се достигло светско поље, потребан је превод. Током службене године, дело превођења је довршено за 206 књига и 226 брошура, што укључује укупно 164 језика. Књига Спознање које води до вечног живота (издата 1995) сада је доступна на 119 језика. Књига Породична срећа већ је доступна на 86 језика. Брошура Радуј се заувек животу на земљи! (издата 1982) била је штампана на 237 језика; а нова брошура, Шта Бог захтева од нас?, већ се дистрибуише на 113 језика, с још 99 језика који су на путу.

Током године, 18 нових језика било је додато листи оних на којима Заједница издаје библијску литературу. Трактати и брошуре који су већ штампани на овим језицима помажу да порука о Краљевству постане доступна неким од мањих језичких група у подручјима бившег Совјетског Савеза, многима у Југоисточној Азији, за више њих у Африци, некима у Америкама — укупно преко 25 000 000 људи. Заиста је величанствено видети утицај који литература оставља на многе од оних који је примају на свом матерњем језику.

Видео-касете се такође користе у нашој савременој служби, и овде треба поменути шта је учињено на пољу снабдевања истих. Оне се користе да би ојачале поверење у Библију, да би поучиле основним библијским истинама, и да упознају људе с организацијом иза имена Јеховини сведоци. До сада, неких 7 000 000 је произведено на 35 језика. Поред студија у Сједињеним Државама и повезаних објеката који се већ користе у Данској и Холандији, у Јапану је протекле године био инсталиран студио за снимање и монтажу, како би се бринуло за азијске језике.

Наравно, часописи Кула стражара и Пробудите се!, објављују се редовно. Иза тога стоји огроман, дуготрајан напор који укључује истраживање, компилацију и дизајнирање, затим превођење и штампање, како би Кула стражара била симултано доступна на 113 језика (плус 12 који нису симултани) и Пробудите се! на 55 језика (и на још 25 који нису симултани). Напор заиста вреди пошто главни циљ ових часописа јесте да укаже људима на једину сигурну наду за будућност — Божје Краљевство. Протекле године, ови часописи су били штампани и дистрибуисани шире него што је то био случај икада раније.

Штампарија у Сједињеним Државама повећала је производњу за 7,1 проценат, на 235 981 300 часописа током службене године. Британија извештава да се у њеној штампарији број произведених часописа у претходне две године повећао за 34 процента. Уз већи нагласак на проширење дела сведочења на пословно подручје и на улице, ревни тамошњи објавитељи Краљевства налазе велику радост у одазиву многих којима сведоче.

Подружница у Немачкој никада раније није штампала толико књига и часописа као што је то био случај током прошле службене године. Књига је укупно било близу 18 500 000 — 46-процентни пораст у односу на 1995. Произведених часописа је било више од 169 500 000 — 35-процентни пораст. Од 3,7 милиона примерака сваког издања штампаног у Немачкој, отприлике 1,3 милиона примерака Куле стражаре и Пробудите се!, је на руском, за подршку интензивног сведочења које се даје у том делу светског поља.

У Украјини је током априла 2 073 011 часописа било уручено у руке људи гладних истине. То је представљало 68-процентни пораст у дистрибуцији часописа за свега три месеца. На острву Малта, дистрибуција часописа у мају, била је два и по пута већа у односу на претходни мај. У многим деловима света, браћа одвајају један посебан датум за посебан дан с часописима. Неки од њих тог дана имали су три до четири састанка за службу на терену. Били су одушевљени резултатима.

Веома важна грана службе укључује слеђење пронађеног интереса. То је очигледно из чињенице да је 421 827 954 накнадне посете било извршено прошле године уз просек од 4 855 030 кућних библијских студија који су се водили сваког месеца. Неки од ових студија, уз помоћ књиге Спознање које води до вечног живота, били су вођени по неколико пута седмично. Једна медицинска сестра у Танзанији, у источној Африци, иако није била у могућности да пређе цело поглавље на сваком студију, имала је свакодневно студије све док није завршила књигу и била спремна за крштење. Из Сибира, где су једно време наша браћа у Русији била протеривана због своје вере, долази овај извештај: „Постоји тако велика жеља за библијским студијима да браћа не могу све да постигну. Зато они заинтересоване особе стављају на листу чекања, и моле их да у међувремену посећују скупштинске састанке.“

Ноћ за сећање

Најважнији догађај на хришћанском календару сваке године јесте Меморијал Христове смрти. Године 1996. то је падало на 2. април, након заласка сунца. Меморијал је, пре свега, прилика када „мало стадо“, они који су духом помазани следбеници Христа, учествују у узимању симболичног хлеба и вина у послушности заповести коју је Господ дао последње ноћи свог људског живота (Лука 12:32; 1. Кор. 11:23-25). Али и „друге овце“ присуствују као посматрачи (Јов. 10:16). Они су дубоко испуњени цењењем за Христову откупну жртву и чињеницу да им она омогућава изглед за вечни живот на земљи као поданика Божјег Краљевства. Они подстичу друге да присуствују заједно с њима како би учили о тој величанственој припреми или како би продубили њихово цењење за то. Као резултат, ове године било је 12 921 933 оних који су присуствовали Меморијалу, а само 8 757 оних који су учествовали.

У 10 643 скупштине у Мексику, укупан број присутних био је 1 518 156. У 6 526 скупштина у Бразилу, било је присутно 1 075 039. У Сједињеним Државама, број присутних је достигао 2 024 476. На Куби 145 337; у Малавију 105 630.

Почетком марта, једна посебна акција у Албанији била је организована, да би се пронашле заинтересоване особе и затим начиниле припреме за програм Меморијала како би се одржао на локацијама на којима би они могли да присуствују. Иако је у тој земљи било свега 15 скупштина и 14 изолованих група, Меморијал је био одржан на 50 локација. Једна скупштина од 45 објавитеља имала је 400 присутних на Меморијалу на једном месту; а на локацији за скупштински студиј књиге, присуствовало је њих још 110. Тако је у овој земљи где је тада било 773 објавитеља који су извештавали, било 6 523 присутних на Меморијалу — деветоструки број објавитеља!

Окупљају се „Гласници божанског мира“

У свим деловима света, Јеховине слуге жељно ишчекују своје годишње обласне конгресе. Уколико се не могу локално сакупити, они настоје да пређу националне границе како би присуствовали овој годишњој духовној гозби. Серија конгреса која је почела протекле године носила је тему „Гласници божанског мира“. Како су само истините речи: „Велики мир имају који твој закон љубе“! (Пс. 119:165).

У многим земљама у два или три конгреса били су сви смештени. Да би се обезбедио простор за све који су желели да присуствују, и у Сједињеним Државама и у Бразилу, било је потребно и до 190 конгреса. Мексико је припремио 181.

Један међународни конгрес био је одржан током јула у Прагу, у Чешкој Републици. Била су присутна три члана Водећег тела како би говорила више од 21 000 окупљених — већином из Чешке Републике, али такође и неколико хиљада из Аустрије, Јапана, Канаде, Немачке, Пољске, Сједињених Држава, Словачке и Швајцарске. Још два међународна конгреса била су одржана у Пољској — један у Лођу а други у Варшави — и онима који су присуствовали било је јасно да је ту био манифестован Јеховин дух. Још два међународна конгреса била су у августу одржана у Талину у Естонији. Њих су посетили Естонци, Латвијци, Литванци и Руси, заједно с другима — из укупно 15 земаља. Локалне новине су запазиле: „Талин је дословно испуњен обожавањем Јеховиних сведока.“ А један од конгресних делегата је додао: „Ово је само сићушан предукус онога што ће донети нови свет.“

Поред других у источној Европи, међународни конгрес је планиран и у Букурешту, у Румунији. Али Румунска православна црква жестоко се противила томе. Изазивачки постери су се појавили широм Букурешта. Новине, ТВ и радио користили су се за потпаљивање народа. Управници хотела̂ били су подбуђивани да раскину уговоре. Влада и управа стадиона су се удружили, и уговор са стадионом био је отказан. И поред свега, браћа су била подржана таквим надахнутим обећањима као што су она која се налазе у Исаији 51:7 и Јеремији 50:34. Али хоће ли моћи да извуку корист из конгресног програма?

Па, месецима раније, када су се вршиле припреме за обласни конгрес у Будимпешти, у Мађарској, браћа нису планирала да изнајме огроман стадион који су користили 1991, када је било делегата из 35 земаља. Мислили су да би овог пута стадион био превелик. Ипак, управник га је понудио за цену која је била тако привлачна да су га браћа ипак изнајмила, размишљајући да би могли да користе само један део. Међутим, како су искрсле тешкоће у Румунији, била је дата смерница подружници у Мађарској да планира међународни конгрес у Будимпешти. Каква је то била срећа што су они већ имали стадион који би могао сместити толико мноштво! Наслов у највећим новинама у Будимпешти је објавио: „БУКУРЕШТ: Не — БУДИМПЕШТА: ДА. Јеховини сведоци на Неп стадиону.“ У Будимпешти је било присутно 23 893 особе из 12 земаља. Још два конгреса у Мађарској увећала су укупан број присутних на 36 326.

Током тог времена, било је даљњих догађања у Румунији. У присећању онога што се догодило, Теодор Џерес, члан Водећег тела, рекао је: „Једино можемо да кажемо да су Јеховине небеске кочије биле у покрету. Оне могу подесити брзину; могу подесити своје кретање, променити смер, у било које време. Проблем је за земаљску организацију да иде у корак с њима!“ (Језек. 1:4-28). Само недељу дана пре него што је било планирано да почне конгрес, браћа су могла да потпишу уговор за стадион у Клуж-Напоки, у северозападном делу Румуније. Планови за путовање хиљада делегата морали су да буду промењени. Морао се пронаћи смештај за 6 000 особа. Сва припрема се морала нагурати у неколико дана. И затим само два дана пре поласка, било је добијено једно друго место за конгрес, у Брашову, у централно-источном делу земље. Припреме које су извршене могле су се урадити само помоћу Јеховиног духа. Исход? На конгресу у Клуж-Напоки, био је највиши број присутних од 22 004; у Брашову је било 12 862, укључујући 1 056 из Бугарске. Укупно је било крштено 1 631.

У међувремену у Букурешту, црква је сазвала протестни скуп на дан отварања конгреса, али су се само полиција и један старији човек појавили — и наша браћа су им дала литературу и добро сведочанство. Као што стоји у Јеремији 1:19: „Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Господ.“

Стална борба за слободу

У првом веку, апостоли и други ученици често су се суочавали са жестоким противљењем. Када је то био случај у Филипима, тамо где је данас Грчка, апостол Павле и његови помоћници решили су ствари на такав начин да су ’законски утврдили добру вест‘ (Фил. 1:7, NW). На основу тог преседана, Заједница је 1936. у својој светској централи успоставила Правно одељење. Под дирекцијом Одбора за издавање при Водећем телу, Правно одељење Заједнице које је сада смештено у Образовном центру Watchtowera, у Патерсону, у Њујорку, и које је потпомогнуто правним одељењима у великом броју подружница, наставља да помаже Јеховином народу у савремено доба да се бори за религиозну слободу.

Правне битке за религиозну слободу су одговор на Сотонине напоре да заустави ширење добре вести било отвореним фронталним нападима било суптилном повредом живота оних који учествују у овом делу (Откр. 12:17). Слобода у слушању Божје Речи у погледу уздржавања од крви, одгајања деце у дисциплини и Јеховином усмеравању ума, и у остајању неутралним што се тиче светских политичких догађаја, све то утиче на нашу способност учествовања у делу сведочења. Све ове ствари су тема правних расправа. Током службене 1996. године видели смо обилан доказ Јеховиног благослова наше борбе за ове слободе.

На пример, након скоро пет година парничења на нижим судовима, јапански Врховни суд је донео своју прву одлуку у корист слободе обожавања што се тиче јавног поучавања. Ова једногласна одлука, која је извештена у Кули стражари од 1. новембра 1996, користиће свим Јеховиним сведоцима у Јапану.

Сједињене Државе су биле поприште значајних правних битака на државним апелационим судовима. Августа 1994, тврдећи да дете може бити одгајано без мајке, једна болница у Конектикату је у 3.30 ујутру добила судски налог да Нели Вегу присили на трансфузију крви. Аргумент њеног мужа и адвоката да је крварење заустављено и да је она јасно изјавила да одбија крв, био је одбачен. Међутим, 16. априла 1996, Конектикатски врховни суд једногласно је пресудио да је налог за трансфузију „злоупотреба [сестра] Вегиног законског права на телесно самоопредељење“. Та пресуда није стигла на време да заустави трансфузију, али користиће другима. У Флориди, у случају који је укључивао Тину Харел, апелациони суд је прекорио и болницу и првостепени суд за опозив њеног одбијања трансфузије крви.

Земља Порторико била је место још једне победе за Јеховин народ на апелационом суду. Луз Килес, примљена у болницу ради операције за коју се одлучила, била је насилно задржана, две медицинске сестре и један доктор су је држали дајући јој трансфузију крви против њене воље. Парница је била добијена у њену корист. Санхуански покрајински суд за жалбе, 1. априла 1996, потврдио је да је њено уставно право слободе обожавања и приватности, које је загарантовано Повељом слободе Комонвелта у Порторику, заиста било злоупотребљено.

У једној расправи око старатељства над дететом, првостепени суд у Сједињеним Државама донео је пресуду да троипогодишња кћерка Терезе Палмер не би могла посећивати састанке или учествовати у служби на терену док не напуни седам година. Али Врховни суд у Небраски, укинуо је ово ограничење религије. Врховни суд у Норвешкој такође је подупро право родитеља Сведока у расправама о старатељству над децом. Тај суд је, 29. марта 1996, разјаснио да одлука о томе ком родитељу треба бити додељено старатељство не треба бити заснована на субјективном мишљењу суда о религиозним веровањима родитеља већ на најбољим интересима детета. Поред тога, у Белгији је Обласни суд у Монсу, донео пресуду да једно 11-годишње дете има право и способност да само изабере да ли ће се држати вере и обичаја Јеховиних сведока. У још једној одлуци у вези са старатељством над децом у Немачкој, Виши обласни суд у Хаму одбио је аргумент да би религиозна учења Јеховиних сведока могла ометати раст детета. У још једном случају, који је започео у Аустрији, био је упућен апел Европском суду за људска права у корист Ингрид Хофман. Био је утврђен значајан правни преседан, и сестра Хофман сада има потпуно старатељство над својом децом.

У Колумбији, Јеховини сведоци су први пут добили законско признање као религија. То је било важно јер би нам без тога, скорашње промене у закону онемогућиле да добијемо визе за мисионаре или ослобођење од пореза. У једној ствари од сличне важности, подружница Заједнице у Никарагви, добила је статус Међународног права за мисионарски рад током службене године. Добре вести стижу и из Танзаније, где смо 5. октобра 1995. били званично признати као „Удружење Јеховиних сведока Танзаније“.

Једна неуобичајена шестогодишња правна борба била је позитивно завршена током ове службене године у Бразилу. У новембру 1990, Бразилски национални институт за социјално осигурање, обавестио је Заједничину канцеларију подружнице да 853 члана бетелске породице (сада 1 150) од сада тамо неће бити сматрани религиозним слугама и тако ће бити под законима земље за раднике. Почела је дуга правна битка. На срећу, 7. јуна 1996, судски извештај канцеларије генералног адвоката у Бразилу издао је одлуку којом подржава положај чланова бетелске породице као религиозних слугу који раде као пуновремени добровољци.

Показало се да је упознавање званичника владе о правој природи дела и активности Јеховиних сведока важан аспект борбе за слободу у савремено доба. Кула стражара од 1. маја 1996, била је значајна у овом погледу, објашњавајући Исусово упутство ’дати цару царево а Богу божје‘ (Лука 20:25). Након што су примили то издање Куле стражаре, званичници владе у Украјини, рекли су браћи: „Веома често смо расправљали о овој теми и покушавали да вас разумемо. Сада смо пажљиво прочитали ваш часопис, и ваш положај у односу на цивилну службу веома је јасно изнесен.“

Понекад постоји потреба да коректне информације буду објављене у одговору на акције дезинформација које покрећу непријатељи Јеховиних сведока. У Француској је више од 11 000 000 примерака четвоространог трактата под насловом Jehovah’s Witnesses—What You Should Know (Јеховини сведоци — шта треба да знате) било дистрибуисано широм земље у мају и јуну 1996, што је имало за резултат много позитивних коментара јавности. Такође је нашироко дистрибуисан и у Гваделупу и Мартинику.

Паљење рефлектора публицитета често се показало да је од велике користи у нашој савременој борби за слободу. Након безуспешних покушаја у сингапурском судском систему да се подрже права наше браће, Водеће тело је одобрило дистрибуцију посебног четвоространог трактата да се обавесте изабрани званичници влада широм света о неправедном поступању са нашом браћом у Сингапуру. Насловна страна трактата под насловом Religious Persecution in Singapore (Религиозно прогонство у Сингапуру), истакла је слику једног од такозваних „криминалаца“ који су хапшени због поседовања литературе Watch Towera. Испод слике наше верне насмејане сестре био је текст: „Сведокиња која има 71. годину говори судији: ’Ја нисам претња овој влади.‘ Ипак, била је осуђена на затвор.“

У Еритреји, смештеној на Црвеном мору, наша браћа, иако нису отворено брутално малтретирана, изгубила су посао, домаћинства и владине бенефиције због свог неутралног става. Након што је The New York Times издао један чланак хвалећи еритрејски економски развој као ’Афричку успешну причу‘, Правно одељење Заједнице подсетило их је на поднаслов у њиховом чланку који је гласио: „Јеховини сведоци подносе репресалије“, и запитало како та земља у ствари може бити названа „успешна прича“. У одговору, The New York Times од 7. маја 1996, штампао је писмо Заједнице, и сам Times је изнео наслов штампан масним словима: „Назовите Еритреју грешком у поштовању права.“

Као што се може видети из овог извештаја, постоје обилни докази да Сотона Ђаво покушава на сваки замисливи правни и бесправни начин да ремети активност Јеховиних слугу. Нека би свако од нас истрајао у борби ’с духовима пакости‘, који настоје да спрече људе да чују добру вест о Божјем Краљевству (Еф. 6:10-18). Док тако радимо, како су само утешне речи апостола Павла у Римљанима 8:31: „Ако је Бог с нама, ко ће на нас?“ Одговор је: нико ко је заиста важан, пошто нико не може осујетити Јеховину намеру.

Вољни да служе тамо где је већа потреба

Током прошле године, они који су дипломирали у Библијској школи Гилеад Watchtowera, били су послати да помогну у делу духовне жетве у многим плодним подручјима. Парови су били додељени у 12 земаља у Африци, 8 земаља на западној хемисфери (већином у Централној и Јужној Америци), 3 земље у источној Европи и 3 у Азији.

Други пионири стављају се на располагање да служе где год су потребни у својим земљама. У Сједињеним Државама, протекле године, 1 172 вољна пионира помогла су у сведочењу у подручјима која нису додељена скупштинама. Још 1 236 њих помогло је у сведочењу на подручју које је ретко обрађивано у 294 скупштине које су упутиле посебан захтев Заједници за помоћ.

У Британији, многи пионири су увидели да су плодна мисионарска поља на њиховом тлу. Она укључују емигранте који су се у недавним годинама преселили из других земаља. Пионири у Британији били су запослени учењем 28 језика како би се бринули за ово право међународно подручје.

Отварање школе за чланове Одбора подружнице

Када је образовни центар Watchtowera у Патерсону, у Њујорку, био дизајниран, планови су укључивали и објекте у којима би се обучавали чланови Одбора подружнице. За ову браћу је био планиран посебан наставни план. Први разред од 24 ученика био је уписан у петак, 24. новембра 1995. Следећег понедељка, почели су часови у учионици.

Током прошле службене године, ова школа је имала три разреда, сваки у трајању од осам седмица. Обука је била дата браћи из 60 подружница Заједнице. Ове подружнице надгледају службу више од 2 825 000 Јеховиних сведока и на њиховом додељеном подручју се налази преко 45 процената светске популације. Тако је утицај школе брзо достигао многе делове света.

На раменима чланова Одбора подружнице леже тешке одговорности. У складу с начелом које је Исус изнео а које је забележено у Луки 12:48б, од духом наименованих људи којима је много поверено, захтева се више од обичног. Из тог разлога периодични часови обуке за њих, веома су корисни.

Које су неке одговорности које су у надлежности ове браће? Брига за чланове бетелске породице и бетелске домове. Надгледање рада канцеларије, што укључује вођење кореспонденције, наручивање литературе, службене ствари и превод публикација Заједнице. Послови око штампања — неки у малој а неки у великој размери. Превоз литературе, часописа и других ствари скупштинама. Дело проповедања Краљевства и прављења ученика које обављају скупштински објавитељи, пионири и мисионари. Вршење припрема за путујуће надгледнике да на редовној основи посећују скупштине као и изоловане групе. Планирање покрајинских састанака и обласних конгреса.

Током школског течаја, све ово и још много више, укључујући како процедуру подружнице тако и организацију подручја, темељно се разматра. Библијска учења сачињавају суштински део течаја. Разматра се Божји закон и начела Писма која управљају свим аспектима хришћанског живота. Сваке суботе ујутру, браћи се пружа помоћ како да побољшају своју способност као јавни говорници. Искусна браћа из централе организације и она која служе на пољу, као и чланови Водећег тела, сачињавају особље за поучавање. Вечери су посвећене домаћим задацима и припреми додељених задатака за изношење у разреду.

Супруге које прате своје мужеве у Патерсону извлаче корист из друштва и додељеног посла који обављају у бетелском дому и другим одељењима. Оне могу да виде како се ствари обављају у светској централи Заједнице. Једном седмично, петком предвече, оне се придружују својим супрузима у сали за школске часове како би чуле говор, који обично износи један члан Водећег тела. Ове духовно оријентисане презентације показале су се као крајње охрабрујуће и практичне и заиста су се цениле.

Чланови Одбора подружнице су увидели да је овај течај освежавајући, стимулишући и здрав. Изражавајући цењење за оно чему су били поучени, један разред је рекао: „То што смо похађали ову школу у Образовном центру Watchtowera оставило је дубок утицај на нас о дивном напретку Јеховине организације и проширило је наше видике о светском делу проповедања и поучавања које је у току.“ Што се тиче врхунаца течаја, одређени број ученика је запазио да су ’нарочито обележје били посебни напори од стране чланова Водећег тела који су дошли из Бруклина и поучавали нас и кроз часове у разреду и дајући посебне лекције. Таква пажња дира у срце. То пружа доказ њиховог дубоког интереса за добробит Божјег народа широм света‘.

Други разред школе изразио је своју решеност на следећи начин: „Одлучни смо да применимо оно што смо научили из речи и примера како бисмо очували глатко функционисање међународне теократске организације, све на славу Јехове Бога и на духовни напредак његовог народа.“ Када је трећи разред завршио своје студије, они су размотрили користи двомесечног течаја и рекли: „Школа нас је у духовном погледу веома обогатила и у исто време мотивисала да увек дамо доказ да смо достојни одговорности која нам је поверена.“

Чланови Одбора подружнице из сваког разреда, дали су бетелској породици у централи кратке извештаје о напретку дела Краљевства на подручјима одакле долазе. Бетелски комплекси у Бруклину, Патерсону и Волкилу (такође Џорџтауну, у Онтарију, у Канади) били су телефонски повезани у току ових програма. Информације и искуства из различитих делова света пружили су упечатљив доказ Јеховиног благослова над верним и ревним напорима његовог народа. Извештаји такође илуструју самопожртвовану љубав као и јединство мисли и активности од стране читаве заједнице наше браће (1. Петр. 2:17; 5:9).

Док се службена година завршавала, још један разред је био на обуци. Укључивао је представнике из 47 подружница Заједнице.

Користи од Школе за оспособљавање слугу

Прошла службена година је имала и велики напредак што се тиче Школе за оспособљавање слугу. Било је 85 разреда одржаних у 30 различитих земаља, са ученицима уписаним из 62 земље. Наставни план је био обновљен и више инструктора је било обучено како би се обавиле будуће доделе.

С обзиром да се активности Краљевства из године у годину повећавају, формирано је више скупштина. Како би се водила брига о њима, постоји потреба за квалификованим старешинама и слугама помоћницима који су вољни да буду коришћени тамо где постоји посебна потреба, као и за више путујућих надгледника да посећују скупштине. Школа за оспособљавање слугу помаже у опремању браће да испуне ове потребе.

Подружница у Еквадору извештава да неки од оних који су у тој земљи обучавани ’служе тамо где је потреба за зрелошћу, а други су додељени у изолована подручја где су успостављене нове скупштине‘. У Костарики „скупштине су постале духовно јаче због тога што ова браћа преузимају вођство у свим гранама дела проповедања“. Дипломци у Ел Салвадору „служе као пример другима“, и њихова обука им је „омогућила да буду бољи учитељи“. У Мексику, где је прошле службене године било успостављено 466 скупштина, извештај наводи да су „дипломци веома корисни у помагању око организације посла у скупштинама и у подршци око активности на пољу службе“. Скупштине у Пољској којима су дипломци додељени, импресиониране су „њиховом потпуном ангажованошћу у служби и утицајем пуним подршке који дипломци имају на скупштине“.

На Далеком истоку, они који су послати из Малезије на Филипине ради обучавања настављају с радом у својој домовини и „предани су и савесни у испуњавању своје доделе“. Вредно је пажње да су они побољшали своју говорничку способност. Барбадос, Гваделуп, Доминиканска Република, Мартиник, Порторико, Тринидад и Хаити, као и Гијана и Француска Гијана, све те земље извлаче корист из изврсне службе дипломаца Школе за оспособљавање слугу.

У Боливији, скоро половина путујућих надгледника јесу дипломци ове школе. Када је подружници на Филипинима требало више путујућих надгледника, они су се ослонили на способну квалификовану браћу која су прошла кроз раније разреде школе. Исти је случај и у другим земљама.

Дирљиви изрази од стране различитих разреда школе показују колико се много ова припрема цени. Дипломци из Перуа рекли су да их је течај ’опремио да обављају свету службу на квалитетнији начин‘. Разред ученика у Сједињеним Државама упитао се, у складу с оним што је записано у Псалму 116:12: „Како [ћемо] вратити Господу за сва добра што [нам] учини?“ Њихов одговор је делимично гласио: „Одлучни смо да будемо брижни пастири пуни љубави, ревни јеванђелизатори и вешти учитељи, у корист наше браће.“

Браћа самци који су служили као старешине или слуге помоћници најмање две узастопне године, који имају између 23 и 50 година, који су доброг здравља, који стварно желе да служе интересима Краљевства и својој браћи где год је то потребно, и који су на неки други начин квалификовани, могу бити позвани у школу. У многим земљама, више младе браће постављају за циљ да се квалификују за школу. Они пружају доказ да су узели к срцу речи из Проповедника 12:3: „Опомени се творца свога у данима младости своје.“

Изградња ради унапређивања правог обожавања

Изградња зграда постала је важна активност у повезаности с правим обожавањем. Године 1512. пре н. е., нација Израел је на Јеховино упутство изградила преносив табернакл за коришћење у повезаности с њиховим обожавањем Јехове. Али то није било место састајања где се нација окупљала ради поучавања. Они су се окупљали на отвореном. Око хиљаду година касније, биле су изграђене синагоге као места састајања. Рани хришћани су се у почетку састајали у приватним кућама. Међутим, да би се обавило додељено проповедање и поучавање које Божја Реч налаже данашњим правим обожаваоцима, показало се неопходним да постоје канцеларије и штампарије заједно с потребним помоћним објектима, такође да се обезбеде велике Конгресне дворане и мање Дворане Краљевства. То је укључивало дело изградње, и током протекле године било је много учињено на том пољу.

Током службене 1996. године, Заједница је у 37 земаља градила нове објекте или проширивала постојеће за подружнице или за преводилачке⁄службене канцеларије. Неки од већих пројеката били су у Мексику, Бразилу, Русији, Јапану, Француској, Шпанији, Јужној Африци, Сједињеним Државама, Венецуели и Аустралији. Припремни рад за пројекте изградње био је извршен за 22 земље. Осим тога, Заједничине Канцеларије за инжењеринг и тимови за изградњу, помагали су у раду на Дворанама Краљевства, Конгресним дворанама и мисионарским домовима у многим деловима света где је постојала посебна потреба.

Током године, изграђене су нове Конгресне дворане на местима као што су Санта Круз, у Боливији; Мадрид, у Шпанији; и Дакар, у Сенегалу. Два пројекта Конгресне дворане су увелико у току у Сједињеним Државама, и још пет је започето. Иако нова Конгресна дворана у Мапуту, у Мозамбику, још увек није завршена, била је коришћена за обласни конгрес током јула, уз 1 938 присутних, и за још један конгрес у августу, којем је присуствовало 10 040. У овој години је посвећена једна Конгресна дворана у Уагадагуу, у Буркини Фасо, једна у Далои, у Обали Слоноваче, и друга дворана у Гватемали. Конгресна дворана која је завршена на Маурицијусу, острву на Индијском океану, има помоћне објекте који је чине одговарајућом за обласне конгресе скромних размера. Практичан дизајн нове Конгресне дворане у Нумеи, у Новој Каледонији, укључује три Дворане Краљевства, које се већ користе на редовној основи за шест скупштина.

Иако су у Јапану јака антирелигиозна осећања која су последица тероризма повезаног с култовима, Јеховини сведоци су били у могућности да изграде једну Конгресну дворану у Точигију недалеко од царске палате. Након што су радови завршени, групе из различитих локалних владиних канцеларија обишле су просторије. Званичници који су их доводили рекли су да су желели да и други својим очима виде да Јеховини сведоци нису као друге религије. Шта их чини другачијима? Један показатељ је видљив из онога што је Џон Бар, члан Водећег тела, рекао током посвећивања Конгресних дворана 1996. у Точигију и Хокаиду. Он је предложио једну резолуцију за коришћење ових дворана „за даљњу библијску поуку и образовање за живљење у складу с божанским начелима изложеним у Божјој Речи“.

У многим местима, протекле године, приоритет је био дат изградњи скромних али добро дизајнираних Дворана Краљевства. Још двадесет седам је било завршено на подручју некадашње Источне Немачке. До сада, 47 је било изграђено у Украјини, и још 56 је у току. Потребно је много више Дворана Краљевства у Русији. Ту је пораст у броју Сведока веома брз, али око 85 процената скупштина под Руском подружницом немају стална места састајања. У Зимбабвеу, где има неких 800 скупштина, било је неопходно да се многе од њих окупљају на отвореном. То је проузроковало да су се неке новозаинтересоване особе устезале од присуствовања. Али уз помоћ Регионалних одбора за градњу, број Дворана Краљевства у земљи порастао је на 37. Као резултат, у местима где је била једна скупштина, сада постоје три или четири које се састају у једној дворани. Очигледно је потребно много више дворана.

Пољска извештава посвећење 64 Дворане Краљевства ове године! У Словачкој, изградња или реконструкција зграда како би се обезбедило 95 Дворана Краљевства била је заиста изванредна. Неки званичници у Словачкој били су веома кооперативни. Међутим, у једном случају, један градоначелник је изјавио да докле је он градоначелник, Јеховини сведоци неће никада имати Дворану Краљевства у његовом граду. Па, око пола године касније он је био смењен, а нова администрација је поништила његову одлуку. Да, наша браћа су се радовала доказу Јеховиног благослова! (Зах. 4:6).

Број присутних на Меморијалу у Тогу био је око четири пута већи од броја објавитеља. Воде се више од два библијска студија по објавитељу. И постоји веома велика потреба за Дворанама Краљевства у којима би се састајало. Како би изашла у сусрет тој потреби за одговарајућим зградама, Заједница је набавила једну пресу за обликовање која би омогућила браћи да сами праве своје чврсте земљане цигле и још једну пресу за прављење црепова. Прва дворана је завршена и још многе су у току.

У неколико прилика, изгледало је да је једини начин да се гради на одређеној локацији био уз међународну сарадњу. То је био случај у Попондети, у Папуа-Новој Гвинеји, где је био потребан и мисионарски дом и Дворана Краљевства. Попондета се може достићи само помоћу чамца или авиона; већина материјала морала се довести бродом. Међународни добровољци који се разумеју у грађевинске занате дошли су из Аустралије. Локални објавитељи, укључујући и младе и сестре, дали су све од себе. Док су заједно радили, везе међународног братског јединства биле су ојачане. Песак с речног корита био је просејаван како би се одстранили крупнији каменчићи. Затим је био измерен у кофама. Ланац добровољаца је пребацио најмање 27 000 кофа песка, цемента и воде из руке у руку до мешалица. Постепено се грађевина обликовала. Када је дошло време да се испроба ново озвучење и да звук Мелодија Краљевства испуни Дворану Краљевства отворених страна, многи су били надвладани емоцијама и сузама које су слободно текле док су били испуњени страхопоштовањем. Затим је дошао годишњи цитат; као следеће, знак за Дворану Краљевства. У јуну, њих 362 се окупило у овој дворани на већем скупу — што је био доказ да на овом подручју где тренутно постоји само једна скупштина постоји велико поље за жетву.

Неки од пројеката градње који укључују штампарије, канцеларије и бетелске домове за коришћење Заједнице, били су завршени и током године били су одржани програми посвећења.

Почетком службене године, 18. септембра, био је један необичан програм посвећења у светској централи, програм који је одражавао брз међународни раст читаве организације. Дошло је време за инаугурацију нове 30-спратне бетелске стамбене зграде у Бруклину. Одлучено је да би било прикладно да се у овај програм посвећења укључе 22 друге зграде. Осамнаест од њих биле су стамбене зграде које су биле реновиране или ново-конструисане, а користиле су се за становање бетелске породице у светској централи, две зграде су биле подигнуте за одржавање возила, и још две друге биле су велике зграде фабрике. Било је то пријатно вече док су говорници осматрали доказе Јеховиног вођства и његовог благослова над оним што је било учињено. Они који су чули програм нису само они који су били окупљени у Бруклину, већ и они у објектима Заједнице у Патерсону и Волкилу, у Њујорку, и Џорџтауну у Онтарију, у Канади. О детаљима је речено у Кули стражари од 15. априла 1996.

Постоји 5 581 добровољац који служи у светској централи на редовној основи; сви они су чланови Реда специјалних пуновремених слугу. Све заједно, широм земаљске кугле постоји 16 966 чланова бетелске породице. Смештај је за њих обезбеђен у објектима Заједнице.

Програми посвећења су одржани и у неким од подружница Заједнице. Први од њих био је у Јужној Америци.

ПАРАГВАЈ: У току 30 година од када је прва подружница посвећена у Парагвају, број Сведока у тој земљи растао је са око 500 на највећи број од преко 5 000 — и то упркос 12-годишњој забрани њихове активности. Били су потребни нови објекти подружнице. Да би се изашло у сусрет тој потреби, 13. јануара 1996, био је посвећен један комплекс од седам зграда, на локацији око десет километара од главног града Асунсиона. Међу присутнима биле су многе Јеховине дугогодишње слуге, укључујући и мисионаре који су раније служили у Парагвају, као и посетиоци из иностранства.

У свом говору за посвећење, Лојд Бари, из Водећег тела, размотрио је творевину Врхунског Градитеља, Јехове Бога. Човечанство треба да учи о њему; наш је посао да им помогнемо. Након што је истакао да ће нови изграђени комплекс бити коришћен за подршку тог дела, брат Бари је упитао: „Да ли желите да то дате Јехови?“ Публика се свесрдно сложила.

ИРСКА: Програм за посвећење нових објеката подружнице у Ирској био је одржан 4. маја 1996. У Ирској, проповедници добре вести постоје преко 100 година. Али у последњој деценији виђен је нарочито брз раст. Сада у Ирској постоји неких 4 400 објавитеља у 114 скупштина. Да би се водила брига о њима, били су изграђени нови објекти подружнице у предивном сеоском амбијенту на око 30 километара јужно од Даблина, на крају села Њукасла, у округу Виклоу. Комплекс садржи три повезане зграде — 20-собну стамбену зграду, модерне канцеларије заједно са објектима кухиње и вешераја, и простор за одржавање возила и за отпремање литературе.

Вољни добровољци пружали су све грађевинске вештине потребне за посао. Радницима из иностранства придружила су се многа локална браћа и сестре који су се вољно трудили у оном што је за њих била нова фасета службе за Краљевство. Свака скупштина у Ирској учествовала је у послу. Сведоци који су долазили из удаљених скупштина напуштали су своје домове рано ујутру како би суботом били на терену спремни за рад у 8 сати ујутру, а затим да би радили цео радни дан од осам сати на грађевини. Нико се није жалио на временске услове или на радне доделе. Они су једноставно спремно наставили с послом (Пс. 110:3).

Герит Лош, из Водећег тела, изнео је говор за посвећење, разматрајући Исаијино пророчанство које прориче обнављање и раст међу Божјим народом. Јеховин народ у Ирској учествује у испуњењу ових пророчанстава на много начина, и настављају тако да раде.

ИНДОНЕЗИЈА: Посвећење објеката Бетела било је заиста врхунац службене године за Јеховине сведоке у Индонезији. С обзиром на неповољан легални статус активности Јеховиних сведока у овој земљи, свака нада за таквом припремом дуго је изгледала само као сан. Међутим, потреба за таквим објектима постајала је све већа од 1990.

Уз дозволу и љубазно вођство Водећег тела, најзад је требало изградити нове објекте. Али локалној браћи је посао изградње био непознат; онда како би се то могло урадити? Одговор је дошао кроз наше међународно братство. Бруклинска канцеларија за градњу и Регионална канцеларија за инжењеринг из Аустралије, начиниле су потребне припреме. И до 100 међународних слугу и добровољаца пружило је потребну стручност. Они су обучили 40 локалне браће и радили раме уз раме с њима током две године градње. Само уз Јеховин дух та браћа су могла да надвладају многе и различите препреке које су искрсавале током изградње пројекта.

Из тог разлога, то је био нарочито срећан и историјски дан за браћу када је Џон Бар, 19. јула, посветио нове објекте. Међу 285 присутних у публици било је 118 представника подружнице или бивших мисионара из других земаља. Покрајински и обласни надгледници као и, наравно, 59 чланова бетелске породице, били су такође на лицу места како би поделили радост тог догађаја.

Уз своје нове објекте, браћа могу радити много продуктивније и ефикасније у служењу више од 12 000 објавитеља у овом делу светског поља. Они имају много тога да раде пошто је близу 200 милиона људи који говоре различитим језицима расејано на хиљаде острваца на овом огромном архипелагу и које тек треба достићи с поруком о Краљевству.

Дан посвећења је такође био један од радосних састанака и дружења. У наредна два дана, делегати су заједно уживали на Обласном конгресу „Гласници божанског мира“. Уз једног члана Водећег тела који је био међу њима, и уз поздраве, посебне извештаје и уз искуства која су донели прекоморски гости и делегати, цео конгрес је био проткан духом међународног братства. Да, недеља посвећења била је заиста посебна за Јеховин народ и историјска за дело Краљевства у овој земљи.

АЛБАНИЈА: Проповедање добре вести у Албанији је под главним надгледањем подружнице у Италији. Али потребама у том делу поља изашло би се у сусрет много боље када би постојала канцеларија баш у Албанији. Тако се 12. маја 1996, Милтон Хеншел, члан Водећег тела, обратио публици од 1 534 оних који су се окупили у Тирани, главном граду, ради посвећења две зграде које сада служе као канцеларија Заједнице и бетелски дом у Албанији.

Програм је почео тако што је гостима који су дошли из 14 земаља било речено: „Хвала вам што сте дошли да учествујете с нама у посвећењу нашег новог Бетела. Нека вас Јехова благослови. Добродошли у Албанију!“ Срдачна добродошлица била је изражена на језицима сваке групе посетилаца.

Програм је пружио могућност да се упознају дугогодишње верне Јеховине слуге у Албанији као и новије особе. Међу онима који су причали искуства била је и Линда Дигрегорио. Она и њен муж Мајкл, који су били мисионари у Доминиканској Републици, планирали су да посете његове рођаке у Албанији у лето 1992. Међутим, Водеће тело их је замолило да продуже своје тродневно путовање у Албанију на два или три месеца. „Та тродневна посета претворила се у наш нови дом!“ рекла је она. Након што је дело било законски признато у мају 1992, они су почели да отворено проповедају од врата до врата. „Срдачан, гостољубив народ почео је да отвара своја врата и срца за библијску поруку“, објаснила је Линда. „Имали смо само неколико трактата и часописа, али не и Библије или књиге. Али људи су се одазивали на истину. Прихватали су позиве на састанке и неки од њих су сада крштени!“

Пет месеци касније, стигли су специјални пионири из Италије. Други су дошли из Грчке. Заједница је организовала течај језика како би им помогла. Али физички услови су били веома тешки. Струја је била оскудна а вода је била ограничена. Било је тешко набавити храну и остале залихе. Морали су да сатима стоје у редовима за било шта. Стотини специјалних пионира из иностранства, од тада се прикључило 15 албанских специјалних пионира. Заједно, они сада служе у преко 40 градова и градића у земљи. Они су добро снабдевени с литературом, укључујући и Кулу стражару, полумесечно издање, на албанском. До августа 1996, Албанија је достигла 40. узастопни највећи број од 908 објавитеља — 52 процента више у односу на годину дана раније. Било им је нарочито узбудљиво да протеклог априла изразе добродошлицу на Меморијал за 6 523 присутних. Има много тога да се уради на овом изузетно продуктивном пољу.

Ово је само мали пример онога што се дешавало широм света током протекле године. Брзина којом се то одиграва одузима дах. Дело које је Исус Христ прорекао заиста се извршава, и под његовим вођством биће успешно довршено пре него што дође крај.

[Слике на 4. страни]

Штампано је преко 90 милиона примерака

[Слике на 5. страни]

Прошле године књиге и брошуре биле су преведене на 164 језика

[Слике на 6. страни]

Штампање и дистрибуција часописа достигла је рекордни ниво

[Слике на 7. страни]

Видео-касете сада се производе на 35 језика

[Слике на 12. страни]

1. Публика у Клуж-Напоки, у Румунији

2, 3. Неки од 1 631 оних који су се крстили у Клуж-Напоки и Брашову, у Румунији

4. Одушевљено мноштво на Неп стадиону, у Мађарској

[Слике на странама 20, 21]

Школа за чланове Одбора подружнице одржава се у Образовном центру Watchtowera

1. Зграда школе

2. Инструктори са ученицима након часа

3. Школска учионица

4. Ученици иду у собу да студирају

5. Двориште

6. Зграда за становање

7. Ученик прича искуства на јутарњем обожавању

[Слике на 29. страни]

1. Ирска подружница

2, 3. Поглед на подружницу у Парагвају

[Слике на 30. страни]

1. Подружница у Индонезији

2. Канцеларија у Албанији