Цртани филмови су дирнули многа срца

Марко, дечак који се појављује у серији цртаних филмова Буди Јеховин пријатељ, сада је познат широм света. Први цртани филм са овим симпатичним дечаком сада је преведен на преко 130 језика. У подружницу је стигло на стотине писама. Писмо које ћемо сада цитирати написале су две сестре које имају једанаест и осам година. „Желеле бисмо да дамо прилог за светско дело проповедања. Новац смо зарадиле тако што смо одгајиле и продале два телета. Назвале смо их Велики Руменко и Гроф. Желимо да вам дамо овај новац јер мислимо да га можете искористити да направите још цртаних филмова. Било би супер ако би Марко добио млађу сестру и морао да се избори с тим да сада мама и тата сву пажњу посвећују њој. Цртани филмови са Марком су нам најомиљенији.“

Многа деца су научила напамет цртане филмове, укључујући и песму, па чак и оно што говори наратор. Једна сестра је написала да у њеној скупштини има 100 објавитеља и 40 деце, од којих већина има мање од 10 година. Када се једном приликом састанак завршавао песмом број 120, она је седела у трећем реду. Сузе су јој наврле на очи када је чула како деца уживају док певају „њихову песму“.

Једна бака је испричала како је њена унука након што је двапут погледала цртани филм рекла: „Морам да поспремим своју собу да се неко не би повредио због мојих играчака.“ Толико је била заокупљена својим послом да није хтела ни да једе док не заврши.

У једном селу у Јужноафричкој Републици, група деце је сваки дан одлазила код једне породице Сведока. Неки су мислили да је то зато што је та породица продавала слаткише. Али заправо су ту децу друга деца позвала да гледају цртани филм Послушност води до среће на њиховом матерњем језику — коса. Једном приликом је дошло 11 деце и сва су већ знала напамет речи песме.

Осмогодишњи Исак и његов петогодишњи брат Саул из Еквадора говоре језик кечуа. Они нису Сведоци и имали су обичај да сачувају новац који су им родитељи давали за ужину да би могли да купе играчке пиштоље, мачеве и фигуре неких јунака. Једног дана их је мајка замолила да поспреме своју собу и да све играчке сложе у једну кутију и ставе је испод кревета. Касније су дечаци добили на поклон DVD Буди Јеховин пријатељ па су га заједно погледали. Након недељу дана, док је њихова мајка спремала кућу, видела је да је картонска кутија испод њиховог кревета готово празна. У њој је био само један аутић. Питала је синове: „Где су остале играчке?“ Они су јој одговорили: „Јехова не воли те играчке па смо их бацили у смеће.“ Сада, када Исак види да се комшијска деца играју играчкама које представљају оружје, он им каже: „Немојте да се играте тиме. Јехова то не воли!“