Шта је духовност? Да ли је духовност уско повезана с религијом?
Одговор из Светог писма
Према Светом писму, духовност се односи на искрену жељу да се угоди Богу и да се усвоји његов начин размишљања. Духовно настројена особа тежи ка томе да живи у складу с Божјим мерилима и допушта да је у животу води Божји свети духa (Римљанима 8:5; Ефешанима 5:1).
Када се дотиче духовности, Свето писмо се често користи супротностима. На пример, за разлику од духовног човека „телесан човек не прихвата оно што је од Божјег духа“, то јест не прихвата Божја учења (1. Коринћанима 2:14-16). Уместо да буду великодушни и мирољубиви, телесни људи су склони љубомори и свађи (1. Коринћанима 3:1-3). А за оне који клевећу и раздвајају добре пријатеље каже се да се „понашају попут животиња“, и да „немају духовности“ (Јудина 19, фусноте; Пословице 16:28).b
У овом чланку
Одакле нам потреба за духовношћу?
Ми смо створени по Божјој слици и због тога можемо развијати духовност (Постанак 1:27). Зато нас не чуди чињеница да већина људи цени оно што није материјално и жели да сазна нешто о ономе што се не може видети нити дотаћи.
Имамо урођену способност да испољавамо особине какве има Јеховаc Бог, као што су мирољубивост, милосрђе и непристрасност (Јаковљева 3:17). Поред тога, Бог даје свој свети дух онима који се држе његових заповести (Дела апостолска 5:32).
Зашто је духовност важна?
Духовност „доноси живот и мир“ (Римљанима 8:6). То су непроцењиви дарови од Бога.
Живот: Бог је духовним особама обећао вечни живот (Јован 17:3; Галатима 6:8).
Мир: Реч је о миру с Богом. Они који се усредсређују само на физичке и материјалне потребе постају Божји непријатељи (Римљанима 8:7). Надаље, Бог ће онима који развијају духовност дати „мир који превазилази оно што човек може разумети“ (Филипљанима 4:6, 7). Тај унутрашњи мир им помаже да буду срећни (Матеј 5:3).
Како можемо развити духовност?
Сазнајте које су Божје заповести и држите их се. У томе ће вам помоћи читање Светог писма, у ком су забележене Божје мисли које су људи записали „како их је свети дух водио“ (2. Петрова 1:21). Оно што будете сазнали помоћи ће вам да служите Богу „духом и истином“, то јест да се подложите вођству његовог светог духа и да живите у складу с његовом вољом (Јован 4:24).
Молите се за Божју помоћ (Лука 11:13). Бог ће вам помоћи да испољавате особине по којима ће се видети да сте духовно настројена особа (Галатима 5:22, 23). Такође вам може помоћи да мудро поступате док се суочавате с разним потешкоћама (Јаковљева 1:5).
Дружите се са онима који су духовно настројени. Такве особе ће вас подстицати да развијате своју духовност (Римљанима 1:11, 12). С друге стране, дружење са онима који не размишљају попут Бога, лоше ће утицати на вашу духовност (Јаковљева 4:4).
Да ли морамо припадати некој религији да бисмо били духовни?
Припадност некој религији не подразумева аутоматски духовност. У Светом писму стоји: „Ако неко мисли да служи Богу“, то јест да је побожан или религиозан, „а не зауздава свој језик, он обмањује своје срце и његово служење Богу је узалудно“ (Јаковљева 1:26).
Из Светог писма још сазнајемо да они који су духовно настројени служе Богу на начин који он одобрава. Такве особе признају да постоји само „један дух“ – Божји свети дух. Тај дух их покреће да служе Богу као „једно тело“, то јест као организована група људи која чува јединство и мир које имају захваљујући Божјем духу (Ефешанима 4:1-4).
Заблуде о духовности
Заблуда: Духовност обухвата све оно што помаже човеку да се осећа испуњено и да постигне свој пун потенцијал.
Чињеница: Свето писмо указује на то да духовност подразумева начин живота који је у складу с Божјим мерилима. Оно не заступа идеју да је могуће осећати се испуњено и срећно без Бога. Духован човек признаје Јехову као свог Створитеља и живи у складу с његовом вољом (Псалам 100:3).
Заблуда: Духовност се развија одрицањем од свих ужитака или наношењем бола самом себи.
Чињеница: Уколико неко повређује самог себе он служи Богу на неки свој начин, што је одраз телесног размишљања (Колошанима 2:18, 23). Свето писмо не повезује духовност с болом већ с радошћу (Пословице 10:22).
Заблуда: Духовност подразумева сваку везу с духовним подручјем, укључујући и спиритизам.
Чињеница: Један облик спиритизма јесте веровање да духови умрлих могу комуницирати са живима. Међутим, Свето писмо јасно каже да мртви нису свесни ничега (Проповедник 9:5). Спиритизам је заправо облик комуникације с духовним створењима која су Божји непријатељи. То је нешто што Бог мрзи и што спречава особу да развија духовност (Левитска 20:6; Поновљени закони 18:11, 12).
Заблуда: Духовност је урођена карактеристика свих живих бића.
Чињеница: Све што је Бог створио доноси му част (Псалам 145:10; Римљанима 1:20). Међутим, само створења која су обдарена разумом могу развити духовност. Животиње се воде инстинктом и не могу бити блиске с Богом. Њихово понашање најчешће диктирају физички нагони (2. Петрова 2:12). Због тога Свето писмо каже да је духовност неспојива с телесним размишљањем и понашањем које је својствено животињама (Јаковљева 3:15; Јудина 19).
a Изворне речи које су у Светом писму преведене као „дух“ дословно значе „дах“. Оне имају више значења и односе се на нешто што се не види али се може препознати по свом деловању. Према Светом писму, Бог је „врховно духовно биће“. Духовна особа живи у складу с Божјом вољом и допушта да је води Божји свети дух.
b Када се у Светом писму израз „телесан“ примењује на људе, тај израз се односи на оне који углавном не маре за Божја мерила већ се у свом размишљању и понашању воде физичким потребама.
c Свето писмо открива да Божје име гласи „Јехова“ (Псалам 83:18).