Зашто Јеховини сведоци обележавају Господову вечеру другачије од других религија?

Господову вечеру, која је позната и као Тајна вечера и Спомен-свечаност, обележавамо искључиво у складу с Библијом (1. Коринћанима 11:20). Насупрот томе, многа веровања и обичаји других религија у вези са овом прославом не темеље се на Библији.

Зашто?

Господова вечера се обележава у знак сећања на Исуса, и том приликом изражавамо захвалност за његову жртву у корист човечанства (Матеј 20:28; 1. Коринћанима 11:24). То није нека врста свете тајне, то јест религиозног обреда који вернику даје милост и опроштење греха.a Библија каже да наши греси могу бити опроштени само путем вере у Исуса, а не путем неког верског обреда (Римљанима 3:25; 1. Јованова 2:1, 2).

Колико често?

Исус је заповедио својим ученицима да обележавају Господову вечеру, али им није рекао тачно колико често то треба да чине (Лука 22:19). Неки сматрају да то треба чинити месечно, док други седмично, дневно, више пута на дан или колико год неко сматра да је потребно.b Међутим, треба узети у обзир следеће чињенице.

Исус је успоставио Господову вечеру на дан јеврејске Пасхе, а тог истог дана он је и умро (Матеј 26:1, 2). То није била случајност. Свето писмо Исусову жртву пореди с пасхалном жртвом (1. Коринћанима 5:7, 8). Пасха се славила једном годишње (Излазак 12:1-6; Левитска 23:5). И хришћани из првог века су једном годишње обележавали спомен на Исусову смрт.c Јеховини сведоци такође то чине једном годишње, будући да се тај обичај темељи на Библији.

Датум и време

Када је Исус успоставио Господову вечеру, пружио нам је пример на основу ког можемо да утврдимо не само колико је често треба обележавати већ и ког дана и у које време. Ову свечаност је увео 14. нисана 33. н. е., након заласка сунца, према библијском лунарном календару (Матеј 26:18-20, 26). Јеховини сведоци сваке године на тај дан одржавају Спомен-свечаност, онако како су то чинили први хришћани.d

Иако је 14. нисан 33. н. е. био петак, годишњица тог датума сваке године пада у други дан у седмици. Дан у који пада 14. нисан одређујемо помоћу исте методе која се користила у Исусово време, а не помоћу методе која се користила за савремени јеврејски календар.e

Хлеб и вино

Када је увео Господову вечеру, Исус је користио бесквасни хлеб и црно вино који су преостали од пасхалног оброка (Матеј 26:26-28). По угледу на њега, ми користимо хлеб без квасца или додатних састојака и чисто црно вино, а не сок од грожђа или вино које је заслађено, зачињено или појачано додавањем алкохола.

Неке религије користе хлеб с квасцем, иако се квасац у Библији често користи као симбол греха и искварености (Лука 12:1; 1. Коринћанима 5:6-8; Галатима 5:7-9). Према томе, само хлеб без квасца и других додатака може бити одговарајућ симбол Христовог безгрешног тела (1. Петрова 2:22). Библија такође не подупире коришћење неферментисаног сока од грожђа уместо вина. Неке цркве то чине зато што забрањују конзумирање алкохола, иако та забрана није на темељу Библије (1. Тимотеју 5:23).

Симболи, а не дословно тело и крв

Бесквасни хлеб и црно вино служе се током Господове вечере као симболи Христовог тела и крви. Ни хлеб ни вино се не претварају неким чудом у дословно тело и крв, нити се они који узимају хлеб и вино сједињују с Господом, као што неки сматрају. Погледајмо шта Свето писмо каже о томе.

• Да је Исус заповедио својим ученицима да пију његову крв, онда би им рекао да прекрше Божји закон који забрањује узимање крви (Постанак 9:4; Дела апостолска 15:28, 29). То не може бити случај, јер Исус никада не би навео друге да крше Божји закон у вези са светошћу крви (Јован 8:28, 29).

• Да су апостоли дословно пили Исусову крв, он им не би рекао да је то крв „која ће се пролити за многе“, указујући тиме да ће његова жртва тек бити принета (Матеј 26:28).

• Исус је принео жртву „једном заувек“ (Јеврејима 9:25, 26). Међутим, да се хлеб и вино током Господове вечере претварају у Христово тело и крв, онда би се његова жртва увек изнова приносила.

• Исус је рекао: „Чините ово мени на спомен“, а не „мени на жртву“ (1. Коринћанима 11:24).

Они који верују у транссупстанцијацију, то јест да хлеб и вино постају Исусово дословно тело и крв, темеље ово учење на неким библијским стиховима. На пример, у многим библијским преводима пише да је Исус за вино рекао: „Ово [је] крв моја“ (Матеј 26:28, Даничић–Караџић). Међутим, други преводи кажу: „Ово представља моју крв.“f Као што је то често чинио, Исус је поучавао користећи метафоре (Матеј 13:34, 35).

Ко узима симболе?

Када Јеховини сведоци обележавају Господову вечеру, само мали број њих узима хлеб и вино. Зашто је то тако?

Исус је својом проливеном крвљу склопио „нови савез“ који је заменио савез између Јехове Бога и древног израелског народа (Јеврејима 8:10-13). Они који су укључени у тај савез узимају симболе на Спомен-свечаности. Ту не спадају сви хришћани већ само „они који су позвани“ од Бога (Јеврејима 9:15; Лука 22:20). Они ће владати с Христом на небу, а Библија каже да ће ту част имати само 144000 људи (Лука 22:28-30; Откривење 5:9, 10; 14:1, 3).

За разлику од „малог стада“ које ће владати с Христом, велика већина нас се нада да ће бити део „великог мноштва“ које ће добити вечни живот на земљи (Лука 12:32; Откривење 7:9, 10). Иако не узимамо симболе на Спомен-свечаности, том приликом изражавамо захвалност за жртву коју је Исус дао за нас (1. Јованова 2:2).