МЛАДИ ПИТАЈУ
Да ли сам перфекциониста?
Ако
не прихваташ оцену испод петице на сваком контролном
избегаваш да пробаш нешто ново јер се плашиш неуспеха
сваку критику доживљаваш као личну увреду
...онда би одговор на горње питање могао бити да. Али да ли је то уопште важно?
Зашто перфекционизам није добар?
Нема ничег лошег у томе да дајеш све од себе. Међутим, „постоји огромна разлика између здраве тежње за достизањем максимума и нездравог стремљења ка немогућем идеалу“, каже се у књизи Perfectionism – What’s Bad About Being Too Good? Даље се каже: „Перфекционизам може бити тешко бреме јер, реално гледано, нико није савршен.“
Библија се слаже с тим. Она каже: „Нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши“ (Проповедник 7:20). Пошто си несавршен, оно што урадиш неће сваки пут бити баш фантастично.
Да ли ти је тешко да се помириш с тим? Ако јесте, размисли о четири начина на која перфекционизам утиче на тебе – и то не позитивно.
Како видиш себе. Перфекционисти превише очекују од себе, што је најкраћи пут до разочарања. „Будимо реални, нећемо у свему бити одлични, а ако себе стало прекоравамо јер нисмо савршени, на крају нећемо имати нимало самопоштовања. То може бити депримирајуће“ (Алиша).
Како гледаш на добронамерни савет. Перфекционисти критику доживљавају као напад на њихову личност. „Када ме неко исправи, осећам се ужасно“, каже младић по имену Џереми. Он још каже: „То што си перфекциониста спречава те да признаш своје границе и прихватиш помоћ која ти је потребна.“
Како гледаш на друге. Перфекционисти су често критички настројени према другима и није тешко разумети зашто. „Кад очекујеш савршенство од себе, исто очекујеш и од свих других“, каже Ана која има 18 година. „Кад год људи не успеју да испуне твоја очекивања, ти се разочараш у њих.“
Како те други виде. Уколико имаш нереално висока очекивања када су други у питању, немој бити изненађен ако људи почну да те избегавају. „Исцрпљујуће је покушавати да испуниш претерано велика очекивања перфекционисте“, каже девојка по имену Бет. „Нико не жели да буде у његовом друштву.“
Постоји ли бољи начин?
Библија каже: „Нека ваша разумност буде позната“ (Филипљанима 4:5). Разумни људи су уравнотежени у ономе што очекују од себе и других.
„Ионако већ имамо довољно притисака. Зашто би на то још додавали и перфекционизам? То би било превише!“ (Најла).
Библија каже: „Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да [...] скромно ходиш са њим?“ (Михеј 6:8). Скромни људи су свесни својих граница. Они не почињу више него што могу да заврше, нити посвећују нечему више времена него што то реално могу да приуште.
„Уколико желим да будем задовољна оним што радим, могу да прихватим само разумну количину обавеза. Више од тога не могу“ (Хејли).
Библија каже: „Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом“ (Проповедник 9:10). Према томе, лек за перфекционизам није лењост, већ марљивост прожета већ поменутим врлинама, а то су разумност и скромност.
„Трудим се да оно што радим радим на најбољи могући начин и дајем све од себе. Свестан сам да никад неће испасти савршено, али сам срећан јер знам да сам се максимално потрудио“ (Џошуа).