Шта значи правило „око за око“?
Одговор из Светог писма
Правило „око за око“ део је Божјег закона који је преко Мојсија дат древним Израелцима. О њему је говорио и Исус у својој Проповеди на гори (Матеј 5:38; Излазак 21:24, 25; Поновљени закони 19:21). Према овом правилу, требало је да казна одговара учињеном преступу.a
Ово правило се примењује приликом намерног наношења штете другој особи. У вези с намерним преступом, Мојсијев закон каже: „Прелом за прелом, око за око, зуб за зуб; иста повреда какву је он нанео другом нека се нанесе и њему“ (Левитска 24:20).
Која је била сврха правила „око за око“?
Правило „око за око“ није никоме давало право да спроведе личну освету. Уместо тога, оно је требало да помогне судијама да одреде казну која би била одговарајућа, ни престрога ни преблага.
Ово правило је такође служило као опомена свакоме ко је намеравао да другоме нанесе штету, било отворено или из потаје. У Закону се наводи: „То ће чути остали [они који су били присутни приликом изрицања пресуде] и уплашиће се, па више никада неће чинити такво зло у твојој средини“ (Поновљени закони 19:20).
Да ли се правило „око за око“ односи на хришћане?
Не, ово правило се не односи на хришћане. Оно је део Мојсијевог закона, који је укинут Исусовом жртвеном смрћу (Римљанима 10:4).
И поред тога, ово правило нам показује како Бог размишља. На пример, на основу њега видимо да Бог воли правду (Псалам 89:14). Такође нам открива његово мерило правде, то јест да преступник буде кажњен „колико треба“ (Јеремија 30:11).
Заблуде о правилу „око за око“
Заблуда: Правило „око за око“ је превише строго.
Чињеница: Ово правило није било покриће за немилосрдно, окрутно спровођење правде. Уместо тога, када га је судија исправно примењивао, то значи да је пре изрицања казне за преступ узимао у обзир околности, као и намеру преступника (Излазак 21:28-30; Бројеви 35:22-25). У том случају, захваљујући овом правилу казна не би била ни престрога ни преблага.
Заблуда: Правило „око за око“ пружа основ за зачарани круг освете.
Чињеница: У Мојсијевом закону пише: „Не освећуј се и не буди киван на синове свог народа“ (Левитска 19:18). Закон није подстицао народ да се свети већ да се узда у Бога и у правни систем који је он поставио да би се исправила свака неправда (Поновљени закони 32:35).
a Ово законско начело, на које се понекад указује латинским изразом лекс талионис (закон одмазде), може се пронаћи у правним системима и неких других древних народа.